Srbija pored odbojkašica polako, ali sigurno, dobija još jednu žensku reprezentaciju koja redovno donosi medalje!
Sve je počelo 2013. godine na Eurobasketu u Francuskoj kada je osvojeno četvrto mesto, a od tada naše košarkašice su osvojile olimpijsku i evropsku bronzu i dva puta su bile šampionke Evrope!
Poslednji put pre samo mesec dana, kada su pobedom protiv Francuske došle do evropskog zlata. Na putu ka tom velikom uspehu jedna od ključnih igračica bila je Ivon Anderson!
Amerikanka je pre šest meseci u razgovoru za MONDO otkrila da o pozivu Srbije nije razmišljala ni jedne sekunde, a da je naš tim zapazila još na prethodnim Olimpijskim igrama u Riju. Sada kaže – sa Srbijom je ostvarila snove!
"Ovo je ostvarenje sna, mislim ne znam nijednog sportistu koji bi mogao reći drukčije. Da, postoje sjajne nacionalne lige, ali ovo je svetski turnir na kome ćete biti prepoznati kao najbolji na svetu. Predstavljate svoju kulturu, svoju zemlju i pokazujete da Srbija jeste mala zemlja, ali da ima sportsku snagu. To što možemo da predstavljamo Srbiju u košarci je neverovatna prilika za nas". počinje svoj razgovor za MONDO Ivon Anderson.
Kada se prvi put priključila nacionalnom timu u kvalifikacijama za Eurobasket nije imala prilike da provede mnogo vremena u Srbiji. Sada je provela neko vreme u Beogradu i već postala prepoznatljiva.
"Nekoliko puta su me prepoznali, ali srećom se to nije toliko dešavalo. Ipak sigurna sam da bi se to promenilo ako bismo došli do svog cilja u Tokiju. Očigledno se ističem ovde", kaže nam plejmejkerka nacionalnog tima Srbije.
Sa ekipom je razvila sjajnu hemiju i vrlo brzo se uklopila u tim. I ranije je znala da je Srbija zemlja košarke, ali čuveni doček na balkonu priznaje – nije očekivala!
"Možda su mi saigračice jednom pomenule to pre nego što smo osvojile Eurobasket. A onda su mi rekle: ’Voni, idemo na balkon, biće ludilo, moraš to da doživiš!' Naravno, ja želim da doživim sve što mogu sa ovim timom, ali nisam mogla ni da zamislim kakav ćemo doček dobiti i ljubav koju će nam pružiti navijači. Bilo je stvarno lepo i zaista me je motivisalo da želim da učinim još više."
EVROPSKO ZLATO JE POČETAK - CILJEVI SU NEVEROVATNI!
Evropsko prvenstvo je sa sobom nosilo mnoge specifičnosti. Ne samo da je igrano godinu dana kasnije i da su mnoge restrikcije bile na tapetu zbog virusa korona, već je EP odigrano mesec dana pred Olimpijske igre.
Upravo to što su uspele da ne misle na Tokio dok je trajalo takmičenje, je po mišljenju Ivon Anderson donelo zlato Srbiji.
"Uspele smo da ostanemo fokusirane na sadašnji trenutak, a ne da gledamo u budućnost i mislim da smo zbog toga osvojile Eurobasket. Dok su drugi timovi možda razmišljali o Olimpijskim igrama, mi smo mislile na to da samo hoćemo da budemo sve bolje i bolje. Jer ovog leta imamo neverovatne ciljeve", otkriva nam Ivon Anderson i poručuje da najbolje tek predstoji!
"Naravno nismo imale vremena da se spremimo da igramo toliko dobro koliko bismo htele, mislim da se protiv Španije tek videlo šta bismo mogle!"
U nekoliko meseci nacionalni tim Srbije odigraće dva velika takmičenja, najveća moguća. A najteže kod takvog rasporeda je zapravo to koliko emocija treba preživeti!
"Rekla bih da je najteže emotivno pražnjenje. Pogotovo ove godine gde ne možemo toliko da budemo napolju. Srećom pa smo bile u Beogradu pa smo imale više slobode nego u drugim zemljama. Imale smo toliko emotivnih mečeva na Eurobasketu, dva produžetka, skoro smo izgubile od Belgije... Onda smo na kraju pobedile i shvatile: 'Pa čekaj, čeka nas još veći turnir!'", otkriva nam Ivon.
Ovaj tim je navikao na velika takmičenja i na velika očekivanja, pa pritisak nije problem. Ipak, sada više nisu nepoznanica i svi znaju da Srbija dolazi po medalju. Svet se plaši moćne Srbije!
"Ne brinemo se zbog pritiska, ali postoje naša očekivanja koja su visoka. Sada je i svet video šta možemo pa i oni imaju ta očekivanja. Ili ćemo ih ispuniti ili ćemo pasti. Izazov je prikupiti energiju za još jedan turnir nakon jednog tako teškog. Ali to je odlika velikog tima i tako ćemo odgovoriti."
Na nekim mečevima na Evropskom prvenstvu imala je problema, ali je uvek uspevala način da na kraju da doprinos pobedi tima.
"Ovo je tim Marine Maljković i kada ste joj potrebni morate biti spremni. Moj posao je da pratim šta mi govori. Nažalost na Evrobasketu sam na možda pola utakmica imala problema sa faulovima, ali stvar je i u tome da nađemo balans između agresivnosti koja nam je potrebna kao timu i discipline. Pogotovo u timu poput našeg, koji je malo agresivniji", dodaje Ivon Anderson u razgovoru za MONDO.
Na kraju su naše devojke sa Eurobasketa donele zlato, a to im je donelo epitet favorita za srebro na Olimpijskim igrama. Put do pehara bio je trnovit, težak i pre svega dramatičan. Sudijske krađe protiv Španije se svi sećamo, ali još teži za preživeti bio je meč sa Belgijom u polufinalu.
Nervozom u finišu naš tim je prokockao veliku prednost koju je imao, Ema Meseman je uz zvuk sirene uspela da pogodi pri rezultatu 74:73 za Srbiu, ali nije uspela da izbaci loptu na vreme. Ipak, čak i da je koš važio, to ne bi ništa promenilo za ekipu Marine Maljković.
"Desilo se da sam ja u boljoj poziciji od većine da vidim šta se desilo, bila sam odmah iza. Prilično sam bila sigurna da se neće važiti, ali kao tim jednostavno nije bilo bitno. Svakako bismo ostale zajedno. Uvek se nadaš da ti se turnir neće završiti na taj način, ali bilo je na sudijama, nismo mogle ništa da uradimo. Srećom imale smo gledanje snimka i sudije su napravile pravu odluku", priseća se Anderson.
Na terenu smo videli šta se desilo, posle meča smo videli i ogromnu radost našeg tima, ali kako je bilo to proživeti sa emotivne strane stvari? Koji osećaj je savladao naše košarkašice posle utakmice?
"Mislim da je za tim to bilo olakšanje. Već smo imale meč sa Španijom i imale smo toliko stresa i teških utakmica. Posle te utakmice smo se osećale umorno. To je još jedna utakmica u kojoj sam ušla u problem sa ličnim greškama, tako da nisam mnogo igrala u prvom poluvremenu. Bilo mi je žao mog tima jer nisam bila tu kad sam im bila potrebna. Nisam mogla da budem opcija u prvom delu i u drugom poluvremenu sam se potrudila da budem najbolja što mogu. Osećala sam veliku odgovornost da moram da budem bolja", priča na Ivon, i onda priznaje:
"Na kraju smo utakmicu načinile malo zanimljivijom nego što je trebalo da bude."
TO JE PESMA O PONOSU - ZNAČI MI KAO I VAMA!
Ivon Anderson je oduševila Srbiju košarkaškim kvalitetom i borbom na terenu, ali i potezom pre meča sa Španijom. Tada su je kamere uhvatile kako tečno peva himnu "Bože pravde"!
Sada nas je pred odlazak u Tokio zanimalo jedno pitanje. Zašto? Jednostavno, ne bi se mnogo naturalizovanih sportista potrudilo da to uradi.
"To mi je bio prioritet. Ako ćeš da budeš deo neke zemlje i ako ćeš predstavljati njene ljude, onda treba da ih predstavljaš na najbolji mogući način. Ako je to pesma o ponosu, onda je to nešto što je ljudima bitno", počinje svoju priču Anderson.
Ne samo da se potrudila da nauči da prati meloduju, već je sve htela da izvede do perfekcije. Kada je naučila reči obratila se saigračicama, ne bi li eliminisala i najmanju moguću grešku.
"Potrudila sam se da znam reči, da ne grešim, pa sam je naučila. Da bi bila sigurno da pevam kako treba pitala sam saigračice za mišljenje i savet, da bih je usavršila. Ponosna sam na ovu priliku i na to što sam bar legalno jedna od vas. Ako ću to da radim, hoću da vam pokažem da je meni stalo jednako kao i vama“, dodala je ona.
Osim toga što je pevala himnu, oduševila je naciju i jednim modnim detaljem. Pred utakmice kvalifikacija za Eurobasket pojavila se u belom duksu, a na grudima joj je pisalo "Verujte mi ja sam Srpkinja" (Trust me, I’m Serbian").
Taj slogan nisu smislile reprezentativke, nije smislila ni sama Ivon nego Letonka Laura Meldere!
"To mi je dala jedna od mojih saigračica iz Venecije. Za Novu godinu smo imale jedne drugima delile poklone i Letonka iz mog tima (Laura Meldere prim. aut.) mi je to dala. I jednostavno mi je savršeno pristajalo. Postarala sam se da to nosim pred drugi kvalifikacioni turnir za Eurobasket i pristajalo mi je."
Kada je sa reprezentacijom Srbije, nerazdvojna je sa Sašom Čađo. Njihovo prijateljstvo datira iz Turske, a to što je i Čađo u timu Marine Maljković olakšalo je odluku Ivon da prihvati srpsko državljanstvo.
"Upoznala sam Sašu 2019. godine jer smo zajedno igrale u Mersinu. Ona je zaista neverovatna osoba, tako pozitivna, neko koga nećete često upoznati. Zbog toga uvek želite da zadržite to prijateljstvo. Kada je Marina pričala sa mnom o dolasku u tim pošto je Saša bila ovde znala sam da ću imati prijatelja. Trudi se da ne budem sama ovde, kad god pomisli da sam sama uradi nešto za mene. Ona je neverovatna saigračica, neverovatna osoba, Srbija je srećna što ima Sašu Čađo, mi smo srećne što je imamo", oduševljeno priča Anderson.
Upravo to zajedništvo ekipe, prijateljstvo koje krasi naše devojke i timski duh biće im najveći adut u Tokiju. Ne samo na terenu, već i dok budu savladavale brojne teškoće van terena.
"Sve je prošle sezone bilo u mehuru, ali zbog toga je bitno da možeš da se osloniš na saigračice. Ako imaš bilo kakve probleme da možeš da se osloniš na njih. Jer ako si sam, poludećeš. Imala sam sreće da sam u Italiji imala sjajne saigračice i sada imam svoje sjajne saigračice u reprezentaciji Srbije. Zajedno ćemo se fokusirati, ostati disciplonovane i proći kroz ovo", priča nam Ivon.
Uz drugarstvo je sve lakše, ali lakše je i kada se zna da je uskoro svemu kraj. Još jedan poslednji napor, još jedan juriš na medalju, a onda zasluženi odmor.
"Znamo šta želimo da uradimo. Kada sve to uradimo, otići ćemo kući, imaćemo vremena za odmor i moći ćemo da radimo šta god želimo. Ali trenutno smo skoro na ciljnoj ravnini. Sada je potrebno da se fokusiramo i izdržimo sve to."
NE VERUJ U POHVALE - DAJ SVE ZA MEDALJU!
Posle svega, evropskog zlata, mnogo emocija, dočeka na balkonu i konačno priprema, dolaze Olimpijske igre. Naš tim će ih otvoriti 26. jula utakmicom sa Kanadom od 10:20, potom sledi meč sa Španijom tri dana kasnije u istom terminu i sve se završava duelom sa Južnom Korejom 1. avgusta u 14:00.
Grupa je teška, ali na Olimpisjkim igrama nastupa samo 12 timova i lakih duela nema, ali kako kaže naša sagovornica, Srbija pobeđuje i kada ne igra na najvišem nivou!
"Rekla bih da to svi žele. Ko želi da igra protiv timova koji nisu dobri? To je izazov i do sada smo pokazale da smo na visini zadatka. Čak i kada nismo u najboljem izdanju nađemo način da pobedimo jer se borimo. Imale smo teške pripreme, ali smo imale i vremena da se odmorimo i oporavimo."
Više puta u razgovoru nam je Ivon ponovila da kada igrate kod Marine Maljković u timu postoji samo jedna opcija – pobeda. I sada će to biti slučaj, a za ekipu je najbitnije da posle trijumfa na EP ne veruje previše bajkama koje se (sa pravom) pričaju o ovom timu.
"Ulazimo u sve ovo znajući da nam je cilj da osvojimo našu grupu. U svakom meču svaki tim će biti drugačiji i bitno je da nikad ne verujete "hajpu" oko vas. Ljudi mogu da govore toliko dobrih stvari o vama i na tome ste zahvalni, ali uvek znate da uvek imate nešto da dokažete. Borićemo se jer uvek imamo nešto da dokažemo. To je naš mentalitet u Tokiju."
Zanimljivo je da na Olimpijskim igrama nema kostura nokaut faze takmičenja, već se posle grupne faze ponovo žrebaju parovi. S obzirom na nepobedivost ekipe SAD na OI, to eliminiše kalkulacije u grupnoj fazi i garantuje borbu za svaki poen.
"Mislim da je to bolje za takmičenje. Sada će svako probati da pobedi na svakom meču da bi se stavio u bolju poziciju. Mada, sa Marinom bi to probale da uradimo svakako. Mi i ona nikada nećemo pobeći od borbe. Što se tiče kvaliteta takmičenja, ovo bi trebalo da ga poboljša jer će se svi boriti za tu prvu poziciju. Ali to je svakako bio naš cilj", priča nam Ivon.
Na kraju, Amerikanka bi mogla na ovim Olimpijskim igrama da zaigra protiv Amerike!
"Ne sanjam o tome, ali shvatam da ako pratimo naš plan i uradimo ono što je potrebno i pobedimo ove utakmice to će biti poslednji protivnik. A to je definitivno san. Da imaš priliku da osvojiš zlato. Bilo koju medalju, ali san je da osvojiš zlato igrajući protiv najboljih na svetu", priča nam Ivon Anderson i dok završavamo razgovor, otima joj spontani uzdah:
"Uh, nadam se da možemo da uzmemo tu medalju!"
To je plan, a cela Srbija će biti uz vas devojke. Pa da u avgustu priredimo još jedan lud doček na balkonu za Ivon!