Riki Rubio odlučio je da se povuče iz košarke, bar na neko vreme, a poznato je i zašto...
Riki Rubio (32) šokirao je košarkaški svet. Nekoliko nedelja pred početak Svetskog prvenstva odlučio je da se povuče iz košarke zbog problema sa mentalnim zdravljem. Oglasio se saopštenjem i poručio da je "razlog svega mentalno zdravlje" i da će "više informacija o svemu dati kada za to dođe vreme". Prošao je Španac kroz mnogo toga u svojoj karijeri, pre sedam godina mu je preminula majka i očigledno je da je sve ostavilo trag.
Najmlađi je debitant u istoriji ACB lige, sa samo 14 godina i 11 meseci zaigrao je za Huventud 2005. godine. Pre 15. rođendana odigrao je svoj prvi meč u seniorskoj karijeri i bio je to znak za sve o kakvom talentu se radi. Već u narednoj sezoni imao je najviše ukradenih lopti u ligi i dobio je nagradu za "Zvezdu u usponu". Iste sezone imao je i evroligaški debi protiv Panatinaikosa i tada je postao peti najmlađi igrač u istoriji elitnog takmičenja.
O njegovoj karijeri brigu su vodili roditelji, uz ljude iz Huventuda naravno. Nije dao nijedan intervju dok nije napunio 18 godina. Za reprezentaciju Španije zaigrao je već 2008. godine i to na Olimpijskim igrama u Pekingu gde je osvojio srebro. Prejaki su bili Amerikanci sa Kobijem Brajantom, Lebronom Džejmsom, Kristom Polom, Karmelom Entonijem, Dvejnom Vejdom... Nedugo posle tog takmičenja kao petog pika na draftu odabrala ga je Minesota, a onda je usledio transfer u Barselonu sa kojom je osvojio Evroligu i ACB ligu, dobio je i nagradu Evrolige za "Zvezdu u usponu".
NIKAD NIJE ODBIO REPREZENTACIJU
Posle toga otišao je u NBA, proveo je šest sezona u "vukovima" (od 2011. do 2017. godine), pa dve godine u Juti, sezonu u Finiksu, pa je u sklopu trejdova završio u Oklahomi, pa je u avgustu 2021. godine potpisao za Klivlend. U julu 2022. stavio je paraf na trogodišnji produžetak saradnje sa Kavsima vredan 18 miliona dolara.
U Americi je 12 godina i ono što ga krasi jeste činjenica da nikada nije odbio da igra za reprezentaciju, kada god je bio zdrav, odazviao se pozivu. Posle Igara u Pekingu igrao je na Evropskim prvenstvima u Poljskoj (2009. godine), Litvaniji (2011), Sloveniji (2013) i Turskoj (2017) i Olimpijskim igrama u Riju (2016.). Na Svetskom prvenstvu 2019. u Kini vodio je "furiju" do titule, bio je glavni igrač i MVP šampionata. Našao se u idealnoj petorci sa Bogdanom Bogdanovićem, Evanom Furnijeom, Markom Gasolom i Luisom Skolom. Inače, MVP nagradu dodelio mu je legendarni Kobi Brajant.
SMRT MAJKE I POVREDE
Najveći udarac za njega bio je u maju 2016. godine, tada je preminula njegova majka Tona. Bio je to veoma težak udarac za njega, nije dugo mogao da se oporavi, ali je uprkos svemu tome zaigrao na Olimpjadi u Rio de Žaneiru u avgustu. Priznao je i sam tokom Mundobasketa u Kini da mu nije bilo lako. "Postoji neko ko me uvek prati, pre tri godine sam izgubio majku. Znam da je ona tu, uvek me je gurala, svaki dan, trudila se da izvuče najbolje iz mene. Niko na svetu me ne voli koliko ona. Još uvek me pokreće svakog dana, iako nije tu, osećam je. Ponosan sam što sam imao takvu mamu", rekao je Rubio 2019. godine.
Imao je Rubio dve veoma teške povrede, uz nekoliko manjih. Čak dva puta su mu stradali prednji ukršteni ligamenti levog kolena. Prvi put 2012. godine kada je pokušao da sačuva Kobija, a drugi put u decembru 2021. kada je krenuo na prodor, okliznuo se, pao i odmah tražio pomoć sa klupe, odmah je bilo jasno da je nešto ozbiljno. Iako je propustio celu tu sezonu i početak naredne, Kavsi su ga nagradili novim, trogodišnjim ugovorom prošle godine.
Kada je u pitanju privatni život, ima sestru Laju, a u januaru 2020. godine njegova supruga Sara na svet je donela dečaka.
BONUS VIDEO: