Rođen u Novom Sadu, odrastao u Pirotu, proslavio jugoslovensku, nemačku i srpsku košarku, stvarao šampione i generacije koje će se pamtiti. Harizmatičan, duhovit, svoj i često neuhvatljiv za sagovornike. Jedan i jedini - Svetislav Pešić.
Legendarni stručnjak, čovek koji je osvojio gotovo sve što se u košarci može osvojiti, odlučio je da u 77. godini stavi tačku na trenersku karijeru i mesto prepusti mlađim kolegama. Iza njega ostaje šest decenija posvećenosti igri koju voli više od svega.
Kada se govori o uspesima Svetislava Pešića, teško je izdvojiti samo jedan. Tri zlata sa mlađim selekcijama Jugoslavije, evropska titula sa Nemačkom 1993, evropsko zlato sa Jugoslavijom 2001, pa potom i svetska kruna osvojena u Indijanapolisu 2002. Više od dve decenije kasnije, sa Srbijom je stigao do srebra na Svetskom prvenstvu i bronzane medalje na Olimpijskim igrama u Parizu.
Klupska karijera bila je podjednako impresivna. Kao trener, Pešić je 2003. godine osvojio Evroligu sa Barselonom, dok je još kao igrač podigao pehar Kupa evropskih šampiona sa Bosnom davne 1979. Vodio je Bosnu, ALBA-u, Barselonu, Virtus, Đironu, Dinamo Moskvu, Crvenu zvezdu, Valensiju, Bajern i brojne druge klubove, a gde god da je radio ostavljao je dubok trag.
Možda i najveće Pešićevo dostignuće nisu medalje i pehari, već ljudi koje je stvorio. Mnogi reprezentativci i treneri danas ističu da su upravo od njega naučili kako se pobeđuje, ali i kako se ponaša prema igri, saigračima i obavezama. Njegov uticaj daleko prevazilazi granice terena.
Šta će košarka izgubiti njegovim odlaskom? Verovatno - mnogo toga.
Pešić je bio mnogo više od trenera. Bio je pedagog, psiholog, motivator i čovek koji je umeo da u nekoliko rečenica objasni suštinu sporta. Njegove konferencije za medije često su bile jednako zanimljive kao i same utakmice, a brojne izjave odavno su postale deo sportskog folklora.
- "Nemojte da brinete, kad se ja ne brinem."
- "Kad vi nećete da kažete, ja ću - jedan sam od najboljih na ovim prostorima."
- "Uvek su bolje dve baklave nego jedna baklava. Uvek je bolje pobediti nego izgubiti."
- "Treba nam vreme, a vremena nema."
- "Jagnje mora da bude iz Pirot, dobro pečeno i posoljeno da ti zubi trnu."
- "Jedan igrač ne čini ekipu, ali jedan igrač može da raz**be sve što si napravio."
I ona možda najčuvenija:
- "Svi za jednog, jedan za svi."
Koju ćemo medalju Svetislava Pešića najviše pamtiti? Odgovor zavisi od generacije.
Za starije ljubitelje košarke, Indijanapolis 2002. ostaje jedna od najlepših sportskih uspomena. Pobeda nad moćnim Sjedinjenim Američkim Državama u četvrtfinalu, zatim Novi Zeland, pa finale protiv Argentine i osvajanje svetskog zlata - sve to zauvek je upisano u istoriju srpske i jugoslovenske košarke.
Mlađe generacije verovatno će pamtiti Olimpijske igre u Parizu. Srbija je bila na korak od senzacije protiv Amerikanaca, vodila, sanjala finale, ali je na kraju poražena. Ipak, bronza osvojena protiv Nemačke, kao i neverovatan preokret protiv Australije posle zaostatka od 20 poena, pokazali su još jednom zbog čega je Pešić jedan od najvećih trenera koje je evropska košarka ikada imala.
Kada se podvuče crta, možda je najveće priznanje za Svetislava Pešića upravo to što nijedna statistika ne može u potpunosti da opiše njegov značaj. Odlaze trener i selektor, ali ostaje nasleđe. Ostaje način razmišljanja. Ostaje škola košarke. I ostaje ime koje će se zauvek izgovarati sa poštovanjem.
Hvala, Kari.
Bonus video: