Eurobasket se nastavio bez Srbije, bili su „orlovi“ među favoritima za medalju, nisu uspeli da dođu do same završnice, za razliku od njih Španci su obezbedili odličje. Jedino pitanje je hoće li biti zlato ili srebro i to će zavisiti od ishoda finala sa Francuzima. Svima je jasno da do toga gotovo sigurno ne bi „crvena furija“ došla da nije bilo Lorenca Brauna. Amerikanac je po hitnom postupku dobio pasoš i priliku da igra za zemlju iako nikada u karijeri nije bio na Pirinejima. Najveća košarkaška velesila u 21. veku je prekršila pravilo i dala državljanstvo nekome ko nije igrao ni za jedan španski klub, uprkos tome što se bunio i legendarni Rudi Fernandez. To je ponovo pokrenulo staru temu – da li je Srbiji potreban stranac u nacionalnom timu?
Da li bi stvari bile drugačije da je u meču protiv Italije tu bio neki srpski Lorenco Braun, neko ko je mogao da spreči pad, da odgovori na seriju „azura“ i da dovede tim do finala. Kako bi srpski navijači na sve to reagovali, da li bi prihvatili, da li bi slavili isto? Špancima očigledno ne smeta, pošto su svaki koš bivšeg plejmejkera Crvene zvezde proslavljali isto kao da ga je dao Rudi Fernandez ili neko od braće Ernangomez. Jedan od igrača koji ima pravo da igra za Srbiju zbog ranije dobijenog pasoša je Čarls Dženkins. Upravo je on bio gost redakcije MONDA i sa njim smo pričali upravo o ovoj temi i o mnogim drugim.
"Iskreno, ne bih igrao za Srbiju ni da me pozovu. Da, imam pasoš, ali vi Srbi ste ponosan narod. Ljudi žele da za reprezentaciju igraju igrači rođeni u Srbiji. Ne bih čak ni razmišljao o tome, nikada ne bih to učinio, poštujem stav Srba o tome. Slali su mi poruke na društvenim mrežama povodom toga, ali Srbija ima pregršt talentovanih igrača koji rastu, razvijaju se i treba da dobiju šansu. Ne bih voleo da se nađem u takvoj situaciji. Kada bi se to u teoriji dogodilo, neki bi bili srećni da me vide u dresu Srbije, neki ne bi, to je preveliki pritisak, igranje za drugu reprezentaciju", počeo je Dženkins priču za MONDO.
Samo na ovogodišnjem Eurobasketu bilo je raznih primera poput Džejlena Smita u Hrvatskoj, Kendrika Perija u Crnoj Gori, Majka Tobija u Sloveniji, Šejna Larkina u Turskoj. Verovatno i najbolji primer pritiska je imao Larkin, pre povrede. Tada su ga pojedini turski navijači napali jer ne daje po 20-30 poena kao u Efesu, već razigrava saigrače, ne šutira toliko, čak je morao i da se pravda zbog toga na društvenim mrežama.
"Gledao sam meč Turske i Srbije i video sam da je Larkin propustio neke šuteve koje inače uzima. Posle sam video i šta je pisao na Tviteru i to je ono što ljudi ne shvataju. Nije isto ni u različitim klubovima, kamoli u reprezentaciji. Video sam to u Zvezdi gde sam imao ulogu u napadu, šutirao, kada sam promenio tim, od mene se tražilo da budem više fokusiran na defanzivu. Šejn je Amerikanac koji igra za drugi nacionalni tim. Tu su Osman, Korkmaz, Šanli, svi oni traže loptu, od njega se traži da uključi saigrače, ipak igra sa košarkašima koji su rođeni u Turskoj i koji imaju veći pritisak zbog toga."
JOKIĆ I DONČIĆ - NESTVARNO!
Imao je Čarls priliku da igra i protiv Nikole Jokića i Luke Dončića pre nego što su otišli u NBA i tamo postali superstarovi. Mogao je iz prve ruke da se uveri o kakvim talentima se radi i kakav potencijal poseduju obojica. Kada priča o njima, iznosi samo reči hvale, ni sam nije očekivao da će baš ovoliki uspeh da naprave u karijerama. Nažalost za navijače i jedan i drugi su završili ovogodišnji Eurobasket.
"Čoveče, Nikola i Luka bili su sjajni igrači kada sam igrao protiv njih. Jokić je uvek bio tip koji živi u svom svetu, čak je i sada takav, uvek je radio ono što želi. Nisam očekivao da će biti ovoliko dobar. NBA košarka je drugačija, ima više prostora za igru. Sećam se da je u Megi isto radio sve, prenosio loptu, šutirao trojke i mnogi me pitaju za njega i u Americi, jer znaju da sam igrao protiv njega. I njima isto pričam, mnogo je napredovao. Slične stvari je radio u Megi i tu je imao slobodu da pravi greške i da uči, sada sve to radi samo na najvišem mogućem nivou. Gledao sam ga u Denveru, pratio sam dosta mečeva od prošle sezone, gledam akcije kada uzme loptu pod svojim košem, zaleti se i onda donese pravu odluku u sekundi, bilo da je šut ili asistencija."
Tokom priče o Nikoli, dvostrukom uzastopnom nosiocu MVP priznanja u NBA ligi, popularni Đenka ističe da je napravio najbolju odluku odlaskom u Ameriku. Pre svega zbog toga što je dobio više vremena i prostora za razvoj, jer evropski klubovi traže rezultate što pre. Poznata je priča da je Jokić trebalo da pređe u Barselonu, ko zna kako bi mu se karijera razvijala da je otišao u Španiju.
"Pobede se traže odmah u najvećim evropskim klubovima, poput Barselone. U NBA ligi je dobio više vremena da se adaptira, imao je više prostora za greške i proces učenja, igraju se 82 utakmice. Ispalo je odlično i za Nikolu i za Luku. Uveren sam da će Dončić uskoro biti MVP. Igra neverovatno. Igrao sam protiv njega godinu dana pre nego što je otišao u NBA i stvarno se videlo koliko je talentovan i kakav potencijal ima. Sjajn je igrač i iskoristio je šansu na pravi način, njegove veštine su fantastične."
Amerikanci su potcenili i jednog i drugog pre dolaska u NBA. Pamti se da je Jokić draftovan za vreme reklame za "Tako Bel", dok su mnogi navijači ismevali Dalas zbog toga što je izabrao Dončića kao trećeg pika na draftu, tačnije uradila je to Atlanta, pa je usledio trejd sa Mavsima za Treja Janga. Zato smo i pitali Dženkinsa da li je jedan od razloga takvog mišljenja činjenica da ne gledaju evropsku košarku?
"Jeste. Amerikanci ne shvataju kako je to sa 16-17 godina igrati u ACB ligi protiv odraslih ljudi. Skauti tamo idu na koledž utakmicei gledaju momke koji igraju protiv svojih vršnjaka. Luka je osvojio evroligašku titulu sa Realom u Beogradu, bio je glavni igrač pored asa kakav je Serhio Ljulj. Oni ne razumeju koliko je teško da mladi igrač dobije minutažu na terenu, a kamoli da igra na tako visokom nivou kao što je Luka radio. Tamo nema prenosa ni evroligaških mečeva. NBA liga je glavna, to se reklamira, gleda, mada iskren da budem nisam siguran da bi im se toliko svidelo. Kažem to zbog toga što je u NBA ligi zabava bitna, reklame razne, šou na poluvremenu i tako to. U Evroligi su 32 utakmice i svaki duel je važan, ako pobediš nekoga kod kuće onda znaš šta ti treba ako se stvori neki krug, gleda se razlika i slično, doživljavao sam to. U NBA su 82 utakmice i nema svaki duel istu važnost."
KAD TI KARI "SREDI" UGOVOR
Dženkins dobro poznaje i evropsku i NBA košarku. Izabran je 2011. godine kao 44. pik i igrao je u Golden Stejtu. Na istom draftu kao 11. pik odabran je Klej Tompson, tamo ih je sačekao Stef Kari, a godinu dana kasnije izabran je i Drejmond Grin kao 35. pik. Bio je svedok početka zlatne ere Voriorsa, tima koji je osvojio četiri ttule od tada. Ono što je malo ko znao, jeste da je Čarls upoznao Stefa pre nego što je 2009. godine odabran kao sedmi pik na draftu...
"Upoznao sam Stefa još u srednjoj školi, bili smo na jednom kampu, čak smo bili i saigrači u tom delu treninga. Dopao mi se njegov stil već tada, bio je drugačiji. Mnogi bekovi koji su tada vežbali su bili fokusirani na plaganja, prodore, zakucavanja, već tada je on imao neke neverovatne veštine, koristio je obe ruke. Potom su me Voriorsi odabrali i kada sam stigao, on je već bio tu, a u toj sezoni je bio povređen. Dobro se sećam kako je izgledao naš prvi susret u klubu", izgovara Čarls i počinje da se smeje.
Posle kratke pauze i osmeha, nastavlja priču. "Razmišljao sam da li da mu priđem i da ga pitam da li me se seća sa tih treninga, ali sam odustao. Nisam hteo da zvuči pogrešno ili nešto slično, ipak je to Stef koji je trenirao sa mnogima. Onda me je Kari iznenadio. Prišao je i pitao me 'Da li se sećaš da smo bili saigrači na tom treningu?'. Odmah sam mu rekao da se sećam svega i da pamtim, razgovarali smo o tome i o drugim temama. Nismo toliko često trenirali zajedno te sezone, mučio ga je članak, ali je bio tu za mene, podržavao me je, prilazio je među prvima da me posavetuje, da kaže nešto posle meča ili treninga."
A, onda se dogodila još jedna neverovatna situacija. Momenat koji će Dženkins zauvek pamtiti. Čekao je poziv uprave kluba, pošto nije bilo jasno hoće li produžiti ugovor sa njim i da li će uopšte ostati u klubu. Sve je zavisilo od drafta koji se čekao. U tim momentima bio je bliži odlasku nego ostanku.
"Leto pred moju drugu sezonu sam bio iscrpljen, rekli su mi da čekaju 3. avgust, jer je tada bio rok za moj ugovor i bio sam napet, čekao sve. Znao sam da neće produžiti ugovor ako izaberu Demijena Lilarda. Nije se to dogdilo, uzeli su Herisona Barnsa, Drejmonda Grina i Festusa Ezilija. Nastavio sam da treniram sa klubom i oko nedelju dana pre isteka tog roka me je Stef pozvao i rekao mi da mi je sredio kartu za avion i da dođem u Šarlot da treniram sa njim, bratom i njegovim trenerima tokom vikenda. Uradio sam to, iako sam bio baš umoran. Otišao sam, radili smo lepo i onda je došla nedelja, pozdravljali smo se i rekao mi je 'Vidimo se na treninzima'. Objasnio sam mu celu situaciju oko roka i čekanja i da ne znam hoćemo li se videti. Samo mi je rekao tada 'Ne brini ništa, vidimo se uskoro'. Bio sam iznenađen i zabrinut u isto vreme. Vreme je isticalo. Nekoliko dana posle toga produžili su ugovor sa mnom. Kari mi je prvi poslao poruku", smeje se Čarls.
Na to je usledilo i naše pitanje - da li misli da mu je Stef "sredio" taj ugovor? "Ne znam da li je on ili neko drugi, mada mi je po njegovom samopouzdanju i reakciji delovalo da je on obavio poziv. Inače, živeo sam u istoj zgradi sa Tompsonom tada, on je bio na 18. spratu, a ja na 22. Išli smo zajedno na plažu, crkvu, na treninge. Mnogo mi je drago što je postao tako dobar igrač, znam koliko mu je stalo. Često smo provodili vreme zajedno, pamtim situacije da sedimo, gledamo TV, a on pravi potez rukom ako da šutira, bez lopte, bez ičega, samo pravi tu simulaciju šuta, to je konstantno ponavljao. Spominjao je Redžija Milera često, hteo je da bude kao on."
VORIORSI - ŽAL ZBOG PROPUŠTENE ŠANSE ILI NE?
Kao što smo već spomenuli, Dženkins je bio u Golden Stejtu u momentima stvaranja novog tima, onog koji će dominirati ligom. Na kraju nije ostao da isprati sve to, pošto je u februaru 2013. godine trejdovan u Filadelfiju. Nisu tamo stvari išle po planu, pa je otišao "preko okeana" i došao u Crvenu zvezdu u julu te godine. Zbog svega toga jedno od pitanja za njega bilo je o tome da li žali što nije ostao duže u redovima "ratnika"...
"Sve se dešava sa razlogom, tako ja razmišljam. Kada sam trejdovan, žao mi je bilo samo zbog jedne stvari. Već tada sam mogao da vidim u kom pravcu sve ide i kako se ekipa razvija. Naravno, nisam mogao da pretpostavim da će to biti četiri titule i slično, samo da se stvari razvijaju kako treba. Stalno su ponavljali dve reči 'menjamo kulturu'. Toliko su na tome radili, cilj je bio da u narednoj sezoni ekipa dođe do plej-ofa. Radio sam sa Stefom, Klejem, Drejmondom i svi oni su nas tretirali isto, kao da smo deo prve petorke. Vibracije su bile pozitivne, hteo sam da budem deo svega toga. Nisam ogorčen ili nešto slično, samo mi je žao što nisam ostao bar do kraja te sezone, da vidim sve to."
Mogao je Čarls da postane deo istorije i da osvoji sa Voriorsima neki od prstenova u najjačoj košarkaškoj ligi na svetu. Umesto toga došao je u Evropu i ovde napravio ime. Zato smo za kraj ostavili razgovor o jednom igraču koji izaziva oprečna mišljenja. Neki ga vole, neki ga mrze, radi se o Drejmondu Grinu. Jednom od najboljih defanzivaca u ligi.
"Kada je Golden Stejt osvojio prvu titulu, bio sam u Beogradu, te sezone sam osvojio triplu krunu sa Zvezdom. I Kari i Tompson i Grin, svi oni su moji prijatelji i dan danas. Što se Drejmonda tiče, on je takav kakav je i ne folira se, nema kod njega glume. Da je sada ovde sa nama u vašoj redakciji i da recimo igramo karte, on bi nas prozivao. Koristio bi taj 'treš tok', radio bi sve da ti uđe u glavu, sve kako bi pobedio. Ljudi moraju da shvate da on to ne radi da bi nekoga uvredio, već samo zato što želi da pobedi. Stef i Klej su fini momci, takav im je karakter, zato u timu morate da imate nekoga kao što je Grin, ne mogu svi da budu fini. On se svađao i sa Kevinom Durentom, rekao mu je u lice šta misli i to jer je on takav. Nikome ne ostaje dužan", zaključio je Dženkins.
U narednim danima pročitajte i treći, ujedno i poslednji deo intervjua sa Dženkinsom. Saznaćete koji saigrač iz FMP-a ga podseća na Markusa Vilijamsa, kako je protekao prvi razgovor sa trenerom Nenadom Stefanovićem, šta se od njega očekuje u novom timu, šta misli o "večitima" u Evroligi i još mnogo toga zanimljivog. Ostanite uz MONDO.