Druga muška liga možda ne privlači mnogo pažnje široj javnosti, ali Nikola Radovanović je momak koji dokazuje da taj rang takmičenja i te kako može biti zanimljiv. Snimci sa utakmica i maestralna zakucavanja momka rođenog u Kosjeriću danima privlače veliku pažnju na društvenim mrežama. Ipak, publicitet nije ono što previše znači mladom beku, on je u razgovoru za MONDO o sebi otkrio da je najsrećniji kad pomaže ekipi i da je to glavna posledica njegove dobre igre.
A, kao najveći cilj u životu istakao je makar jednu utakmicu u dresu Partizana.
Nikola Radovanović je letnje pojačanje Klika i trenutno najbolji igrač Druge muške lige koji prosečno na terenu provodi nešto manje od 35 minuta i za to vreme beleži 18,2 poena, ali i indeks korisnosti od 26,9. Planovi tima iz Arilja bile su opstanak u ligi, ali sa Nikolom u ekipi klub bi mogao mnogo više da ostvari. U tim je stigao posle šestomesečne pauze koju je napravio jer je došlo do prezasićenja zbog male minutaže, kaže to je jedna od najboljih odluka u njegovom životu. Između ostalog, tvrdi i da mu je od velike pomoći u karijeri bio rad sa Sašom Nikitovićem, doskorašnjim trenerom FMP-a, ali da je sada napokon pronašao svoj mesto pod suncem.
O kakvom igraču je reč? Jednostavno je Nikola opisao sebe: "Veliki radnik i nesebični saigrač, koji želi da učini tim boljim. Moja filozofija košarke, ali i života je da svaki dan budem bolji za jedan posto nego juče, tako razmišljam svaki dan. Ne gledam suviše daleko", započeo je intervju za MONDO.
Svedoci smo sjajnih zakucavanja mladog igrača Klika, a o tome je rekao: "Ne mogu da kažem da mi imponuje, ali drago mi je kad neko primeti taj kvalitet i dobar potez. Ja sam to radio i ranijih godina, možda nekad i bolje, ali to je u poslednje vreme privuklo pažnju. To je samo rezultat rada i discipline".
Košarkaški počeci
Do Klika je stigao tako što je karijeru započeo u Čačku, potom je zaigrao u Dinamiku, pa u Vršcu i Slobodi. Kao i u svakoj porodici mlađi brat prati starijeg, tako je Nikola pokušao da se priseti kako je sve počelo. "Krenuo sam u svom rodnom gradu u Kosjeriću, u košarkaškom klubu Crnokosa koji ima dugu istoriju i dobre rezultate. Kao veoma mali sam počeo da treniram, nisam krenuo još u školu. Prvo je stariji brat počeo, bio je dobar i meni se to svidelo, tako se i moja ljubav rodila".
Uskoro su se nizali klubovi. "Kad sam krenuo u srednju školu prešao sam u Čačak, kod Mihaila Sušića. Tamo sam bio tri sezone, dve kadetske i jednu juniorsku. Tako sam se afirmisao i želeo da napravim korak više i prešao sam u Dinamik. Tu sam odigrao poslednju juniorsku sezonu, a onda i jednu seniorsku. Posle toga sam skakao od mesta do mesta, odigrao sam sezonu u Vršcu, Čačku..."
Česte promene bile su posledica jedino želje da više vremena provodi na terenu. O sezoni u Vršcu kratko je rekao: "Osećao sam se kao da nisam dobio šansu, kao mlad igrač. Bila je turbulentna sezona, u to vreme sam imao i problem sa kolenom. Tu godinu sam uglavnom presedeo i tako je krenulo nezadovoljstvo, želeo sam da se izvučem iz monotonog ritma. Tražio sam mesto pod suncem i mislim da sam ga sad pronašao u Kliku".
Nije imao nešto bolji tretman ni godinu kasnije. "Sezona u Čačku je krenula isto loše... Mada, tu sam već stasao kao čovek i igrač i shvatio kako stvari funkcionišu u seniorskoj košarci. Prva promena trenera je dobro prošla, ali od druge promene sam ponovo imao sve manju minutažu i samo sam čekao da se ta sezona završi".
Treća stanica bila je u Užicu, ali i njome nije bio sasvim zadovoljan. "U Slobodi se nisu poklopile kockice, potpisao sam ugovor i jako brzo sam ga i raskinuo. Bilo je sporazumno, nisu mi pravili problem, shvatili su moju situaciju, da se nisam najbolje osećao psihički, a bio mi je potreban i odmor. Pauzirao sam šest meseci, odnosno polusezonu, bio sam spreman i na duži pauzu, želeo dam sa provodim vreme sa svojima kod kuće i da se opustim. Usledio je poziv dva dana pre kraja prelaznog roka od Klika, nećkao sam se, ali mi je otac rekao da nemam šta da izgubim. Krenuo sam sa tim stavom, a dobio sam dosta toga, kad pogledam unazad shvatam da je to odlična odluka za mene".
Nova sredina i nove mogućnosti
Nije čest slučaj videti ovakvu atletu u nižim rangovima takmičenja. Utisak je da u Drugoj muškoj ligi niko ne zakucava kao on! Možda deluje da nije lako preći iz višeg nivoa u niži, ali bek Klika ima drugačije mišljenje. "Prezadovoljan sam. Stavio bih tim na prvo mesto, vezali smo nekoliko važnih pobeda, ušli smo u tu mirnu luku i u gornjem delu tabele smo. Hteo sam da ostanem još jednu godinu u ovoj ligi, jer sam verovao da mogu da dobijem malo veću slobodu i malo veću ulogu, do kada ću ostati u Kliku i kad će biti pravi trenutak da odem na viši nivo još uvek ne znam", rekao je Radovanović.
"To je dosta kvalitetna liga i čini mi se da je bolja za mladog igrača nego KLS", rekao je bek iz Kosjerića i potom pokušao da objasni na šta tačno misli: "Mladi igrači dobijaju veću slobodu, ovde postoji ograničenje da mogu da igraju četiri starija igrača, a u KLS ne postoji, nema stranaca. Doduše, postoje timovi koji bi u ovom trenutku mogli da se takmiče u KLS, a mogu da pariraju i po budžetima. Liga je odlična, ima dobrih igrača".
Klik trenutno deli sedmu poziciju na tabeli ima skor 5-4, Ariljci su uspeli da savladaju ekipe iz vrha, poput Niša i Borca iz Zemuna. "Prvobitni planovi su bili da Klik opstane u ligi, jer ima tradiciju. Kako sezone odmiče, kako je skor bolji sve nam je lakši raspored. Neke su se karte otvorile, ali igramo od utakmice do utakmice i videćemo šta svaka sledeća donosi".
Nema sumnje da je jedan od lidera tima, a sloboda koju je dobio pozitivno utiče na njega. "To je posledica neke moje košarkaške svestranosti, mogu da pokrivam više pozicija. Najviše mi prija da igram na beku, ali s vremena na vreme igram i na pleju, navikao sam da igram sa loptom i mogu da razigravam saigrače. Volim da radim sve na terenu, ne volim da se ograničavam na jednu stvar. Zato mislim da sve to doprinosi tom indeksu, kroz svaki apsekt igre mogu da doprinesem - odbranom, asistencijama, poenima, skokovima. Najbolje se osećam kad pomažem timu u svakom mogućem polju".
Rad sa Sašom Nikitovićem
Još kao mlad igrač dobio je priliku da zaigra u Košarkaškoj ligi Srbije. Zbog toga imenovao klub iz Beograda kao mesto koje mu je najviše pomoglo tokom karijere. "Izdvojio bih Dinamik, tamo sam stekao najviše prijatelja. Odigrao sam dve sezone, jednu juniorsku, jednu seniorsku. Čak sam i najveću seniorsku šansu dobio tamo, a bio sam najmlađi".
Sve uspomene vezane su za Dinamik... Tako je i poziciju trenera sa kojim je najbolje sarađivao dodelio donedavnom prvom čoveku struke FMP-a. "To bi bio Saša Nikitović. Sa njim sam proveo te dve sezone, on me je polako uvodio u sve ovo. Navodio me je da pronalazim ulogu u timu i kako da mu doprinosim, ma gde god bio. On mi je dao najveću šansu, bio sam osamnaestogodišnjak, a igrao sam KLS 20 ili 25 minuta. Između ostalog, najviše od svih trenera je trpeo moje dečačke bolesti".
Momak koji želi da igra
Kao veoma mlad se odvojio od porodice, a česta promena klubova i mlada minutaža nisu bili veliki podsticaj. Zbog toga je usledila pauza, za koju kaže da je bila prava odluka u njegovom životu. "Odvojio sam se od kuće kada sam krenuo u srednju školu, tačnije sa 16 godina. Već tada sam se navikavao na život van kuće, prvo je bio Čačak, pa Beograd, pa Vršac... Nikad meni nije došlo do zasićenja od košarke, trenirao sam je non-stop i dok sam bio na pauzi, ni dan treninga nisam propustio. Do zasićenja je došlo zbog neigranja i ne pronalaženja sebe nigde. Želeo sam sebi da dam oduška, da razmislim šta je najbolje za mene, da ne prihvatim bilo koji ponudu. Mislim da je ta pauza bila pravi potez", objasnio je Nikola.
Dobre parije koje pruža dale su mu više samopouzdanja. Ipak, ima još segmenata na kojima naporno radi. "Ljudima koji me prate poznato je da imam problem sa šutom, ja ne mislim da je to problem sa šutom, mislim da je to više do grave nego do mehanike. Sada imam sve više samopouzdanja, kako odmiču utakmice šut je sve bolji, mislim da mi je samo to falilo, što se tiče preciznosti van linije 6,75. Ta sloboda i poverenje koje mi je trener dao su proizvod svega toga".
O uzorima nije imao mnogo toga da kaže... "Nemam nekog igrača koji mi je uzor, ne mogu da pronađem igrača koji odgovara nekoj mojoj igri, da pogledam kako se on kreće. Ipak, gledam košarku po ceo dan, ako neko dobro šutira onda se fokusiram na to, ako neko dobro igra odbranu onda obraćam pažnju na taj segment igre, ali nemam nekoga koga bih izdvojio". Ipak, prisetio se jednog igrača čiji stil igre mu je privukao pažnju: "Dopada mi se i Dante Egzum, on je isto prodor igrač, buši odbranu i ide do kraja. Bilo mi je najdraže njega da gledam u dresu Partizana".
A, kad smo kod crno-belih... "U bližoj budućnosti voleo bih da se oprobam u inostranstvu u nekoj ozbiljnoj ligi. Moj dečački san je da zaigram za Partizan, makar jednu utakmicu, to je moj cilj, nešto što me tera da treniram i idem napred. Ne znam koliko to ljudima trenutno zvuči realno, ali nikad se ne zna, nema pravila", zaključio je Nikola.
BONUS VIDEO: