Oliver Stević hoće da dočeka 40. rođendan na košarkaškom terenu, a sa 39 godina čeka polufinale Evrokupa i meč sa Barselonom! O tome kako u petoj deceniji igrati na vrhunskom nivou pričao je za MONDO!
"Rekao bih mu da je lud!", kaže za MONDO Oliver Stević, bivši centar Crvene zvezde, nesuđeni reprezentativac Bosne i Hercegovine i na pragu pete decenije života – aktivan košarkaš u najjačoj evropskoj ligi u dresu Gran Kanarije. A pitanje je bilo jasno – šta bi rekao da mu je neko 2015. godine kada je potpisao za Fuenlabradu rekao da će i u 2023. godini igrati ACB ligu.
Pričali smo sa Oliverom o Crvenoj zvezdi, o njegovoj karijeri u Srbiji i danima provedenim među crveno-belima, ali karijera koja traje preko 20 godina je tolika da je zaslužila i treći deo razgovora. A u njemu smo se dotakli igranja u Endesa ligi, u kou je stigao sa 31 godinom. Teško je bilo poverovati da će i danas biti tu.
"Tad je mene u Fuenlabradu potpisao Žan Tabak. Tako se potrefilo da je on bio trener Sopota kad sam ja bio u Zjelonoj Gori i tu me je primetio. Meni je sa 31 godinom bio jako veliki izazov da odem u Španiju i da se oprobam tamo, toje najbolja liga u Evropi, posle NBA najbolja na svetu. U ekipi je bio Josip Sobin koji je pre toga imao strašnu sezonu u Zadru i onda je tu nakon nekoliko sedmica potpisao Marko Popović. Znamo svi kakvu je karijeru imao pre toga i njemu je isto bio izazov da igra u Španiji. Strašan igrač, sigurno jedan od najboljih sa kojima sam igrao. Strašan šuter, strašna glava za košarku. Bila je to jedna od najboljih sezona u istoriji Fuenlabrade jer smo se mi te sezone plasirali u Kup Kralja i ušli smo u plejof. Oni nakon toga nikad više to nisu ponovili. Atmosfera koja je vladala u svlačionici i ekipi je bila odlična i to se odrazilo i na terenu", ispričao je u poslednjem delu intervjua za MONDO Oliver Stević.
JAKA LAKOVIČ MI JE PROMENIO KARIJERU!
Najbolje sezone u karijeri je zapravo imao u Poljskoj, kada je pod trenerskom palicom Mihajla Uvalina u Zjelonoj Gori uspeo da dođe i do titule. Bio je lider, što mu se nije često dešavalo u karijeri.
"Trener je bio Mihajlo Uvalin, a pomoćnik je bio Borko Radović i ja sam imao veliku i bitnu ulogu u ekipi. Nas trojica stranaca Valter Hodž, Kvinton Hosli i ja smo imali glavnu ulogu. Igrali smo Evrokup i tu smo ušli u Top 16. Borovnjak je tu kasnije došao, a koliko sam ja njemu pomogao i on je meni. Igrali smo dobro zajedno u paru i na kraju smo zajedno u paketu i otišli u Tursku u Gacijantep", priča on pa se priseća i dana u Turskoj:
"Mi smo u stvari na sredini prve sezone promenili trenera u decembru i došao je Jure Zdovc i apsolutno je preokrenuo našu sezonu. Igrali smo FIBA Evročelendž, a to je takmičenje bilo baš na niskom nivou organizacije. Nije postojala zvanična lopta takmičenja, pa ako igraš u Turskoj igraš sa "Molten" loptom jer oni sa njom tamo igraju, ako igraš u Rumuniji igra se sa "Vilson" loptom... Na kraju smo tu stigli do Fajnal fora, a u prvenstvu Turske smo bili deveti. Onda dolazi ta sledeća sezona kada su tu bili Kori Higins, Jaka Lakovič, Erl Kalovej, Đorđe Gagić, Domen Lorbek, Andreas Glinijadakis, bilo je dosta kvaliteta u toj ekipi..."
Tada plejmejker na zalasku karijere, a sada njegov trener na Kanarima Jaka Lakovič mu je pokazao šta treba da uradi da bi trajao na košarkaškom terenu.
"Jaka Lakovič je bio tu na zalasku karijere, ali sam od njega baš dosta naučio vezano za odnos prema treningu i tu profesionalnost. Način na koji se on pripremao za trening i na koji je radio oporavak je bio nešto što sam odmah primenio i to i danas koristim. Sigurno da mi je to pomoglo da do sada trajem, ali generalno sam uvek bio disciplinovan. Već 2005. sam upoznao kondicionog trenera Milana Grubješića sa kojim svako leto od tada radim i pripremam se za novu sezonu. Nikad nisam pravio velike pauze, uvek sam nakon sezone najviše sam davao sebi oduška dve-tri nedelje i već sam ulazio u ritam treninga i pripreme za narednu sezonu. To je jako bilo bitno što i dalje trajem i što sam i dalje na nivou na kome jesam", ispričao je centar Gran Kanarije.
DRŽAVNI PROJEKAT, EVROPSKI ŠAMPIONI I TAJ ŠUT...
Prva stanica u Španiji bila mu je Fuenlabrada, a onda je proveo tri uspešne godine u Andori. Klub koji praktično predstavlja malenu planinsku državu na granici Španije i Francuske bio je pun pogodak.
"Posle te sezone u Fuenlabradi sam otišao u Andoru i tri godine sam bio tamo. Ima razlike, za ljude koji ne znaju to je država koja je u Pirinejima, glavni grad je na preko 1.000 metara nadmorske visine, recimo kao Zlatibor. Ima razlike u kulturi ljudi, Andora je strašno uređena, jako čista, kao mala Švajcarska. Generalno ljudi u klubu su drugačiji, njih 80 odsto koji su zaposleni od direktora, preko menadžera do trenera svi su bili u mlađim kategorijjama svog kluba, svi su u nekom momentu igrali za taj klub i oni taj klub doživljavaju poprilično lično i vode računa kao da je njihov lični klub. Cela atmosfera je drugačija, kad igraš za Andoru ti predstavljaš jednu državu. Košarkaški klub Andora je državni brend, neko ko kroz sport promoviše Andoru kao državu i specifično je mesto, donekle slično Gran Kanariji", priča nam srpski centar.
Tokom dugih godina provedenih u Španiji igrao je i sa aktuelnim šampionima Evrope. U Andori sa Haimeom Fernandezom, u Huventudu sa Đoelom Parom i Ćabijem Lopez Arostegijem.
"U Andori sam igrao sa Haimeom Fernandezom, a u Huventudu sam posle igrao sa Đoelom Parom i Ćabijem Lopez-Arostegijem. Apsolutno sam im čestitao, sa svima njima sam u dobrim odnosima, videli smo se i čestitao sam im. Veliki, ogroman uspeh svih njih", ističe on, pa se priseća najboljih dana u Andori:
"Imali smo velikih uspeha u Andori. U prvoj sezoni smo se plasirali na Kup Kralja i otišli smo u plejof što je bio prvi put nakon 25 godina da smo to uspeli. U drugoj sezoni su tu bili Haime Fernandez, Jaka Blažič, Vlada Janković, Kolton Ajverson, Džon Šurna...On ima taj neki trzaj vratom unazad i to je misterija za sve koji ga vide, ali on to pogađa u strašno visokim procentima. Bezmalo puta se dešavalo da na treningu pogodi preko 90 trojki od 100 šuteva i ušao je u automatizam. Kad bi sad i hteo da promeni trebalo bi mu puno vremena. Njemu to jako odgovara, oseća se komforno tako da nema potrebe da nešto dira i menja. Dok pogađa, samo nek nastavi", komentariše Stević.
Dok je nastupao za Andoru desilo mu se da u četvrtfinalnom meču Evrokupa sa Asvelom polomi ruku. Mnogi bi tada odustali i stavili tačku na karijeru...
"Kada sam polomio ruku tad sam već počeo da imam neke misli šta i kako. Da li je tu već kraj karijere ili nije. Dok sam radio oporavak bio sam u produžetku klupe, gledao sam svaku utakmicu i u tom trenutku sam video da još uvek postoji velika želja i za treninzima i za košarkom. Povreda mi je došla kao podsetnik da i dalje imam tu želju. Nisam imao nikakvu dilemu da li želim da nastavim da igram. Nije bilo lako vraćati se sa 35 godina iz povrede. Inače je jako teško kad završiš sezonu sa povredom i bilo ko ko ima ideju da te potpiše nema pojma u kakvom si stanju. Nije bilo nikakvih ponuda iz Španije, Vuk Radivojević je postao sportski direktor Igokee, Trifa je došao da bude trener i njima je falio jedan visoki igrač prvenstveno za mogućnost treninga. Ja sam bio bez kluba i zvali su me da pomognem njima, ali i sebi da uđem u ritam i budem spreman kad se desi ponuda. Kako je vreme prolazilo nije bilo ništa konkretno i potpisao sam otvoreni ugovor sa Igokeom. Bio sam tu nepuna dva meseca i onda se u nekom trenutku desio poziv iz Burgosa. Trener u Burgosu je bio sadašnji trener Baskonije Penjaroja koji je mene imao u Andori i on me je zvao da dođem u Španiju", prisetio se svog ponovnog početka sa 35 godina Oliver Stević.
JUDONIS HASLEM SA KANARA!
Stigao je 2020. godine na Kanare i tu je i danas. Sa klubom je igrao polufinale i četvrtfinale Evrokupa, a sada je nakon ubedljive pobede nad Parizom njegov klub opet u polufinalu evropskog takmičenja. U prošle dve sezone je često bio na terenu, a sada je više mentor i savetnik nego aktivan igrač na terenu, nešto kao Judonis Haslim na Kanarima! U sezoni 2020/21 je beležio 5,6 poena i 1,6 skokova, a prošle sezone 3,7 poena i 1,6 skokova po meču. U subotu od 20:45 imaće priliku da još jednom zaigra protiv Barselone sa 39 godina.
"Da kucnem u drvo, ako se završi sezona bez ozbiljne povrede ideja jeste da dočekam 40. na parketu. Mislim da će to biti veliki događaj i uzbudljvo, pogotovo ako se to desi ovde, to mi je prvenstveno želja. Već osma godina u Španiji, toliko godina na ovom nivou, u najboljoj ligi u Evropi i biće to novi izazov za mene", priča uzbuđeno za MONDO Stević, pa priča o daljim planovima:
"Ideja je da imam licencu za trenera, ovde u Španiji sam upisao trenersku školu. Hoću da ostanem u Španiji, ali isto kao i igrački tako i trenerski život je takav da nikad ne znaš gde će te odvesti. Ideja je da počnem ovde, pa da vidim kako će da se razvije", priča on.
Retko kada je u karijeri bio dominantan igrač, ali je i pored toga uspeo da zaigra za Crvenu zvezdu, da potraje skoro celu deceniju u najjačoj evropskoj ligi, svake godine igra nokaut fazu evropskih takmičenja i da debituje za nacionalni tim Bosne i Hercegovine. Da li je to poruka za sve mlade igrače koji ne postižu mnogo poena i nisu dominantni u mlađim kategorijama da postoji put i za njih?
"Apsolutno. Ja sam u nekom trenutku u karijeri shvatio šta mogu najbolje da radim i da tako pomognem svakoj ekipi. Pričali smo na početku o Dušku Ivanoviću i ulogama u ekipi i timu i koliko je bitno da svako ima svoju ulogu. Ja sam to poprilično rano razumeo. Shvatio sam u mojoj statistički najboljoj godini u Poljskoj kakvu ekipu imamo i da moram nešto drugo da dam toj ekipi. Nikad nisam imao dilemu što se tiče mog kvaliteta. Bio sam svestan u kakvim ekipama igram, šta tim ekipama fali, šta ja mogu da im dam da ekipa bude bolja i kvalitetnija. Znam da je u današnje vreme zbog društvenih mreža i jer se prati statistika više nego ikad jako teško razmišljati na neki drugi način. Znam da mnogi mladi igrači ako nemaju bar po 10 poena i 10 skokova misle da imaju lošu sezonu ili lošu utakmicu. Na kraju dana najbitnije je da ono što ti radiš, radiš na najvišem mogućem nivou. Desiće se da recimo ono što Branko Lazić radi neki drugi igrač ne može. Branko Lazić je najbolji u onome što on radi i ne postoji drugi igrač koji može da uradi ono što on pruža Crvenoj zvezdi. To dobri i ozbiljni treneri jako dobro znaju i prepoznaju. Nijedna ekipa nema 12 poentera jer na kraju dana takva je filozofija svih trenera – napad donosi pobedu, pobeđuje utakmice, ali odbrana donosi titule i najveće uspehe", jasan je Oliver Stević, koji na kraju šalje poruku svim mladim igračima:
"Svi mlađi igrači koji su u razvoju i pronalaze sebe ne treba da budu previše opterećeni statistikom. To što neko daje 20, a neko daje šest ili sedam, ako on radi fantastično drugi posao u toj ekipi on je jednako zaslužan kao i ovaj koji daje 20. Na kraju dana Vildoza i Nedović će imati problema da daju 20 poena ako im Kuzmić ili Mitrović ne naprave blok da mogu sami da izađu na šut. Ili ako im Stefan Marković ne da pravovremeno pas, džaba si onda izašao iz bloka na vreme. Svaka ekipa koja je uspešna i dolazi do rezultata uvek ima te igrače uloge koji donose kvalitet i donose ono što je bitno da bi bilo koja ekipa mogla da funkcioniše."
Sada će protiv Barselone u startnoj petorci za Gran Kanariju pod košem istrčati na teren ili Kalifa Diop koji je 2002. ili Aleksandar Balcerovski koji je 2000. godište. Ipak, bez igrača koji je prošao toliko toga, a sada motri na njih, sigurno da bi im bilo teže.
"Moja uloga se sa godinama menjala. Sada pred 39. rođendan u Gran Kanariji je potpuno drugačija. Mi ove godine imamo dvojicu jako mladih momaka pod košem. Jedan je Kalifa Diop koji ima 20 godina i draftovan je, a drugi je Poljak Balcerovski koji je prošle godine bio u Megi. Moj zadatak je da budem njihov tutor, da im ukažem na neke stvari na terenu kako da rade, da svojim primerom na terenu da im pokažem kako to da iskoriguju", ističe on i za kraj intervjua za MONDO.
Nakon svih nedaća, razmišljanja o napuštanju košarke odmah nakon juniorskog staža i nakon loma ruke u 35. godini, Oliver Stević i dalje igra na najvišem nivou. Sada je mnogo više mentor i iskusni saigrač koji pomaže mladim igračima da napreduju i odu na sledeći nivo, ali na pragu 40. rođendana on je u najjačoj ligi Evrope i čeka duel sa Barselonom. Uz to, nije loše pomenuti, živi na Kanarima! Zato, poruka cele ove priče je jasna. Klinci, ne gledajte statistiku, igrajte košarku i možda neko od vas bude novi Oliver Stević.