Igor Rakočević pričao o iskustvu sa bivšim trenerom Erginom Atamanom koji ga je trenirao u Efesu.
Ergin Ataman je jedan od najboljih evropskih košarkaških trenera, ali često o njemu slušamo priče koje mu ne ide u prilog. Znao je da se obračunava sa svojim igračima da bi sačuvao sopstveni ugled, da ih "targetira" u javnosti, čak ih je optuživao i za stvari koje nisu uradili. To je na svojoj koži osetio i bivši srpski reprezentativac Igor Rakočević koji se sa Atamanovim temperamentom susreo dok je igrao za Efes Pilsen.
Rakočević je do tada već bio renomirano ime u evropskoj košarci, nosio je dres Crvene zvezde, Budućnosti, Valensije, Real Madrida i Tau Keramike u kojoj je bito dvostruki najbolji strelac Evrolige, a potom je 2009. stigao poziv Efesa koji je gradio ozbiljan tim i želeo je Srbina. Ali, to nije dobro počelo...
"Nisam imao dobar odnos sa Atamanom", poručio je Igor Rakočević u intervjuu u podkastu "Alesto" kod Ace Stojanovića: "Došao sam iz sistema Baskonije (Tau Keramike, prim. aut.) gde je sve bilo pod konac, gde trening počinje uvek na vreme. Recimo, moraju svi da budu istegnuti na vreme, 10 minuta pred početak treninga. Pravi vojnički klub. Tamo sam postizao najbolje rezultate. Motivisan sam došao u Efes gde je cilj bio da se dođe na fajnal-for Evrolige, doveli su još par igrača poput Boštjana Nahbara, svi smo bili motivisani i napaljeni da pomognemo da napravimo rezultat... Međutim, dočekala nas je loša atmosfera, način rada koji nas je šokirao".
Šta je to zatekao Rakočević kod Atamana? "Recimo, kasni autobus 15 minuta na utakmicu!? Pa, imaju budžet od 20 miliona dolara, a nemaju nove lopte. Ili recimo trener kasni na trening deset minuta, igrači se svađaju sa kondicionim trenerom i urade osam ponavljanja umesto deset. Jednostavno, nisam navikao na to. Pogotovo ako kažem da sam uvek imao, kako ja kažem 'terorista trenere' kao što su Duško Ivanović, Boža Maljković, Željko Obradović, Neven Spahija, Zmago Sagadin, Kari Pešić... Izrazito naporni, košarkaški naravno. Iscedi te do zadnje kapi. A ovo, šok je to bio za mene... Bio sam mlad i naivan, rekao sam mu to odmah i suprostavio mu se".
Rakočević ističe da mu je teško bilo da prihvati "mentalitet turskog naroda", koji je potpuno drugačiji od srpskog i španskog jer se vode geslom "lako ćemo". A to je bio samo vrh ledenog brega u njegovom sukobu sa Turčinom: "Počeo je da me kinji Ataman, ali opet sam bio u najboljoj formi od svih. Pred početak sezone me je jedan novinar pitao što ne igram kao što sam igrao dok sam bio u Baskoniji, a ja sam mu rekao da je tek počela sezona i da treba malo vremena da se poklopim sa enerrgijom trenera i ekipe. I taj novinar mi je načinio štetu: Ataman nema poverenje u mene i zato ne igram dobro. Tako je glasio naslov preko cele strane. Smestio mi je pošteno", kazao je srpski košarkaš.
"Nisam čitao novine, samo dođem na trening i Ataman mi kaže da ja ne treniram nego idem sutra ujutru u neku šumu koja je dva sata od mene. Tamo da sam u šest ujutru. Pitam šta je bilo, ništa - samo me poslao u svlačionicu. Džaba, opravdao sam se, ali nije imao razumevanja. U četiri ujutru sutradan došao kondicioni po mene. Ne sećam se veće kiše u životu. Taj kondicioni koji je debeli čovečuljak, bivši bacač kugle, što govori o neozbiljnosti kluba... Juki sa kišobranom ispod drveta i kaže mi da stojimo sat vremena i reći ću da si trčao. Nema žive duše. Ja mu kažem, da ću istrčati to makar umro, nema šanse. Rekao sam mu da ne može da me kazni koliko mogu da odradim. To je bilo blato do kolena, naleteo sam na pse lutalice, dvadesetak njih me gleda, laju, trče ka meni i jedva sam se nešto popeo uz neko drvo i zaobišao sam ih. Da su me stigli, rastrgli bi me, to je bilo u šumi gde niko ne bi video i čuo. Mogao je da me ubije čovek!", kazao je Rakočević.
Inače, Igor Rakočević je ostao u Efesu još dve godine i ponovo je sa turskim klubom bio najbolji strelac Evrolige. Igrao je još za Sijenu, a onda se u sezoni 2012-13 oprostio od košarke u dresu svoje voljene Crvene zvezde koja je i povukla njegovu "osmicu".
BONUS VIDEO:
(MONDO - M.V.)