Odjekivale su letos u Beogradu košarkaške bombe u Humskoj, jedna za drugom. Najveća detonacija bila je povratak Željka Obradovića, a čim je trofejni stručnjak seo na klupu Partizana, za njim su se ređali i novi igrači.
Eksplozija koja je najviše odjeknula posle Žocovog dolaska bio je dolazak najzvučnijeg pojačanja – Kevina Pantera. Velika pompa pratila je njegov dolazak - i zbog toga što je prethodno igrao u Zvezdi i zato što je u pitanju jedan od najboljih bekova u Evropi.
Od Panterovog dolaska u Humsku prošlo je tačno pola godine, stigla je i 2022. i proteklo je dovoljno vremena da se Amerikanac hladnije glave osvrne na uzbudljiv početni period u crno-belom, pod vođstvom najvećeg trenera Evrope.
Kako je sve to izgledalo? Kroz šta je sve prošao i gde vidi prostor za napredak? Zašto je na početku karijere hteo da se vrati kući odmah po dolasku u Evropu? Kako je izgledao razgovor sa Kevinom Durentom dok je sa slomljenim stopalom razmišljao da li da i dalje igra, kako je raditi sa Obradovićem, koga od mladih igrača crno-belih siguno vidi u NBA ligi...
Pročitajte praznični intervju sa Panterom, u kojem je otkrivao stvari koje do sada nije govorio javno.
"U mojoj prvoj sezoni u Evropi (2016/17) rekli su mi jednu stvar – nemoj da radiš sa srpskim trenerima, oni su ludi. Do sada sam sarađivao sa trojicom, prvo sa Draganom Šakotom, pa sa Aleksandrom Đorđevićem i sada sa Željkom Obradovićem i ne mogu da se složim sa tim. Oni su fenomenalni stručnjaci koji žele da vi budete najbolji. Pa samo pogledajte istoriju igrača u NBA ligi, one koje su trenirali Srbi, videćete kako oni stvaraju velike igrače širom sveta. Onda možete da razumete zašto su treninzi toliko teški i zašto su toliko uspešni”, sa osmehom započinje Panter intervju za MONDO.
"ZAŠTO SAM OSTAO? JER SAM BIO ŠVORC"
Za razliku od nekih svojih sunarodnika, Panter nije košarkaški put započeo u NBA ligi. Zbog povrede, o kojoj ćemo detaljnije nešto kasnije, se nije zadržao u Minesoti, već je otišao “preko okeana” u Grčku. U ekipu Lavrija.
“Malo je nedostajalo da se vratim kući već u decembru te godine, zvao sam i menadžera da mu to kažem. Nisam mogao da se naviknem na Evropu, stil igre, prvi put sam otišao iz Amerike. Iz Bronksa u Grčku, teška tranzicija. Pomogao mi je mnogo trener u tim momentima, imao sam saigrače koji su mi takođe pomagali i olakšali mi adaptaciju. Zašto sam ostao? Zato što sam bio švorc. Bukvalno, nisam imao novac. Plata je stizala na vreme, tako da sam odlučio da nastavim da igram”, otkriva Kevin.
Odatle je, preko belgijskog Antverpa i poljske Rose Radom, tokom 2018. došao do do Atine. Tada je krenula uspešna saradnja u AEK-u sa trenerom koji je imao veliki uticaj na njegovu karijeru - Draganom Šakotom.
“Šakota mi je mnogo pomogao, dozvolio mi je da budem svoj. Objasnio mi je šta želi od mene kada ulazim sa klupe, da igram kako znam, da budem agresivan i da dolazim do poena. Tako je naš odnos započeo, osvojili smo FIBA Ligu šampiona i sve je počelo da dolazi na svoje. AEK mi je pomogao da se probijem, tu su tek timovi počeli da me primećuju, mnogo više su me pratili".
Usledio je odlazak u Italiju, kod Saše Đorđevića u Virtus iz Bolonje.
"Uživao sam radeći sa Sašom. Sjajan je trener. Pobeđivali smo, uzeli smo i FIBA Ligu šampiona. Igrao sam protiv njega u dresu Armanija, više puta smo razgovarali, ali nismo pričali pre mog prelaska u Partizan".
ŠAKOTIN POZIV? JEDAN OD MOJIH NAJBOLJIH POTEZA
Iz Italije se 2019. Kevin ponovo vratio u Grčku, ponovo u glavni grad, ali ovog puta u Pirej, gde je potpisao sa Olimpijakos. Spremao se da igra Evroligu, jedva je to čekao, ali se sve okrenulo naglavačke kada je trener Dejvid Blat morao da se povuče zbog ozbiljne bolesti.
Međutim, onda je usledio novi poziv Šakote - da dođe u Crvenu zvezdu.
"Pozvao me je tada kada mi nije išlo baš najbolje u Olimpijakosu. Dvoumio sam se na početku, jer sam se nekako navikao na to da ne igram, uz to je ekipa igrala samo Evorligu što je manje-više jedan meč nedeljno, ali sam se predomislio. Moram da kažem da je to bio jedan od najboljih poteza koje sam mogao tada da napravim. Beograd me je vratio u život, zaista. Pronašao sam mir u ovom gradu, ponovo sam se ‘upalio’. Uživao sam i želeo sam ponovo da se vratim".
Odatle je usledio novi krug do Italije, samo do drugog grada, do Milana. U Armaniju je odigrao sjajnu sezonu, prosečno postizao 14 poena u Evroligi i u polufinalu Fajnal-fora imao šuteve za pobedu protiv Barselone.
“Uživao sam tamo, sa još jednim legendarnim trenerom Etoreom Mesinom. Igrati sa Datomeom, Rodrigezom, Hajnsom, išli smo i na fajnal-for, bili smo blizu plasmana u finale. Na vreme želim da naglasim da ne žalim ni zbog čega, nisam osoba koja žali, promašio sam taj šut koji je mogao da nam donese finale, dešava se. Idemo dalje, ne volim da razmišljam o stvarima koje ne mogu da promenim".
ŽELJKO MI ISPRIČAO I UBEDIO ME
Pregovori oko produžetka saradnje sa Armanijem nisu išli željenim tokom, to je iskoristio Obradović i stupio je u kontakt sa Panterom. Malo je vagao, razmišljao i onda prelomio – vratio se u Beograd.
"Čuo sam priče o tome da sam napravio korak unazad, ali se sa tim ne slažem. Gledajući takmičenja, da, Evroliga je jača od Evrokupa, ali je meni u ovom trenutku nešto drugo bilo mnogo bitnije, a to je vizija. Obradović me je pozvao, razgovarali smo, pojasnio mi je da je cilj da vrati Partizan u Evroligu. Ispričao mi je svoju viziju i to me je ubedilo. Ako ne postoji jasna vizija, čemu onda bilo šta? Nisam više klinac, potrebna mi je prava motivacija za igru, Željko je imao pravu viziju, sve što je rekao je zvučalo savršeno. Uz to me je dobro poznavao, jer sam 'ubio' njegov Fener u dresu Zvezde, naravno to mu nisam spomenuo u tom razgovoru”, nasmejao se Panter, aludirajući na meč u kojem je ubacio 14 poena protiv Fenerbahčea.
Vratimo se burnom crno-belom letu, kada je posle njega došao Ledej. Svi su opravdano bili uvereni da je u tome učestvovao i Panter i da je nagovorio saigrača iz Milana da mu se pridruži.
"Neću da lažem, mislim da je Zek došao kada je video da sam ja potpisao i da mu je to olakšalo. Video je da sam tu i to mu je pomoglo. Bio sam mnogo srećan što je on tu, lepo je što opet igramo zajedno".
"OBRADOVIĆ MI U JEDNOM NAJVIŠE POMOGAO"
Šta izdvaja Željka od drugih trenera?
"Najveća razlika su ti sitni detalji. Postavljanje u bloku, rad nogu, zaista mnogo sitnica koje prave veliku razliku. Stalno razgovara sa svima, želi da svako bude svoja najbolja verzija. Meni je najviše pomogao u tome da budem lider. Da budem taj koji će donositi odluke kada se meč lomi. Ne samo kao košgeter, već i kao neko ko razgovara sa saigračima više... Objasnio mi je šta donosi ta prava uloga lidera".
A, kako izgleda kada se Željko naljuti?
"Moram da budem iskren, vidim to, čujem na šta govori, ali nemam reakciju na to. Trudim se da budem u potpunosti koncentrisan na teren. Naravno, uvek volim da saslušam i razmislim o stvarima koje mi kažu. Otvoren sam da prihvatim stvari koje vidim koje mogu da mi pomognu. Kada dobijem mnogo informacija, biram one koji mogu da mi unaprede igru".
"OSTAJEM I AKO NE UĐEMO U EVROLIGU"
Partizan ima dva puta za povratak u Evroligu. Jedan je preko ABA lige, drugi preko Evrokupa, u kojem će u nokaut fazi biti igran po jedan meč.
“Ne znam koji od dva načina lakši ili teži. U Evrokupu se igra samo jedna utakmica u nokaut fazi, šta ako dobijemo sve te mečeve? U ABA ligi su se pravila promenila, igraju se serije, pa duže traju. Ali, meni nije važno kako, znam da želimo nazad u Evroligu. Na koji god način".
Ta promena u Evrokupu nekima izgleda kao dobra stvar, neki se sa tim ne slažu.
"Teško je reći sada da li je dobro ili loše. Kada imate samo jednu utakmicu, to daje veću šansu timovima koji su možda autsajderi. U isto vreme, kada igrate u dobrom timu, isto znate da je to samo jedna utakmica, pobedite i idete dalje. Videćemo šta će se desiti.”
A, ako kojim slučajem rezultat ne bude onakav kakav žele, Kevin ima jasnu poruku za Grobare.
"Ostajem ovde i ako ne uđemo u Evroligu. Kakav god rezultat da bude, tu sam, potpisao sam dvogodišnji ugovor", jasan je Panter.
"ŽELJKO NIJE ŠUTNUO TABLU ZBOG PROMAŠAJA"
Pantera smo pitali i za utiske o saigračima. Za početak je pomenuo plejmejkera Jama Madara.
“Razgovaram sa njim naravno, ali najbolji način da se nauče stvari je iskustvo. Izađeš na teren, igraš i vidiš šta je dobro, šta nije. Mislim da će njemu mnogo značiti meč protiv Lokomotive, što je igrao protiv nekoga kao što je Erik Mekalum, da vidi važne detalje. Napredovao je dosta u poslednje vreme, sve bolje 'čita' igru i to je dobro."
Alena Smailagića opisuje kao igrača koji ima neverovatnu dozu samopouzdanja kada je na terenu, tako nešto se retko viđa po njegovim rečima.
"Smajli je pun samopouzdanja i to je mnogo dobro. Pričam mu stalno da šutira kada ima prostor, da ide napred da zakuca kada može, da sve radi sa verom u sebe. Video sam snimak kada je Željko šutnuo tablu zbog njega, ali je to bilo zato što ga je pogledao, imao je prostor, ima samopouzdanje, to su ti detalji koje mladi igrači moraju da nauče."
A, jednog saigrača vidi sigurno u NBA ligi jednog dana – Gregora Glasa.
"Svi mladi igrači imaju šansu naravno, treba da rade dosta na sebi, ali će po meni Glas sigurno igrati u NBA ligi. Zašto? Zbog mnogo sitnih detalja koje primećujem kada treniramo. Često me čuva na treninzima i uopšte nije tako tih i povučen kao što možda izgleda. Zna da mi dobacuje, da malo proziva ako napravi neki dobar potez protiv mene i takve stvari mi se baš dopadaju"
Sada se ekipi pridružio i Matijas Lesor.
"Mnogo će nam pomoći, pre svega u skoku. Agresivan je, ume da poentira, donosi čvrstinu i iskustvo. Značiće i za moju igru, jer donosi neke detalje koji meni pomažu. Na nama je da nastavimo da radimo i da sve to pokažemo na terenu".
Otkrio je i jedan segment igre u kom smatra da crno-beli moraju mnogo bolje.
"Odlični smo kada se igra brza košarka, u tome smo sjajni i to je naša najveća snaga. Ono šta moramo da unapredimo je mentalni aspekt, imamo mlade igrače koji uče kako se igra kada si umoran, kada osećaš taj zamor, e tada moraš da donosiš dobre odluke. Fokus mora da postoji u svakom trenutku"
RAZGOVOR SA UZOROM KEVINOM DURENTOM I NBA LIGA
Kao što smo na početku naveli, Panter je jednom prlikom razgovarao i sa svojim idolom - Kevinom Durentom.
"Slomio sam stopalo 2016. godine i to je bio razlog što nisam otišao u NBA. Tada me je trener Rik Barns spojio sa Kevinom Durentom. Trenirao ga je u Teksasu, a mene u Tenesiju. Razgovarali smo, pričali o raznim temama i bilo je sjajno pričati sa njim. On mi je uzor, njega najviše gledam".
Malo je nedostajalo da se Amerikanac 2018. ne vrati u Evropu.
"Bio sam u kampu Minesote pre odlaska u Olimpijakos. Uništio sam ih sve, bio sam drugi najbolji strelac. Kada god bismo napravili igru u 'piku', ostajao sam otvoren i sam na poludistanci. Imao sam mnogo prostora, pogađao sam taj šut sve vreme, rutinski, bilo je tako lako. Nisam mogao da verujem koliko je lako. Želeli su da mi ponude dvosmerni ugovor, nisam hteo da čujem za to. Uz to sam već potpisao za Olimpijakos i vratio sam se. Moj cilj je i dalje NBA liga, to je moj motiv. Zato sam i došao kod Obradovića, on je trenirao dosta NBA igrača".
"ZAŠTO DA NE PROBAM? TO MI JE KAO POLAGANJE"
Tada smo se dotakli poludistance, šuta koji umire u modernoj košarci, a koji je njegov zaštitni znak.
"Na koledžu mi je trener rekao da ne šutiram poludistancu, da idem na šut za tri ili unutra. Zašto? Za mene je to kao polaganje. Zašto da rizikujem blokadu na obruču. Najteža stvar za čuvanje u košarci je kada je igrač u punoj brzini i onda se odjendnom zaustavi na šut, to je skoro nemoguće čuvati. Otac mi je uvek govorio da je poludistanca zaboravljena umetnost. Nije poenta u tome da to ne rade zbog nekog posebnog razloga, već mnogi ne mogu da pogađaju taj šut u visokim procentima. Zato znam da kada igram odbranu mogu da pustim igrača da šutira taj šut, jer znam da ne može da pogodi, možda jedan ili dva, ali ne više. Ja sam igrač koji može da šutira sa osam-devet metara, za tri, poludistancu, da idem unutra, zato igrač koji me čuva ne zna šta može da očekuje od mene. Takvav igrač je recimo Majk Džejms, ne znate šta možete da očekujete i kada će to uraditi, volim takve košarkaše."
Nastavio je da priča u istom dahu.
“Leto sam trenirao sa nekim NBA igračima, igrao sam sa Badijem Hildom, Marvinom Beglijem, Kilijanom Hejsom, Luom Kingom. Razlika između mene i njih? Nema je. Ne postoji, stvarno to mislim.”
NAVIJAČI PARTIZANA, PORUKE OD DELIJA I SRPSKI JEZIK I HRANA
Posle trijumfa protiv Metropolitana u Parizu, Panter je pohvalio navijače, rekao je da je iznenađen što su u velikom broju doputovali u Francusku. Tek posle te utakmice je saznao za veliku podršku koju crno-beli imaju širom Evrope.
“Zaista to nisam znao tada, tek posle te utakmice su mi objasnili i stvarno je neverovatno. Nisam znao da imamo baš toliku podršku svuda. Stvarno su fenomenalni, njihova podrška nam mnogo znači.”
Kada smo govorili o navijačima, nezaobilazno je bilo pričati i o porukama koje dobija od pristalica Zvezde zbog toga što je igrao za klub sa Malog Kalemegdana.
“Trudim se da ne reagujem na takve poruke uopšte. Pišu mi kako sam promenio stranu, kako sam uradio ovo, ono. Ja sam profesionalac, samo želim da igram košarku. Razumem da sam sad postao 'neprijatelj', ali to na mene ne utiče. Igrao sam derbi, čuo sam neka dobacivanja, mada me to ne pogađa jer ne znam srpski toliko dobro. Shvatam da je to način izbacivanja emocija i to je to. Slali su mi snimke posle derbija kada smo Dangubić i ja krenuli na pogrešnu stranu, znam da je postalo viralno, ali se to dogodilo samo zato što i mi igramo u tom istom 'Pioniru' i kada smo domaćini, idemo na tu stranu. To je prosto objašnjenje.”
Napravio je poređenje dva derbija, onog u Grčkoj i ovog u Srbiji.
“Najluđi je srpski derbi, bar iz mog ugla. Navijači su toliko blizu, mogu da te dodirnu, da te gađaju. U duelima Panatinaikos i Olimpijakosa ima ta zaštitna mreža, pa to malo smanjuje intenzitet. Ovde sam video to kao veliku razliku, navijač koji je tako blizu terena, može da me dodirne, da me potapše po ramenu ili tako nešto, nikada takve stvari nisam doživeo".
A, kada su u pitanju srpski jezik i srpska hrana, dao je zanimljiv odgovor.
“Moram da kažem prvo da ne jedem meso, osim ribe. Nisam probao srpsku hranu, jedan moj drugar je nedavno došao da me poseti, probao je ćevape i oduševio se. Što se jezika tiče, naučio sam psovke odlično, to su me prvo naučili. Za sve ostalo moram još mnogo da učim".
"MOŽDA NIKSI ČEKAJU MENE"
Razgovor sa asom NBA stila igre nemoguće je završiti bez priče o najboljoj, NBA košarci.
"Glavna razlika je atleticizam, američki košarkaši su uz to i brži. Međutim, kada je u pitanju tehnika, veština, košarkaška inteligencija, ne mogu da se porede. Pogledajte Nikolu Jokića, spor je, nema tu brzinu, ali to nadoknađuje nestvarnom inteligencijom. Uspori igru u potpunosti, igra se po njegovim notama i kada je ritam takav niko mu ne može ništa. On je najbolji pokazatelj koliko je košarka mentalna igra, Nikola je i aktuelni MVP NBA lige što dovoljno govori."
Kao rođeni Njujorčanin, lako je pogoditi za koga navija...
"Za Nikse, ja sam čovek iz Njujorka. Ove sezone igraju malo bolje, ali oni su moj omiljeni tim bez obzira na rezultate. Možda čekaju mene tamo. Šalim se malo, mada bi bilo lepo da zaigram u ‘Medison skver Gardenu'", sa osmehom zaključuje Kevin Panter.
Postanite deo MONDO SPORT zajednice na Viberu.