Odjeknula je košarkaškim nebom regiona vest da će Zoran Savić postati sportski direktor Partizana. S pravom, jer je zaista malo većih imena u evropskoj košarci od proslavljenog centra.
Savić je rođen u Zenici, a igračka karijera mu je prepuna trofeja, kako klupskih, tako i reprezentativnih. U seniorima u prvoj ligi je debitovao u Čeliku, gde je izborio mesto u tada najjačem timu Jugoslavije – Jugoplastici.
Sa Splićanima je osvojio dve "triplete" – evropsku i nacionalnu titulu i domaći kup – a bio je i najbolji strelac finala 1991. Posle toga je igrao za evropske velikane Barselonu, PAOK, Real Madrid i Virtus, sa kojim je ponovo osvojio Evroligu.
Virtus je te 1998. godine pobedio u polufinalu Partizan, a onda u finalu AEK, a Savić je proglašen za MVP-a "fajnal fora". Uz brojne nacionalne titule osvajao je i brojne medalje sa reprezentacijom.
Bio je svetski prvak 1990. Evropski 1991, '95. i '97. godine, a osvojio je i srebrnu olimpijsku medalju protiv "drim tima" 1996. Tokom devedesetih bio je popularno poznat kao "jedini čovek koji može da čuva Sabonisa".
Nakon prebogate igračke karijere postao je administrativac. Bio je sportski direktor Fortituda, u kome je završio karijeru, i sa timom je osvojio drugu i poslednju nacionalnu titulu. U Evroligi je doveo tim do finala, gde je ubedljivo poražen od Makabija, 118:74.
U Fortitudu su tada igrali, između ostalih, Đanluka Bazile, Marko Belineli, Erazem Lorbek, a trener je bio Jasmin Repeša. Nakon toga, 2005. postaje sportski direktor Barselone, gde se zadržao tri godine, uglavnom u izgradnji novog tima.
On je za trenera postavio Ćavija Paskvala, a u Barsi su tih godina igrali Huan Karlos Navaro, Bazile, Gregor Fućka, Mark Gasol, Miloš Vujanić i drugi…
Reč je o košarkaškom radniku "starog kova", koji baca akcenat na vredan rad i treninge, a zalaže se za razvoj mladih igrača. Bio je protivnik dovođenja preteranog broja stranaca, zalaže se za disciplinu u sportski život, a već sledeće nedelje ćemo saznati kakvi su mu planovi.
Nakon Barselone postao je menadžer. Zanimljivo je da je 2015. godine u intervjuu za MONDO rekao da mu je neostvarena želja da igra za Crvenu zvezdu.
"Ja sam uvek navijao za Zvezdu. Pre sam iz Zenice uvek išao, gotovo svakih 15 dana da pratim fudbalere Zvezde. Na košarku nisam često išao, ali na fudbal jesam od malih nogu. Tako da mi je nastup u Zvezdi sigurno jedna od neostvarenih želja u karijeri", govorio je Savić za MONDO.
Zanimljivo je da se ta izjava desila maltene u isto vreme kada su ga sa Malog Kalemegdana optuživali da "krade igrače Zvezdi", konkretno Vojislava Stojanovića. Pored Savića optužen je i Zoran Radović, jer su mislili da je klub dobio mnogo manje novca za tadašnjeg juniora od onoga što je u njega uloženo.
"Da situacija bude još gora i apsurdnija, odvođenje dece iz Srbije, je orkestrirano od strane menadžera, a u konkretnom slučaju Zorana Savića, koga ne treba zvati legendom naše košarke, nego 'mešetarom' koji treba da se stidi. On i njegov brat su direktno odveli Vojislava Stojanovića u anonimni italijanski klub 'Orlandina', time što su mu garantovali u ugovoru, da će navodno biti u prvoj petorci i da će imati garantovanih 25 minuta igre na svakoj utakmici? Ovo su nesvakidašnji elementi u bilo kom ugovoru košarkaša, i predstavljaju pravu prevaru", pisalo je u tadašnjem saopštenju Zvezde.
U svakom slučaju, velika je stvar za srpsku i regionalnu košarku što se tako veliko ime vraća u nju.
Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.