Andreas Zaglis odgovarao je na pitanja medija o FIBA, Evroligi, planovima...
Andreas Zaglis pre pet godina postao je generalni sekretar FIBA i kao i svake godine organizovao je tradicionalnu konferenciju za medije na kojoj je odgovarao na pitanja novinara. Bilo je dosta pitanja, od kojih je medije najviše zanimalo ono što interesuje i navijače - odnos sa Evroligom. Otkrio je i šta se dešava u tom delu.
U razgovore se uključila i NBA. "Važno je za rast, to je jedini način za rast u evrposkoj košarkaškoj familiji, zato se toliko i trudimo. Pokušavali smo sa strane FIBA, federacija i liga da budemo još jedinstveniji kada sednemo za sto sa kolegama iz EKA i da brže dođemo do zaključaka. Pre dve i po godine pokrenuli smo inicijativu, doveli NBA za sto, proces je usporen zbog korone i unutrašnjih promena u EKA. Uvek smo se trudili da dajemo konstruktivne predloge", počeo je Zaglis.
Prvi deo sporazuma postignut je letos kada je ukinut novembarski "prozor" za reprezentacije, a Evroliga je pomerila utakmice u februaru. "To smo uspeli jer smo poštovali jedni druge. Vi nama ne pričate kako radite svoj posao, nećemo ni mi vama. Ali, mora da postoji sinergija u zajedničkom rastu. Napravili smo male korake. Ispunili smo ono što su tražili od nas što se tiče osiguranja, iako smo već u tome bili napredovali. Napravili smo i korak sa novembarskim prozorom. Moramo da nastavimo da budemo jednoglasni, ali i da budemo odgovorni prema članovima i navijačima. Moramo da pokažemo i transparentnost, iako smo se dogovorili da ne izlazimo u javnost."
Objasnio je na šta misli. "Već smo se videli dva puta posle Svetskog prvenstva. Trebalo je da bude i treći put, uskoro će biti. Uz mene idu ljudi iz FIBA Evrope, Garbahosa i Novak, kao i izvršni direktor Lige šampiona, Komninos. Imamo jasne odgovornosti. Moramo da shvatimo da je Evroliga imala takođe promene. Sa novim izvršnim direktorom imamo dobre odnose, dobru komunikaciju. Voleo bih da CEO i predsednik Evrolige dobiju i duže mandate, kako bismo svi videli u kom smeru je budućnost. U suprotnom, bićemo zarobljeni u kratkoročnim poslovima. Moramo da primetimo i da vlasnici klubova imaju želju da naši dogovori budu usvojeni."
Jedna od tema bili su kalendari. "Kalendare moramo da pravimo godinama unapred. Oko jednog i dva prozora možemo da pronađemo rešenja. To je manji problem nego što se čini. Izazov su sistemi, produkcija talenata, nova tržišta u Evropi... Ali, mali koraci su napravljeni. Posvećeni smo tome da nastavimo pregovore. Verujem da ćemo u februaru imati neverovatan prozor sa svim igračima koji će biti tu za svoje države i promovisaće se. Biće to iskustvo koje će nas zbližiti."
Objasnio je i zašto je Svetsko prvenstvo tri puta zardom u Aziji. "Nije tajna da smo gledali ili zapadni deo Azije, ili Evropu, Ameriku ili Afriku gde sada postoje sve veće dvorane. Katar je izašao sa ponudom koja je odgovarala Centralnom bordu. Drugačije je tržište, prvi put u arapskom svetu, prvi put u tom delu Azije. Velika je razlika – ponovo u Aziji ali drugačij imodel. Umesto osam gradova u Kini, tri zemlje ovog leta, sada je sve u Dohi. Samo čekaš da vidiš za koje ćeš ulaznice kupovati ulaznice. Znamo tačno gde idemo."
Jedno od pitanja bilo je o odnosu sa Rusijom. "Postoji dobra komunikacija sa Andrejem Kirilenkom koji je i član nbašeg Borda. Postoje dva elementa. Pitanja neutralnih sportista nama kao timskom sportu ne pomaže. Uskoro će biti i odluka MOK-a. Neki od njih će se takmičiti po IMA, ali ne postoji takav za timski sport. Trudimo se da pronađemo način pre svega za mlade sportiste. U razgovoru sa RBF to je glavna priča. Znam da se razvijaju centri, igrači mogu da igraju za klubove, Šved je u Kini. Zašto bi neko mogao da igra Australija Open. Naša briga su mladi. Pratimo šta se dešava i sa fudbalom. Ne znam kada, ali čim se pojavi šansa u skladu sa statutom FIBA, naša briga mora da bude za mlade. Znamo šta znači da nema košarke na međunarodnoj sceni za mlade."
Dosta zemalja koristi opciju i naturalizuje igrače. "Pitanje je koji je cilj. A cilj je da se najbolje predstavlja država. Veoma je teško pomiriti nastupe sa pasošem. Amerika pravi hiljade igrača svake godine, a reprezentacija može da ima 12. Da li smo srećni ili ne, to pravilo postoji decenijama. Videli smo kako zemlje daju već 50-60 godina daju pasoš neposredno pred takmičenje. Nije problem to pravilo, već drugo. Otkriješ igrača u koledžu ali neće igrati. Ima oca ili majku sa pasošem, a za nas je naturalizovan. Tu moramo da budemo strogi, a federacije to ne razumeju. U ženskoj košarci pravi posebno razliku. To je balans koji moram da objasnim. Jedno pravilo deluje suviše striktno, drugo opušteno."
Za kraj je prokomentarisao spekulacije da će Svetsko prvenstvo biti na Karibima 2031. godine. "Ovo je drugi put da to čujem poslednjih dana a nemam nikakvu informaciju. Tek ćemo da počnemo da pričamo sa kandidatima. Bili smo tamo 1974. Znate kako funkcioniše. Potrebne su nam najmanje četiri dvorane", zaključio je Zaglis.
(MONDO - N.S.)
BONUS VIDEO: