Selektorka Srbije Marina Maljković oglasila se posle ubedljivog poraza u četvrtfinalu Olimpijskih igara u Parizu protiv Australije.
"Nažalost, realno je. Nismo imali nikakve šanse protiv Australije. Ostaje mi žal što nismo igrale sve vreme kao u poslednjoj četvrtini. Ova ekipa je sastavljena od dobrih devojaka, dobar i zdrav tim, kako treba da izgleda ekipa, da se druže i žive u ekipi. One su me ubedile ogromnim radom i ponašanjem da ostanem i da bi trebalo da radim s njima kada sam mislila da odem sa prethodnom generacijom. Zbog toga zaslužuju pažnju, da se napravi analiza i plan za ono što sledi".
Govorila je Marina Maljković i o problemima. "Mi dok nemamo ligu, ne možemo da budemo ono što smo bili sa prošlom generacijom. Imamo problema i sa mlađim kategorijama, a ženska košarka u Srbiji zaslužuje pažnju i respekt. Šteta je, jer smo zemlja koja mnogo ulaže u sport, ali treba da uradimo to na pametniji način, za ženski sport koji zastupam i žensku košarku posebno. Mislim da se onda možemo nadati opet medaljama. Samo pametna i mudra strategija".
Govorila je Marina i o svom izboru reprezentativki. "Naravno da je bilo simbolike, šta reći o toj prethodnoj generaciji. Uradile su sve što su ikada mogle, ne znam šta da kažem. Možda da ih ubedimo da još malo odigraju, uvek su tu da rade šta im se kaže, čak i da sede 40 minita. Mnogo puta su me pitali zašto stavljam Nevenu i Čađo koje nemaju klub, zato što tim nema dušu bez njih i uvek ću da stavljam. Ne nauštrb neke talentovane devojčice, niti bi one to htele. U ovoj grupi postoji nešto što je danas retko, da tako dobro funkcioniše. Sve ove ličnosti zaslužuju pažnju, pa da napravimo strategiju šta činiti".
Potom se još jednom vratila na probleme i nagovestila da možda neće biti tu na jesen. "Liga definitivno mora da se pojača, da li kao kod prošle godine da se kostur napravi u Srbiji i radi se cele godine, ne dva meseca. Treba da se sedne i razgovara, stojim odgovorno iza toga da svaka državljanka Srbije od ovih 12 devojaka zaslužuje pažnju. Možda nije kraj. Završile su Tina, Neca i Saša, ali odgovorno tvrdim da će raditi sve što je potrebno ovoj reprezentaciji. Možda budu tu u novembru. Ja možda neću biti tu, bez strategije. Prosto neću. Nije ničija greška, pričamo kao pametni ljudi. Nije to sad, i kad je prethodna generacija pravila uspehe mi nismo pravili ozbiljnu strategiju, za dva olimpijska ciklusa i sada ispaštamo. Nema ni odbojka neku ligu, ali ima bolju nego mi, mada očigledno i one trpe zbog toga. Kad sam potpisivala za Fener bila sam u svom stanu u Beogradu, bila sam srećna, posle šest meseci uzela Evroligu i osetila gorčinu jer sam mogla da uradim to sa srpskim klubom. Mislim da nemamo čega da se stidimo, kao ličnosti i prave Srpkinje zaslužuju sve, ovo su sve devojke sa po dva pasoša koje smo skupljali po svetu, ali su se usmerile ka ovoj zemlji iako ih 80 posto nije odraslo ovde. Dokazale su da mogu, hajde da im pomognemo. Nismo kaskale, nije da se nismo plasirale negde. Ne možemo samo da osvajamo..."