/Razgovarao: Pavle Knežević, foto: Stefan Stojanović/
U Megi se sve zna, sve je isplanirano i organizovano do detalja. Zna to i Vlada Jovanović, novi trener "malog velikog kluba", koji je rekao da je bilo jako malo razloga zbog kojih bi se vratio u Evropu.
Mega je bila jedan od tih. Jovanovićeva strast i želja da radi sa mladima i Megin fokus na razvijanje mladih igrača idealno su se pronašli. Uslovi za rad i neometani trening još bolji nego što je očekivao.
U to se uverila i ekipa MONDA, koja je došla u Mega factory da porazgovara sa starim znancem i novim trenerom. Ljudi koji su zaduženi za medije su nam rekli da dođemo dva i po sata od početka treninga.
Čekali smo još sat i po dok iz hale nisu počeli da se pomaljaju iscrpljeni igrači i iz kutije na prijavnici uzimaju svoje mobilne telefone.
Koji su zabranjeni u svlačionici Mege.
"To je staro pravilo, to je odavno uvedeno, a služi tome da se u svlačionici malo više druže pre treninga i da malo više pričaju. Znate i sami kako je, a kad ostavite telefon na ulazu u trening, onda svi budu usmereni malo više jedni na druge pre treninga. Za ove mlađe generacije to nije uobičajeno, oni pričaju o drugim temama. Imao sam priliku da radim sa igračima starije generacije, pa se priča o detaljima sa treninzima ili utakmice. Sad se odmah zakucaju u telefon. Ja bih najviše voleo da ostave telefon, pa da ga uzmu posle tri dana, ali to je nemoguće", objašnjava nam Jovanović.
Je l' uobičajeno da vam trening traje četiri sata?
"'Old skul' Partizan", sleže Jovanović ramenima.
"Ne sećam se da smo radili drugačije, samo što ih je tamo bilo dva. Dobro, ovaj drugi je bio kraći, ali prvi nikad nije bio ispod četiri sata i mnogo je značio razvoju mladih igrača", priča trener Mege.
Igrači sigurno nisu navikli, buni li se neko?
"Prvo, oni su ovde imali dobrog trenera i to je sistem koji funkcioniše dugo vremena. Normalno je da sam ja promenio neke stvari i da ću menjati. Ali,mladi su, pre svega. Čak i ako bi voleli nešto da reaguju…opet su mladi", odgovara Jovanović uz osmeh.
Posle Evrolige i Rusije, otišli ste na Daleki Istok, Kina i Japan i sada ste se vratili baš u Megu. Šta je bila motivacija? Otkud to?
"Mogao sam da ostanem u Aziji. Ja sam razmišljao ranije da bih se vratio ovde, ne u zemlju, Evropu uopšte samo možda u neke dve-tri situacije. Jedna od tih situacija je Mega. Zašto sam odabrao Megu? Znam gde dolazim, znam kakva je liga, znate i vi kakve su bile moje dve godine kao samostalnog trenera i kakve su bile sedam godina u Partizanu i tih pet kao asistent Duletu Vujoševiću.
Znate i moj rad u i rezultate u mlađim kategorijama reprezentacije, a Partizan je uvek radio sa mlađima, promovisao je igrače, bio sam jako dugo u tom sistemu, proveo sam 15 godina kao trener, od čega sedam u prvom timu. Ono što Mega radi već 10 godina jeste rad sa mladim igračima, promoviše ih kroz ove lige. Putevi su nam se poklopili. Mislim da i odgovaramo jedno drugom trenutno. Nadam se da će iz ovoga doći uspesi i igrači. Rad sa mladima je nešto što me motivisalo da dođem u Megu", kaže Jovanović.
To je znao, ali se opet iznenadio kad je došao u klub.
"Ja nisam znao šta sve tu ima dok nisam došao. Bio sam fokusiran na rad sa mlađim igračima, a onda sam došao i video da imaš sistem, imaš halu koju možeš da koristiš koliko god hoćeš. To je baš komfor", odgovara Jovanović.
Stručni štab poznajete…
"Poznajem ih dosta. Mega kako se bavi selekcijom mlađih igrača, tako se bavi i selekcijom trenera. Ima tu mnogo bivših igrača, ali se brine i o njima i mislim da se na njih ozbiljno računa, da se napravi jedan, drugi, treći korak napred i na kraju dođu do prvog trenera.
O Vuletu Avdaloviću da na pričam. Bili smo u istom klubu, prošli smo istu školu. On je bio igrač kod Duleta, ja trener kod Duleta, tako da se jako dobro razumemo. Ne samo on, nego i ostali ovde, Vlada Zlatanović, Sekula (Marko Sekulić), jedan od najcenjenijih kondicionih trenera, zatim Miloš (Savić) fizioterapeut… Ima nas dosta, svi smo posvećeni, i sve njih čeka karijera. Kažem, Mega brine o svojim ljudima", odgovara Jovanović.
Dok pričamo u hali, pored nas francuski igrač Malkolm Kazalon, koji u avgustu puni 19 godina, šutira trojke, dok mu Avdalović dodaje lopte. Pogodi nekoliko, pa promaši, ode do klupe da odahne ili se iznervira…dobro poznat proces.
Koliko treba da ih pogodi u nizu? Pitamo, a znamo odgovor.
"'Old skul', 10", kaže Jovanović.
"Sve je kao nekad, samo sam ja stariji", dodaje on.
Sve je "stara škola" što se tiče rada, a kakvu će košarku igrati Mega?
"Igraće košarku. Mi nismo završili selekciju, treba da nam se priključi plejmejker na ovim mini-pripremama pre pauze. Mi ćemo da modifikujemo raspored u odnosu na skupštinu ABA kada budu doneli konačni datum kada će da krene liga", odgovara on.
ABA će imati svoje skupštine krajem juna i krajem jula i na jednoj od te dve će odlučiti o kalendaru.
"Nama fale još dva-tri igrača, što se tiče rostera. Sad, da li ćemo igrati ovako ili onako… Ja bih voleo da budemo intenzivni u svakom delu. Sad da li to znači da ćemo da šutiramo 15 trojki, 30 trojki, da se šutira u prvoj ili poslednjoj sekundi napada…Ne. Nemam ništa protiv ni ovo, ni ono, ali da bude u dobrom intenzitetu i na jednoj i na drugoj polovini terena. To je to. Ili ako već igramo napad, da se zna šta treba da se radi u tom napadu. Na kraju krajeva treba da se zna šta se radi u tom napadu, i treniramo da ono što budemo šutirali ili budemo igrali, ne bude poklonjeno, nego zarađeno na tom treningu. Zato i ovaj trening postoji", odgovara trener.
Rezultatski ciljevi Mege nisu uvek u prvom planu, ali to ne znači da je pristup lagodan.
"Imamo mi više ciljeva, a rezultat i pozicija na tabeli mogu biti jedan od njih, ali nije nam on prevashodan. Ovde ne postoji jedan igrač, talentovan ili mlad… Ti si, na primer, u Partizanu uvek imao neku potporu, gde je bio stariji i iskusniji igrač. Pa je evo Vule je u jednom trenutku, ne kao iskusan, ali je bio potpora Vujaniću, pa onda jedan Milojević bio potpora nekom Kosti, posle toga i Pekoviću. Ili da pričamo o Drobnjaku koji je došao iz NBA i bio potpora Novici…", priča Jovanović i nastavlja.
"Ovde je drugačija situacija, mi tu potporu nemamo. Moraćemo malo brže da sazrimo, ali na ispravan način, zreo. Nećemo doveka da budemo deca i da prolazimo kroz dečije bolesti, nego ćemo probati da nekim radom, intenzitetom i obimom da sazrimo. Ne preko noći, jer znam da neće biti preko noći. Zato pričamo o rezultatu. Rezultat može biti i pozicija na tabeli, ali ja bih voleo da mi iz meseca u mesec sazrevamo i da počinjemo da igramo ozbiljnu seniorsku košarku. Sigurno nećemo šutirati 50 trojki ako imamo Pekovića. Ali, pošto nemamo Pekovića, probaćemo da svoje kvalitete izbacimo u izlog. Sad, ne sme da bude dečački, ne sme da bude sa alibijem da smo mladi i sve što se radi na terenu, mora da se zaradi ovde (na treningu)", odgovara Jovanović.
Nema zezanja?
"Nema zezanja", odgovara on.
Nažalost, neizbežno pitanje kad je povratak u srpsku i regionalnu košarku u pitanju jeste o dešavanjima van terena. Tenzijama, saopštavanjima, propisima, pravilima…To vam sigurno nije nedostajalo i vi ste uvek gledali da se držite podalje od toga. Kako planirate sa tim da izlazite na kraj?
"Ja nikad nisam bio u tim stvarima. I kad sam bio u Partizanu, Saša Danilović je bio predsednik kluba. Iako smo mi bili eksponirani u smislu da klub ide na titule, nije mene to previše tangiralo. Ne zato što me ne zanima, nego zato što si imao dobru zaštitu, u Partizanu si bio trener, a trener je trener, imaš samo pritisak rezultata.
Tako je i ovde, isto. Osećam se zaštićeno. Ovaj klub ima funkcije iznad i ljudi koji vode klub se bave politikom. A mene lično, verujte mi, čak me i ne zanima. Pogotovo sada kad imam momke koji su željni rada i kada je nama teren osnovna briga. Ja sad samo gledam da je njima dobro, da li je klizav teren i neke tehničke stvari… Šta ko saopštava… Imamo ljude koji se time bave, i to mi odgovara", kaže Jovanović.
Neizbežno pitanje je i koronavirus, odnosno, kako će to uticati na košarku.
"Ja sam došao iz Kine i Japana. Za razliku od ljudi ovde, tamo je sve ovo bilo od ranije, bio sam pet-šest meseci po karantinima, masku nisam skinuo četiri meseca. To je u Kini praktično 'pravilo službe' i jako su disciplinovani što se toga tiče. Oni tako funkcionišu i stvarno su, što se toga tiče, neverovatni. A ne znam uopšte kako će da se razvija. Mi u suštini možemo da pristupimo situaciji samo na dva načina: ili ćemo da prekinemo sve ili ćemo da počinjemo da ga shvatamo kao neki virus koji treba preležati. Neko večno bežanje ne dolazi u obzir. Sport da se igra bez publike, to je igrica. To je bezveze, u tome više niko neće da učestvuje, ni igrači, ni publika", odgovara Jovanović.