Uskoro će biti i 32. godišnjica kako je jedna od najboljih generacija jugoslovenske košarke stigla na vrh sveta. Nacionalni tim je u finalu savladao SSSR (92:75), a finalni meč u Buenos Ajresu izazvao je mnogo pažnje i zbog detalja koji se dogodio na njegovom kraju. Kada je Jugoslavija postala svetski šampion, Vlade Divac je zaustavio jednog hrvatskog navijača i oteo mu trobojku sa grbom na kojem je prvo polje bilo belo, kao u NDH.
Godinama kasnije otkriveno je da je to bio Tomas Šakić, čovek za kojeg se veruje da je sin ozloglašenog ustaše Dinka Šakića. On je uz hrvatsku zastavio navijao za hrvatske košarkaše u jugoslovenskom timu, a njegov ulazak na teren Vlade Divac shvatio je kao provokaciju. Decenijama kasnije to je prokomentarisao i Žarko Paspalj, proslavljeni košarkaš.
Gostujući u emisiji "BalkanInfo", Paspalj je pričao o sportskim momentima koji su na neki način povezani sa raspadom Jugoslavije. Tom prilikom upoređeni su veliki incidenti na Maksimiru, kada je tokom Zvezdinog gostovanja Dinamu Zvonimir Boban udario policajca koji je mogao da ga ubije - da je hteo, a na tribinama nastao potpuni haos.
"Maksimir i Divčevo uzimanje hrvatske zastave nemaju veze jedno s drugim. Ja Maksimir nisam nešto gledao, video sam neke snimke kasnije. To je drugi par cipela ili sandala. Ovo što se desilo 1990. godine u Argentini i trebalo je da se desi. Zato što ti tu predstavljaš jednu zemlju, a bilo ko ko je utrčao u teren i nije trebalo da bude tu donosi nešto što ne priliči toj situaciji, treba da bude odstranjen", rekao je Paspalj.
Ovako je Divac reagovao:
Pričalo se godinama kasnije da je upravo ovaj detalj uništio prijateljstvo Divca i Dražena Petrovića, koji su do tada bili u sjajnim odnosima. Po mišljenju Žarka Paspalja, Vlade nije pogrešio jer u tom trenutku nije bilo prostora ni za jednu zastavu sem jugoslovenske na parketu kojim je Jugoslavija samo nekoliko minuta ranije dominirala.
"Nije bitno kakva je zastava, mogla je da bude srpska, četnička, crnogorska. Za to nije momenat. Naravno, kao upozorenje da će ubrzo nešto da se desi, a što mi nikako nismo bili spremni da se desi. To smo već mogli da vidimo kroz Rim 1991. godine. Počelo je da se dešava mimo nas, mimo naše želje, mimo svega onoga što su te učili celi život, a posebno da ima veze sa odnosom, vaspitanjem i poštovanjem jedne divne zemlje čiji smo bili članovi. I to vrlo ponosni članovi! Ko mi drugo kaže, makar u delu gde sam ja učestvovao, mislim da laže", dodao je proslavljeni košarkaš.
Pogledajte njegovo gostovanje:
Godinama kasnije, o tome je pričao i Vlade Divac, koji je objasnio da je zastava imala belo polje na početku šahovnice, baš kao one koje su bile za vreme NDH.
"Ta zastava nije bila hrvatska. Barem nije imala obeležja kakva je imala službena hrvatska zastava u to vreme. Ponavljam, Jugoslavija je postala prvak sveta, mi smo tada igrali za tu zemlju i ni jedna zastava osim jugoslovenske u tom trenutku ne bi imala šta da traži na parketu. Mislim da sam bio jasan", rekao je nekadašnji srpski košarkaš u ranijem intervjuu.
O događaju iz Buenos Ajresa kasnije se oglašavao i Šakić, za kojeg se veruje da je potomak Dinka Šakića, komandanta logora Jasenovac i ratnog zločinca! Dinko je, zajedno sa suprugom Nadom koja je bila upravnik ženskog logora Stara Gradiška, pacovskim kanalima nakon rata otišao u Argentinu, da bi kasnije živeo i u Španiji - nakon pada sa vlasti Huana Perona.
"Ja sam čovek koji je ušao u dvoranu Luna Park s hrvatskom zastavom, ona je porodična stvar. Ali da budem iskren, Divac mi je uzeo zastavu, ali je posle vratio. Nikad nije pljunuo na nju, niti je gazio po njoj. Navijao sam za Hrvate iz reprezentacije, Kukoča, Petrovića, Čuturu. Mislio sam da je i Divac Hrvat. Tek u trenutku kad mi je uzeo zastavu shvatio sam da je Srbin", pričao je kasnije Tomas, koji za sebe kaže da je Argentinac hrvatskog porekla.