Mandat Željka Obradovića u Partizanu nije slavno završen, posle ostavke, sa najtrofejnijim trenerom klub su napustili i najbliži saradnici, a među njima je i Hoze Marija Iskijerdo. Harizmatični Španac, je uz Vladu Androića odlučio da se povuče iz Humske, pa iako eru na klupi crno-belih nije završio kako je želeo danas nije ljut, već tužan zbog sleda dešavanja u Partizanu.
"Obožavam Partizan. Specijalan klub. Nisam mogao ni da zamislim koliko veliki klub je Partizan. Sjajno sam se osećao u Beogradu. Nezaboravno iskustvo. Imao sam lep život i zaista sam uživao. Ne mogu da se požalim", započeo je Španac razgovor za Mocart sport.
Ipak, prvenstveni scenario nije bio ovako napisan - Željko Obradović nije trebalo da ode. "Ne. Nisam očekivao. Niko to nije mogao da očekuje... Ko je mogao da zamisli da će Željko Obradović, legenda Partizana, završiti na taj način. Ipak, nije samo košarka, nekada je život takav. Šta drugo da kažem. Nisam bio ljut, već zaista tužan. Pitao sam se... Kako... Kako je moglo da se desi da Željko ovako završi u Partizanu. Ajde neki drugi klub, ali ne u Partizanu! Ne ovako. Opet, ponavljam... Život je prosto nekada takav."
Šta je presudilo da Željko Obradović na takav način napusti klub? "Ključno je da igrači nisu slušali i nisu ga pratili. On je to objasnio. Igrači ga nisu slušali i on se osetio odgovornim zbog toga. On kao glavni trener i sportski direktor su dovodili igrače, mi treneri, on je osetio odgovornost zbog toga i odlučio je da ode".
Šta se promenilo u Partizanu?
Jasno je da crno-beli nisu imali sjajne pripreme, jasno je da ekipa nije izgledala onako kako su zvučna pojačanja nagoveštavala. Na sve to, najjasnije je da je povreda Karlika Džounsa u potpunosti desetkovala ekipu Željka Obradovića i sve se promenilo.
"Sve bi bilo drugačije 100 odsto. To nije samo moje mišljenje. To je činjenica. Počeli smo Evroligu sa Karlikom i imali smo tri pobede i poraz. Kada se on povredio, pobedili smo jednu utakmicu i izgubili šest ili sedam. Kada se on vratio, Partizan je vezao šest pobeda. On je lider i zbog toga nam je najviše nedostajao. Neki igrači nisu slušali ili nisu razumeli Željka, a Karlik je umeo to da reguliše i kaže svima da slušaju trenera. Mnogo nam je nedostajao".
A, onda... Meč protiv ASVEL-a u Vilerbanu, povreda Tajrika Džounsa o kojoj se i danas debatuje... "Prvi put u karijeri sam osetio da neki igrači ne žele da trener bude tu. Da Željko Obradović ne bude tu. Neki od njih ni ne znaju ko je zapravo on. Sa Željkom morate da radite, da budete profesionalac i date 120 odsto svojih mogućnosti. Način na koji smo počeli tu utakmicu… Rezultat je bio 16:2. Osetio sam da nešto nije kako treba."
"Željko je bolji čovek od mene"
A, onda meč protiv Panatinaikosa i kap koja je prelila čašu. "Došao je u svlačionicu i rekao nam je da oseća da ga igrači ne prate i da je vreme da idemo kući. Čak i mesec dana pre te utakmice je saopštio da ako se nešto ne promeni da će otići. Tada sam mu rekao: 'Željko, ne možeš ti da ideš. Hajde da sklonimo trojicu ili četvoricu igrača', ali on nije hteo da Partizan troši dodatan novac zbog njega i to je bilo to".
Stvari su možda mogle da budu rešene i na drugačiji način. Na pitanje ko je u ekipi ostavio najveći utisak, Hoze Marija Iskijerdo je rekao: "Mnogi od njih, posebno srpski igrači. Mario Nakić, Vanja, Lakić, fantastični momci. Neki od stranaca, oni su se ponašali toliko arogantno. Ne bih da imenujem, svi znaju ko su oni. Da sam ja bio na Željkovom mestu, sklonio bih ih iz tima. Međutim, Željko je mnogo bolji čovek od mene, on nije želeo da ih istera iz kluba".
Bonus video: