Aleksandar Džikić je plakao posle plasmana u finale FIBA Lige šampiona.
Aleksandar Džikić ide po pehar u FIBA Ligi šampiona. U polufinalu fajnal-fora u Malagi sa Hapoel Jerusalimom srušio je Tenerife, aktuelnog prvaka ovog takmičenja (69:68). U triler završnici Kejden Karington pogodio je za vođstvo, a Bruno Fitipaldo je u poslednjoj sekundi imao trojku za pobedu, promašio je.
Srpski stručnjak je imao izliv emocija po završetku utakmice, plakao je u jednom trenutku, zbog smrti svoje majke Milke, ali nije želeo o tome previše da priča. "Nisam plakao zbog toga što smo u finalu, nisam zato plakao. Sve ostalo je moja privatna stvar, žao mi je što neću to podeliti sa vama, ne radim to. Nisam bio srećan uopšte kada je to postalo javno, to je to", rekao je Džikić.
Dobio je dodatno pitanje o transparentu navijača na kom je pisalo "Milka, počivaj u miru. Treneru, volimo te". "Nisam to video zaista."
Na insistiranje novinara oko tragične situacije i njene smrti, upitan je i da li je istina da je odložio sahranu za ponedeljak da bi bio sa timom na završnom turniru i da su igrači plakali kada im je to rekao."Ne znam za igrače, ja sam bio dirnut njihovom reakcijom, da kažemo tako, ostatak pitanja je tačan. Moj brat i ja smo doneli takvu odluku."
Kada je Fitipaldo promašio, Džikić je imao i emotivan momenat sa kolegom sa klupe španskog kluba Ćusom Vidoretom, zagrlili su se i kratko popričali. "Grlio sam ga, jer kada igrate protiv njih morate da ih poštujete, voleo bih da smo igrali više puta protiv njih. Oni su dobri, teraju vas da budete još bolji, kada nešto probate, oni imaju odgovor, onda vi odgovorite, onda oni na to imaju odgovor. Na kraju smo pobedili, Fitipaldo je odličan šuter, promašio je. Uz svo poštovanje, oni su mašina u pik en rolu, a mi smo to kontrolisali maksimalno koliko smo mogli. Smejem se kada ljudi pitaju koliko je Marselinjo Uertas star, on je živi dokaz da su godine samo broj. Ako vam na parketu izgleda kao da ima 40 godina, igra sjajnu košarku, probali smo razne stvari na njemu, na kraju je uspelo donekle, a on je uprkos tome napravio otvoren šut za saigrača. Da je pogodio, bili bismo tim koji je pružio otpor, ali nismo. Pobedili smo. Za mene je emotivno iz mnogo, mnogo razloga."
Još jednom je izneo niz pohvala na račun rivala. "Čak i da je Fitipaldo pogodio, mi bismo bili zadovoljni, ne razumete koliko je ovo veliki korak za nas, igrali smo protiv takvog tima do poslednje sekunde. Možda ima ljudi koji ih ne cene dovoljno, ali su oni super ozbiljan tim. Imali smo nekoliko teških rivala ove sezone, Tenerife je, bez ikakve sumnje, jedan od njih. Igrači, trener, stil košarke, oni su veoma dobri."
Prokomentarisao je i potez Karingtona koji je na 20 sekundi pre kraja krenuo u prodor i pogodio za pobedu. "Biće kažnjen za to. Pokušavam da se našalim. Srećni smo što ga imamo u timu, objasniću vam i zašto. Nije počeo sezonu, igrao je uglavnom kada smo imali probleme sa povredama, startovao bi kod bilo kog drugog trenera, osim kod mene, ali je on to prihvatio svojevoljno. Razume sve, shvata šta mora da žrtvuje da bismo mi pobedili. Ponekad ono što je dobro za vas, nije dobro za tim i obratno. Shvatio je da ono što za njega nije dobro, dobro je za ekipu. On je poenter koji zna da igra odbranu, veoma sam srećan što sam ga pokupio letos. Pitajte ljude iz izraelskih medija, nisu bili srećni, možda su sada zadovoljniji."
Pred kraj konferencije za medije jedan od novinara pročitao je poruku koju je dobio od jednog Džikićevog učenika koji je pohvalio njegove ljudske kvalitete. "Nisam srećan previše puta u životu, možda nisam srećan, ali sam ponosan. Pokušavam da pomognem ljudima, nisam pomogao svima, ali stvarno lepe reči, nemam drugi komentar. Verovatno ima još učenika koji su vam javili, hajde da ne psujem sada", sa osmehom je zaključio Džikić.