Najbolja petorka 1989–1999

Ovde će se pojaviti dva igrača koji su bili dominantni kroz skoro dve decenije, ali će ipak u ovoj doživeti vrhunac karijere. Početak su obeležili nasilnici iz Detroita, popularni “Bad Boysi”, preko kojih će Džordan utabati svoje mesto među besmrtnima. Pauze prekinuta ubistvom oca i problemima sa kockom, napraviće trenutak velika žalosti za sve navijače Bulsa koji su očekivali osmicu u nizu. Ali da nije bilo toga, ne bi bilo ni dve titule drugog igrača koji će se pojaviti u ovoj petorci - Hakima Olajdžuvona.

Ovo je bila dekada Džordana i Bulsa, onoliko koliko je prethodna bila Lejkersa i Seltiksa. Ovde smo svedočili o razvitku najboljeg svih vremena, zlatnoj eri NBA košarke i laganim zalaskom ere dominantnih centara.


Centar - Hakim Olajdžuvon

Verujem da ne postoji dilema zašto se ovaj čovek nalazi ovde. Dvostruki šampion sa Rokitsima i čovek koji je poziciju centra potpuno redefinisao uvodeći gracioznost i dovodeći tehniku do same perfekcije. Čak ni mnogo fizički jači centri mu ništa nisu mogli. Ako bih koristio boksersku terminologiju, najbolji “pound for pound” centar u istoriji ove igre. U oba finala je bio MVP lige, igrajući protiv Juinga i O’NIla. Jedini je igrač koji se povukao, a da je bio u Top 10 igrača u četiri najvažnije kategorije.

Krilo - Karl Meloun

Ovde nemam ni najmanju dilemu. Dvostruki MVP lige u vreme Džordanovog prajma. Ovo možete jedino dobiti na suv kvalitet. Osim bicepsa, Poštar je imao jako preciznu ruku sa njegovim čuvenim šutem u padu kada bi redovno cepao mrežice. Bio je član prve petorke lige 10 uzastopnih sezona, pa ko sam onda ja da ga preskočim u ovom odabiru. Priznajem, nije mi drag, ali je bio pakleno dobar igrač.

Krilo - Skoti Pipen

Betmenov Robin, ali daleko opasniji igrač od Robina. Skoti je osvojio sa Majklom svih šest titula. Jedini je koji je bio tu od početka do kraja, uz kratke nalete razgoropađenog ega kojeg je Madona dodatno nakvasala. Vraški dobar defazivac i jedan od najboljih in-game kucača koje smo imali prilike da vidimo. Juingu i dalje nije dobro od zakucavanja Pipena preko njega. Ako ništa drugo, jako teško da bi Džordan uradio to što jeste da nije bilo Pipena.

Bek - Majkl Džordan

Ovde nema mnogo toga za pričati, a da svako od vas ko čita ove redove ne zna. Najbolji svih vremena, bez ikakvog dvoumljenja. Kad god da je došao u finale, on ga je osvojio. Mnogi kažu da su za to bili potrebni Džekson i Pipen, ali opet Majkl je bio igrač koji nije sa ove planete. Nagrade ima pregršt i neću ih nabrajati, osim dva put po tri uzastopne titule. Svako ima neki porok, Džordan ima kocku i baš tu je izgubio još dve titule sa kojima bi napravio niz koji je nedostižan.

Bek - Džon Stokton

Dva iz Jute, dva iz Bulsa, ali ko nas je realno zakucavao za TV, a da nisu Kingsi, osim ova dva finala. Stokton je apsolutni kralj asistencija i veliki “krivac” što se Meloun nalazi tu gde jeste. Za svoje zasluge teško da je dobio priznanja koja realno zaslužuje. Džon je bio tihi momak koji radi svoj posao najbolje što to može da se uradi. Nije postojao niko ko bi to bolje uradio od njega. Ni oko ovog mesta nemam dileme.

Nastavite sa čitanjem klikom na Nastavi dalje.

Prethodna stranaNastavak članka