- Roko Leni Ukić poručuje da hrvatsku košarku ne treba stalno porediti s Jugoslavijom, jer su očekivanja javnosti nerealna i svaki rezultat meri se kroz stare uspehe.
- Kaže da je problem u slabom razvoju mladih u klubovima i lošem sistemu, dok veruje da Hrvatska i dalje ima potencijal među deset najboljih selekcija.
- Osvrnuo se i na sina Luku, koga vidi kao jednog od najtalentovanijih u generaciji, ali naglašava da mu ne želi gurati put.
Bivši hrvatski reprezentativac sa najviše odigranih mečeva za nacionalni tim Roko Leni Ukić, otkrio je koliko je teško ostvariti rezultat na bilo kom takmičenju, a da se on ne upoređuje sa Jugoslavijom. Iako više nije na terenu, i dalje je pored njega, sad kao selektor reprezentacije do 16 godina, u kojoj igra i njegov sin Luka.
"Od 2007. godine je bilo mnogo neodgovornosti igrača i to je delimično problem. Ali nije bilo idealno ni u najboljim vremenima posle olimpijskog srebra 1992. i poslednje medalje 1995. Da budem iskren, od 1992. smo u silaznoj putanji. Za našu javnost, jedini uspeh je medalja. Poslednju smo osvojili 1995. A bilo je i neuspeha kasnije, čak i sa igračima iz te generacije. Opet, moja generacija je bila manje-više redovna na velikim takmičenjima. Sećam se Evropskog prvenstva 2013. kada smo bili četvrti, a nisam smeo da izlazim među ljude, tada sam želeo da se sakrijem od ljudi. Košarka je nezahvalan sport jer meri nešto što se radilo za vreme Jugoslavije", rekao je Roko Leni Ukić na "Sport festu".
"Imamo veoma uspešne timske sportove, ali košarka se uvek ispostavljala kao 'luda ćerka', koja redovno razočarava. Sada, srećom, to nije slučaj, pa, na primer, imamo situaciju gde Hezonja odmah posle utakmice sedne u privatni avion i igra za reprezentaciju protiv Nemačke. Mnogima je dosta i svi žele konačno nešto da urade i tako se sada svi ponašaju."
Gde se nalazi hrvatska košarka?
Kad se ubrajaju evropske sile u košarci, uglavnom se govori o Srbiji, Španiji, Francuskoj, a u poslednje vreme intenzivno o Nemačkoj i Turskoj, komšija nema na listi. Pa, šta to znači za Hrvatsku?
"Mala smo zemlja i nije lako imati pet uspešnih timskih sportova, naša baza je premala, a očekivanja su velika. Imamo veliki potencijal u košarci, ali je konkurencija još veća. Tu su afričke zemlje, Kanada, koja je sila koja nekada nije postojala, a ima i mnogo jakih evropskih zemalja. Francuska ima 10 tamnoputih atletskih igrača, najbolji igrač u Grčkoj je Nigerijac. Malo ljudi zaista prati košarku, pa imaju previsoka i nerealna očekivanja. I dalje mislim da smo trenutno među 10 najboljih na svetu, ali šta to znači na nekom prvenstvu? Ako igramo sa Dominikanskom Republikom, objaviće čistu pobedu na Dnevniku. Ljudi nemaju informacije. Svi danas igraju košarku. Na prošlom Evropskom prvenstvu Finska je bila četvrta, eliminisali su jednu Srbiju."
Zašto i kako je Hrvatska u problemu?
"Klubovi jure rezultate, kupuju igrače, a ne razvijaju svoje. Na primer, Hajduk ima više mladih igrača u svom timu nego što ih ima u KK Splitu. To je moj klub i mogu otvoreno da govorim. Kada se mlađi igrač baca u vatru?! Zaključani smo u ligi, borimo se da budemo treći, četvrti, peti?! A sistem finansiranja omladine je loš, teško je naterati trenere, i razumem ih. Međutim, verujem da Kruno Simon ima dobre ideje i da će se to promeniti..."
Da li su stranci dozvoljeni u reprezentaciji?
Turska se možda ponosi činjenicom da je uspešna na nacionalnoj sceni, ali... Reprezentacija koju vodi Ergin Ataman broji gotovo polovinu naturalizovanih igrača, pa koja je ona korist kititi se tuđim perjem?
"To je nezgodno pitanje; u iskušenju sam da imam 12 naših u reprezentaciji, ali pravila igre su takva da možete imati stranca. Ako to podiže vaš nivo, ako je to igrač poput Džejlina Smita, ko je u pravu, zašto da ne?! Nismo imali pravu 'igračku igru' godinama, tako da je bila i trenutno je potpuno 'legitimna'. Ako nam takav igrač donese napredak, to je opravdano", zaključio je Roko Leni Ukić.
Bonus video: