Džejms Naneli pričao je o Željku Obradoviću i odnosu koji je izgradio sa njim, kao i o teškoj povred koju je doživeo u Fenerbahčeu.
Džejms Naneli jedan je od igrača koje Željko Obradović obožava. Doveo ga je u Fenerbahče kao anonimnog američkog košarka iz Avelina, pa su zajedno osvojili Evroligu. Sada ponovo sarađuju u Partizanu. Kakav odnos imaju najbolje govori to što je on potpisao ugovor na još jednu sezonu kako bi ostao da radi sa srpskim stručnjakom.
Kako je to izgledalo na početku? Tako što Naneli nije znao ko je Obradović... "U Avelinu sam igrao odlično, imali smo sjajan tim, dobre veterane i mlađe igrače. Iskreno, nisam imao pojma ko je Željko Obradović. Stvarno, pojma nisam imao. Sve što mi je agent rekao bilo je 'taj trener će da te izazove, ali bićeš dobro'. To je sve što mi je rekao, od reči do reči", počeo je Naneli priču u podkastu Evrolige kod Džoa Arlaukasa.
Sve je krenulo u Las Vegasu. "Upoznao sam se sa Maurisiom Gerardinijem u Vegasu, potpisao sam ugovor tada. Kada sam počinjao karijeru, moj cilj je da iz godine u godinu budem plaćen više i više. Kada sam prešao u Fener, onda sam došao do određenog nivoa što se plate tiče, tako da se sada više ne vraćam na takve stvari. Sada sam zahvalan na svemu, znam kroz šta sam sve prošao."
Nije jednostavno sarađivati sa Obradovićem, posebno zbog činjenice da je on perfekcionista i da zahteva da svaki detalj bude odrađen do tančina. "Igrati za Željka, nije lako, prva godina je baš teška. Želi da izgradite odnos, da zaradite njegovo poštovanje. Igrao je na najvišem nivou, trenirao je najbolje, video je sve, šta ćeš ti uraditi da se istakneš i zaradiš njegovo poštovanje? Ako mu kažeš nešto, za šta misliš da greši, dobiješ odgovor od njega i onda se zapitaš da si možda ti taj koji je pogrešio."
Te 2017. godine je osvojio Evroligu sa Željkom u Istanbulu, a godinu dana kasnije doživeo je tešku povredu. Na meču protiv Baskonije je zakucao, izgubio ravnotežu na obruču i pao. Izgledalo je baš strašno, spekulisalo se da bi mogao da završi karijeru. "Sećam se toga, nisam pričao to ljudima. Bio sam toliko besan na Obradovića što me nije ubacio, uveo me u igru na kraju treće četvrtine. Ušao sam pred kraj treće deonice, sedeo sam na klupi, bio ljut, pitao sam se šta se kog đavola dešava. Zašto ne igram? Bio sam baš besan. Onda me je uveo."
Nastavio je Džejms u istom dahu. "Mislim da sam u prvom napadu poentirao, pa asistirao u sledećem, onda je došao taj potez, spremio sam se da zakucam jednom rukom, pa da se okrenem i da pogledam trenera onako u besu, da mu kažem da je trebalo da igram od početka. Skočio sam, zakucao, odrazio sam se sa pogrešne noge, nisam uspeo da uhvatim obruč i kada sam zakucao. Onda je usledila tišina, čuo sam neki zvuk pucanja, samo se toga sećam. Ne znam od čega se to čulo, sve je bilo tako tiho. Probudio sam se u sledećem momentu i prošao kroz bolnička vrata. Samo se toga sećam.
Nije bilo ni malo naivno ni u bolnici, prvenstveno zbog povreda na mozgu. "Imao sam devet malih oštećenja na mozgu, krvario je na devet mesta, polomio sam levu ruku i imao sam potres mozga. Imao sam sreće što nije bilo povrede vrata. Nisam hteo da gledam taj pad, ljudi su me tagovali na društvenim mrežama, odmah sam ih blokirao. Izbegavao sam da gledam oko godinu dana, onda sam pogledao. Moja supruga i ćerka su bili na utakmici. Komšija i dadilja su odveli ćerku, žena je bila sa mnom u kolima i u bolnici. Rekla je da sam se probudio u ambulantnim kolima i da sam hteo da se vratim u ugru. Verovatno sam imao noćne more i vikao na Željka jer me nije uveo u igru. Ispričala mi je da su me doktori držali, verovatno sam se opet onesvestio posle toga."
Ostavilo je to traga i za budućnost. "Plašio sam se da zakucam loptu posle toga, čak i sad razmišljam o tome, gledam da li je neko oko mene. Rehabilitacija je dobro prošla, niko me nije forsirao, imao sam vremena. Radio sam razne skenere dve nedelje baš često pre nego što su me pustili da uđem u period rehabilitacije. Posle tri nedelje sam počeo da igram", zaključio je Naneli.
(MONDO - N.S.)
BONUS VIDEO: