Najbolja petorka 1979–1989
Polako se približavamo modernijim godinama NBA lige. Na početku ove decenije uveden je šut za tri poena, koji je u dobroj meri izmenio način ige i taktičke zamisli trenera. Velike, zaista velike zvezde, su obeležile ovaj period lige. Majkl Džordan je postao neka vrsta simbola. Medžik Džonson i Leri Bird, kao vođe dva najveća rivala u NBA košarci. Sve ovo je zauvek izmenilo NBA kakav su ljudi do tada poznavali.
Utakmice su krenula da se prenose uživo, što je postalo pravilo, za razliku od decenije pre. Draft se prenosio uživo, što je bila mala revolucija u ligi. TV prava su za samo deset godina skočila sa 1,5 miliona dolara na čak 50 miliona dolara, gde su najviše profitirala braća Silna koji su postigli dogovor koji se danas prepričava kao legenda (drugi put o tome). Pojavio se pokojni Dejvid Štern, a sve ostalo znate.
Centar - Mozes Meloun
Mojsije je pocepao more, a crni Mojsije je pocepao NBA terene svojim skokovima, snagom i liderstvom. Osvojio je titulu sa Filadelfijom u epohalnom čišćenju Lejkersa sa terena. Istovremeno je bio MVP tog finala i MVP lige, što je uspelo zaista malom broju igrača. Čak pet sezona zaredom je predvodio ligu u broju skokova. Možemo pričati i diskutovati, ali kada pogledamo koji veliki igrači ističu Mozesa kao mentora bez koga ne bi uspeli, teško ga možemo preskočiti u najboljoj petorci.
Krilo - Čarls Barkli
Zašto sam ga stavio u ovu deceniju? Zato što je zapravo to bio prajm tajm Barklija. Iako je svima dres Sansa asocijacija na Barklija, a što da ne, kada je tamo uzeo MVP nagradu pored živog Džordana. Zapravo, to se desilo baš na završetku ove decenije i početka sledeće. To je ujedno bila i kruna velike karijere u finalu protiv Bulsa. Sve posle toga je bio lagani smiraj velikog brbljivca NBA lige. Druga stvar je što sam imao želju da ga smestim pored mentora, Mozesa. To je onaj subjektivni deo.
Krilo - Leri Bird
Leri Ptica (da ne lomimo jezik, mi Srbi) ili jednostavno Legenda. Osvajač tri titule sa Seltiksima i još jedan od onih koji su poneli trip krunu kao Mozes iznad. Trostruki MVP lige i dvostruki finala lige. Košarka izgleda jednostavno kada gledate kako je Leri igra. Ali samo izgleda. Čuveni trash talker. Čuveni clutch igrač. Teško je u ovom malom broju redova ispričati sve njegove anegdote i prozivke. Leđa su mu bila najveći protivnik. Da toga nije bilo, pričali bi i dalje o njemu kao jednom od najboljih svih vremena, ali bi možda ušao u još neku priču. Legenda - to sve govori o njemu.
Bek - Ajzea Tomas (Dreksler je bio potencijalna zamena na ovoj poziciji)
Najbolji napadački plej, uz Kevina Džonsona, koji su pored toga znali da redovno podele po +10 asistencija. Osvajač dve uzastopne titule sa “Bad Boys” ekipom u kojoj su Dumar i on bili najmanje loši momci. Prvom titulom je praktično okončao “Showtime”, drugoj je ugasio sve nade Drekslera (lomio sam se da li da stavim Drekslera na ovu poziciju). Na putu do finala je izbacio oba puta Džordana, što mu ovaj nije nikada zaboravio, a ni Medžik. Zik je bio pravi pobednik. Pravi lider. Mnogi nisu voleli taj tim, pa ni Tomasa, ali je on pokazao klasu.
Bek - Irvin Džonson
Medžik je zaista bio magičan čovek. Ako bi gledali po univerzalnosti i učinku na igru, Lebron Džejms bi ostao iza njega. Petostruki osvajač titule, koji je praktično u prajmu karijere, morao istu da prekinu zbog HIV-a. Ostaje šta bi bilo da je bilo, ali je i to bilo dovoljno da zacementira svoje mesto u prvoj petorci ove decenije. Takođe, među nekolicinom koji su napravili trip MVP tokoms svoje karijere.
Nastavite sa čitanjem klikom na Nastavi dalje.