Preminuo je Zoran Sretenović, član dva kultna tima Jugoslavije, nekadašnji igrač Zvezde i Partizana i čovek koji je igrao za dve Jugoslavije i sa obe uzeo po jedno zlato.
Tužne vesti pogodile su srpsku i evropsku košarku pošto je sa 57 godina preminuo nekadašnji plejmejer Crvene zvezde, Partizana i najtrofejnije generacije Jugoplastike Zoran Sretenović. Nekada proslavljeni košarkaš bio je uspešan i kao trener, a poslednji angažman imao je u Poljskoj u sezoni 2015/16.
Čuveni plejmejker počeo je svoju sportsku karijeru na fudbalskim terenima, a nakon što je trenirao u Voždovcu, Radu i kratko u Crvenoj Zvezdi treneri mlađih selekcije košarkaškog kluba Crvena zvezda zapazili su ga i odveli drugim putem!
Počeo je da trenira u Zvezdi 1979. godine, dve godine kasnije je prešao u OKK Beograd u kome je odigrao svoje prve dve seniorske sezone nakon čega je prešao u "svoju" Zvezdu! Ipak, nije mu se dalo!
"I kao mlad igrač želeo sam da dokučim šta trener želi od mene da bih se nametnuo i dobio prostor za igru. To jedino nisam uspeo da pročitam kod Ranka Žeravice. Neobično mi je bilo što na predsezonskim utakmicama dobijam šansu i koristim je, a onda, kad počne prvenstvo, recimo protiv Budućnosti vodimo s 40 razlike, ja i dalje na klupi. Zatim protiv Filipsa u Milanu igram 20 i kusur minuta pa opet ni sekund. Tako sve do plej-ofa 1986. U četvrtfinalu smo s mukom savladali Borac u Čačku. Odigrao sam odlično. Zaustavio sam njihovog najboljeg igrača Vladimira Androića. U drugoj utakmici polufinala protiv Cibone u Pioniru isto odličan. Pogotovo posle te utakmice, i uprkos porazu u majstorici u Zagrebu, uprava me je uveravala da ću u sledećoj sezoni dobiti punu šansu. Kao velikom zvezdašu, detetu iz Beograda, mojoj sreći nije bilo kraja", ispričao je Sretenović jednom prilikom.
Naredne sezone Vlade Đurović je preuzeo crveno-bele saopštio mu je da ga ne vidi u svojim planovima za tu sezonu i predloženo mu je da ode na pozajmicu. Nije to želeo, a taman kada kje dogovorio prelazak kod Borislava Džakovića u Slobodu iz Tuzle desio se poziv koji mu je promenio život!
Božidar Maljković ga je pozvao i tražio mu da dođe u Split! U to leto 1986. godine prihvatio je poziv i postao deo najmoćnijeg tima koji je Evropa videla!
Tim koji se tek nedavno vratio u prvu ligu u svojim redovima je skupljao bisere poput Dina Rađe, Tonija Kukoča, Zorana Savića, Velimira Perasovića...Tu su bili i iskusniji kao što je Luka Pavićević i pod vođstvom Maljkovića taj tim ne samo da je dominirao Jugoslavijom već je osvojio tri titule šampiona Evrope od 1989. do 1991 godine!
U Splitu je Sretenović proveo najlepše godine karijere, ali i najlepše životno doba! Našao je srodnu dušu, buduću suprugu Nadu Biuk, inače takođe košarkašicu!
"Bila sam plej, kao i moj muž, ali mnogo drugačija od njega. Kad sam mogla da dam koš, ja bih ga i dala, a ne kao Sreta. I kad ima zicer, vratio bi loptu drugom da pogodi. Glupo je da se upoređujem, ali bila sam tip igrača kao Saša Đorđević. Mogla sam da postignem 30 poena, ali i da imam deset asistencija. Za jedno Evropsko prvenstvo osamdesetih našla sam se na širem spisku selektora Milana Cige Vasojevića, što mi je mnogo značilo budući da su na mojoj poziciji, sasvim zasluženo, nezamenljive bile Mara Lakić i Stojna Vangelovska. Kad sam igrački sazrela, počeo je rat. Predosetila sam da je to i kraj moje karijere", ispričala je ona jednom prilikom.
Sretenović je bio jedan od poslednjih koji je otišao iz Splita, a nakon dve godine u inostranstvu došao je u Srbiju i potpisao za Partizan. Odigrao je jednu sezonu u crno-belom, potom jednu za Borovicu u Rumi i onda se vratio u Crvenu zvezdu. Nažalost, ni drugi povratak u voljeni klub nije bio slavan...
"Zvezda je rana koja me peče. Razočaranje. U dva navrata nisam uspeo da napravim karijeru u klubu u kojem sam počeo. Kao beogradsko dete, i ja sam imao svoje idole, klub za koji navijam, u mašti sam zamišljao kako igram za klub koji volim. Potom, 1995. - novi veliki udarac, raspadanje Zvezdinog tima od početka sezone, situacija u klubu je bila dosta loša", prisetio se Sretenović jednom prilikom.
Posle toga je igrao do 2001. godine kada je završio karijeru u Poljskoj, a u trenerskoj karijeri koja je trajala 15 godina radio je u Srbiji, Crnoj Gori, BIH i Poljskoj.
Nije imao sreće ni sa nacionalnim timom, prvi put je u ekipu ušao 1991. godine na Evropskom prvenstvu i bio je deo ekipe koja je uzela zlato. A potom su došle sankcije i naterale naš tim da pauzira do 1995. Bio je deo tog kultnog tima iz Atine, a onda je završio reprezentativnu karijeru.