Partizan se plasirao u polufinale Kupa Radivoja Koraća nakon što je savladao FMP i to u uzbudljivoj završnici. Panteri su izgledali kao nešto bolji tim od Valjka, ali je Partizan na kraju ipak preokrenuo i slavio. Iskustvo, a pomalo i individualni kvalitet, odneli su prevagu i crno-beli zakazali su susret sa Megom u petak od 20.30 sati.
Dešavanja na terenu jasno su pokazivala da je momentum na strani FMP-a. Detalji van terena, pokazivali su da Partizan izgleda nemoćno, dok je trener Saša Nikitović burno pratio svaki potez svojih pulena na parketu. Ma koliko crno-beli nisu pokazali dobru igru sve do kraja susreta, bilo je jasno da su Panteri i te kako spremni da pariraju Partizanu. Nije bila potrebna posebna motivacija, crveno-beli iz Železnika su u dva susreta tekuće sezone bili vrlo blizu da iznenade ekipu Đoana Penjaroje - nisu uspeli, a da nije u pitanju slučajnost dokazali su i na Kupu.
Ono što možda nije bilo viđeno u prenosu, a i te kako je moglo da ima uticaj na igru, motivaciju i ishod bili su detalji. FMP je delovao kao mnogo motivisanija ekipa, a partije Lazara Stefanovića i Filipa Barne to su i pokazale. Ono što je navijače oduševilo bio je broj srpskih igrača koji su vodili FMP, dok je na drugoj strani zapažena i minutaža Uroša Mijailovića.
Mijailović ispred Bošnjakovića
Uroš Mijailović dobija sve više poverenja trenera Đoana Penjaroje. Istini za volju, mladi igrač Partizana dobio je nešto više prilika u prvom poluvremenu, na terenu je proveo oko 11 minuta i za to vreme postigao dva poena. Imao je po jedan skok i jednu asistenciju, ali sama činjenica da je po nekoliko minuta bio jedini srpski igrač u petorci Partizana i svakako najmlađi u tom trenutku govori o tome da Španac veruje u momka iz Mionice.
Ono što možda nije odalo jasan utisak u TV prenosu, jeste odnos igrača prema Urošu. Bruno Fernando bio je ljut u nekoliko napada na srpskog igrača, ali istovremeno je pokazao i želju da pomogne mladiću. Tokom prekida i slobodnih bacanja davao mu je savete, a potom je isto činio i Sterling Braun. Za svaku propuštenu priliku ili nerazumevanje Mijailović je dobijao sugestije sa svih strana, od trenera Penjaroje, pomoćnog trenera Ace Matovića i naravno saigrača.
S druge strane, Mitar Bošnjaković priliku i dalje dobija na kašičici. Igrao je gotovo upola manje od mlađeg kolege i za to vreme nije postigao nijedan koš.
Partizan gubi - Penjaroja miran
Bilo je pomalo neočekivano videti španskog trenera kako veći deo utakmice posmatra mirno. U nekim momentima sedi, u nekim momentima stoji, ali jedno je bilo zajedničko - neverica. Posebno u trećoj četvrtini koju je FMP dobio 27:16, kad ekipa iz Železnika prosto nije mogla da promaši šut izvan linije 6,75. Reakcije igrača Partizana u odbrani nisu bile sjajne, pa je i Penjaroja ostao bez ideja.
Trener Partizana je u neverici gledao poteze rivala i odgovore svog tima. Svakako, to nije uobičajena situacija za španskog trenera na kakvu smo navikli, što zbog mentaliteta zemlje iz koje dolazi, što zbog primera koji smo imali u prethodnim mečevima. Osim srčanosti pored terena, ovog puta gledali smo smirenost, ali pre svega nevericu pored aut-linije.
Srčani Saša Nikitović
S druge strane imali smo borbenog Sašu Nikitovića. Trener FMP-a od prve sekunde nije imao mira. Često je bio i u konfliktu sa sudijama, žustre rasprave i borba nisu se vodile samo na terenu, već i van njega, a Nikitović je bio pravi primer. Svaki tajm-aut bio je motivacija za igrače i želja da se ekipa "trgne" i popravi učinak. Dao je maksimum na klupi, pa je očekivao i takav rezultat, no pobeda je izostala.
"Čestitam Partizanu, ali smo bili bolji tim u ovom meču. Neke sitnice su presudile, možda promašena slobodna bacanja u završnici, neki skokovi... Žao mi je jer dva puta gubimo od Partizana na isti način, oba puta smo imali priliku da u poslednjem napadu odnesemo pobedu, ali nismo uspeli", rekao je Saša Nikitović posle poraza od Partizana u četvrtfinalu Kupa.
Bruno Fernando - jedini centar Partizana
Partizan je put Niša krenuo sa samo jednim klasičnim centrom, a to je Bruno Fernando. Bivši igrač Real Madrida iz meča u meč pokazuje borbenost i želju za pobedom, ali kad je jedini u ekipi, to može da predstavlja problem za tim. Na terenu je bio maksimalno fokusiran u prvom poluvremenu, dok je u drugom, kad je bio van klupe, vidno pokazivao nervozu.
Kako i sam kaže, sudije su u drugom delu utakmice procenile da je zaslužio svih pet faulova, a to je naljutilo centra Partizana. Tako je meč uglavnom posmatrao stojeći, često je šetao napred-nazad i to sa peškirom na glavi. "Nisam stvarno osećao pritisak. Više je bilo do toga da pokušam da ostanem u igri i da rano ne uđem u problem sa ličnim greškama i trudio sam se koliko sam mogao. U prvom poluvremenu sam uradio prilično dobar posao i nisam napravio nijednu ličnu grešku, a fascinantno mi je kako sam u drugom poluvremenu uspeo da napravim pet. Ne želim da pričam loše ni o kome, ali mislim da su neke stvari bile očigledne. Ipak, najvažnije je da smo pobedili. Sada moramo da se fokusiramo na sledeću utakmicu", bio je jasan Bruno Fernando.
Čitav Čair je crno-beli
Ono što Partizanu nije manjkalo, a to je podrška sa tribina. Kao i na svakom meču, crno-beli su imali publiku, kao šestog igrača. E, možda je baš to pomoglo FMP-u da se razigra. Panteri gotovo da nisu imali nijednog navijača u čitavom Čairu, ovacije su bile na strani Valjka, pa je atmosfera bila dodatna motivacija rivalu. Nešto na šta je Partizan navikao, a FMP baš i nema čestu priliku.
Tako je svaki potez sa linije penala za Pantere bio ispraćen zvižducima, a na meti navijača bili su posebno u trećoj četvrtini kad izvan linije 6,75 nisu uspeli da promaše. I naravno u finišu meča, kad se rezultat lomio. Ipak, sreća nije bila na strani ekipe iz Železnika, ali je tim Saše Nikitovića pošteno namučio Partizan.
Bonus video: