Marko Jarić (46) imao je dugu i uspešnu karijeru. Igrao je u jakim evropskim timovima, bio je deo i NBA lige, završio je sezonu na Starom kontinientu. Osvojio je i Evroligu, a retrospektivu svega toga napravio je njegov otac Srećko Jarić. Ispričao je i kako je sve to izgledalo iz njegovog ugla.
Krenuo je od njegovih početaka u beogradskom Radničkom, mada i period pre svega toga kada je odlučio da se bavi košarkom. "Uticao sam tako da se nisam mešao, da ga nisam gurao u košarku. Desilo se spontano, kada je iskazao interesovanje, bio sam tu da ga na neki način usmerim. Nisam koristio svoj neki autoritet kod trenera da bi igrao. Kasno je počeo da igra, krajem sedmog razreda. Nije mogao da stoji na nogama, da dobaci od penala do koša. Nije znao ni da dribla, ništa nije znao. Ali kada je ničija lopta, pojavljuje se i onda vidim da to nije normalno. Neki njegovi drugari šutiraju trojke, daju, ovaj moj ne može da dobaci. Kada sam video te neke stvari. I moj dobar drugar, pokojni Aca Petrović, imao je osećaj da prepozna te mlade igrače. Igrala se liga tad sa 30 i više klubova. Lopta uhvaćena, on dribla, igrač ide u kontru, on mu baca lob pas, dubinski, da je on samo položi u koš. Kada sam video da ima taj osećaj. Taj osećaj, tajming...", rekao je Srećko u podkastu "Jao Mile" kod Mileta Ilića.
Nastavio je da priča u istom dahu. "Još jedna stvar, igra odbranu na svom igraču. Aca je tada bio mlad trener, siguran sam da mu on to nije rekao. Ima igrača na strani, ne čuva ga, povuče se u sredinu. To se vežba dugo, imao je tu neke naznake koje sam video. Nije imao nikakvu protekciju, ni kod Ace. Bio je najviši u tom timu, igrao je pleja, takav je tim bio. Ekipa je bila takva, nikakva selekcija. Tako je počelo."
"Bio bi bolji igrač da je ostao"
Jarić je, kao i mnogi drugi srpski košarkaši, odlučio da ode u Grčku u vreme sankcija i svega i da tamo nastavi košarkašku karijeru. Srećko smatra da bi stvari možda bile drugačije. "Da je ostao ovde, mislim da bi bio bolji igrač. U tom momentu je u Radničkom trener bio Velimir Gašić kog sam ja doveo kao sportski direktor kluba. Pomak koji je napravio u tri meseca koliko je Marko trenirao kod njega je bio fascinantan. Tad je 13 igrača otišlo iz kluba, otišla je gomila igrača. Igramo Kup protiv IMT-a, Kecman je bio afirmisan, stariji je od Marka, a ja gledam da daje 20 poena, ne da je šutirao, nego proizvod načina igre koji je trener postavio. Ništa mi nije bilo jasno. Pomak je bio nestvaran."
Zahvalan je posebno Draganu Šakoti koji mu je pomogao u Grčkoj. "Ja sam svesno njega poslao u Grčku. Prvo iz razloga što je dobio njihove papire i mogao da igra kao domaći igrač, kao stranac ne bi mogao. Zahvaljujući Draganu Šakoti koji je prepoznao njegov talenat i prihvatio da dođe kod njega i pokazao je odmah kvalitet. Kratko je Šale ostao, samo godinu dana u klubu. Da je ostao sa Gašićem još izvesno vreme, postao bi kompletniji i tehnički. Imao je talenat koji je razvijao po svom instinktu. Igru je bazirao kao timski igrač. Bio je to veliki kvalitet u evropskoj košarci. U NBA ligi je to bio minus. Kada je bio u NBA rekao sam mu da je starter u ekipi i da mora da šutne 10-15 lopti, ne da šutne prvu u 17. minutu. Tamo nikoga ne interesuje kad promašiš, već to gledaju kao hrabrost. Kod nas šutneš 0/10 kažu 'sebična budala, šutira'. Totalno je drugačije razmišljanje tamo i ovde."
"To je jedina greška u karijeri"
Jarića je kao 30. pika na draftu izabrala ekipa Los Anđeles Klipersa 2000. godine. "Odigrao je u vrhunskim klubovima sa vrhunskim trenerima. Pera Skansi mu je mnogo pomogao kada je odlazio iz Peristerija, tražio ga je u Fortitudo da dođe. Karijera je išla tako. Posle toga u Kinder, bio prvak Evrope sa njima, sa reprezentacijom prvak Evrope i sveta. Samo jedna greška je bila. Koja je bila njegova želja. Prvi aranžman u NBA bio mu je u Los Anđeles Klipersima. Oni su ga draftovali. Trebalo je Los Anđeles da bude na kraju karijere, ako osetiš taj grad na početku karijere tebi glava ne može da ostane na ramenima", istakao je Srećko.
U jednom dahu je objasnio zašto tako misli. "Moraš da budeš mnogo jak karakter da dođeš u taj grad i da zanemariš sve što Los Anđeles nudi. Na Zapadu sportisti, glumci, javne ličnosti, imaju neke privilegije koje nažalost drugi ljudi nemaju. Odjednom si važniji nego što jesi, popularniji si nego što jesi, imaš prolaz gde niko nema, ego ti poraste. Da je bilo obrnuto, da je bilo prvo Denver, Minesota... Kada si u glavi spremani znaš da iza toga dolazi Los Anđeles, odatle nema dalje, ima sam odole. Pripremaš se tako, pa i ako treba da budeš u FMP-u da bi bio u Zvezdi, pa negde u inostranstvu, zašto da ne."
Tvrdi da bi stvari možda bile drugačije da je Los Anđeles došao na samom kraju. "To su sve faze. Moraš da imaš karakter. On je tu malo previše uzleteo. Ako prve godine budeš na Ol-star meču kao ruki, pa onda i sledeće godine, znači NBA te projektuje za glavni Ol-star, igraš sa Medžikom Džonsonom, igraš basket tri na tri. Znači da su te odabrali, traže belca, traže... Tako da mislim da tu nije iskoristio šansu do kraja. Karijera je takva kakva je. Nisam ja nezadovoljan naravno, samo da je moglo. Kada nemaš priliku razmišljaš šta bi uradio, ovako imaš, a ne uradiš to. Uradi sve što je do tebe, pa kako bude. Nemoj da žališ za nečim što nisi uradio", zaključio je Srećko Jarić.
BONUS VIDEO: