- Itudis je otkrio da ga je Željko Obradović pozvao 1999. dok mu je otac bio na intenzivnoj nezi posle infarkta, a odluku o odlasku u Panatinaikos doneo je uz podršku porodice.
- Govorio je o radu sa Obradovićem, velikim analizama protivnika i pritisku u Panatinaikosu, uz poruku da bez detaljne pripreme nema utakmice.
- Istakao je i saradnju sa Dejanom Bodirogom i Željkom Rebračom, kao i to da mu je lojalnost bila ključna tokom 13 godina u klubu.
Saradnja, druženje i potom kumstvo Željka Obradovića i Dimitrisa Itudisa naširoko je poznato u košarkaškim klubovima. Kako je došlo do saradnje i 13 godina u Panatinaikosu tema je koja uvek izaziva interesovanje. Grčki stručnjak je u podkastu "X&O's CHAT" objasnio kako je te 1999. doneo odluku da bude deo tima Željka Obradovića.
Nisu to bili sjajni dani za Itudisa, otac mu je u tom periodu bio u bolnici, ali je poziv legendarnog Dude Ivkovića uskoro promenio sve. "Znao sam Željka od ranije. I ponovo, Dušan Ivković je bio taj čovek koji nas je spojio i za tu saradnju, 1999. godine moj otac je doživeo infarkt i bio je na intenzivnoj nezi tri dana. U ta tri dana se dešavaju svi razgovori. Trebalo je da produžim ugovor sa MENT-om, međutim Željko me zove... te stvari se sad znaju, najpre je Aris hteo da dovede Željka, to nije išlo do kraja i pojavio se gospodin Janakopulos, gospodin Pavlos Janakopulos koji ga je pozvao. Željko me je zvao u hotel u Solunu, rekao je: 'Imamo tu ponudu, želeo bih da idemo zajedno u Panatinaikos, Dušan je bio u našem društvu i razgovarali smo oko toga", započeo je Itudis.
"Kasnije sam otišao na intenzivnu negu i pitao sam doktora da li ocu mogu da kažem lepe vesti, da li će to njega dovesti u neku bolju situaciju. I kaže: 'Da, on bi voleo da čuje te vesti.' Zašto to kažem? Zato što u životu ne može sve da bude nizbrdo. Mozak je čudna stvar. On zna naše strahove, a i najveće mogućnosti koje imamo kao individualce. Mozak može da te zaustavi ili mozak može da te gurne do kraja", otkrio je Grk.
"Mladi ljudi koji žele da se bave sportom moraju da idu preko granica, da li možeš - možeš. Ocu sam rekao i bio je srećan zbog mene, od 23. juna 1999. počela je naša priča."
Dolazak u Panatinaikos - izazov ili pritisak?
Pritisak koji grčka publika može da nametne je jedinstven, znao je to i Itudis. "To je istovremeno velika prilika, izazov, ali i samopouzdanje koje stekneš kroz znanje koje imaš i kroz posao i rad. Kad se jedan trener bavi poslom, u to vreme, da bi skautirali jedan tim, treba da staviš VHS u videoplejer - nije to kao sad na kompjuteru gde kažeš 'želim 100 pikenrolova na desnoj ruci', program ti odmah da.
Da bih to ja uradio tada, trebao da analiziram kasete, da stavim, da pišem u kom trenutku se desilo. Zašto kažem to? Toliko analiziranje timova koje sam radio imao sam osećaj da poznajem tim bolje od trenera koji ga vodi. Zvuči da preterujem, ali kad analiziraš 10 utakmica protivnika znaš ga zatvorenih očiju. I to i dan-danas je jedno od oružja koje želim da imam, ako se može reći, oružje ili informacije koje imam da bih mogao da izađem na neku utakmicu. Ne mogu da idem na utakmicu gde nisam spreman i ne znam dobro protivnika", ispričao je.
"A, istovremeno treba da znaš tvoj tim koliko može da pruži ili koji su to trenuci koji, kad tim pada, da možeš da ga podigneš. Kad tim pada, pa ti trebaš da pomogneš, da imaš taj drugi plan ili treći plan, koji treba da dođe do izražaja. Posle toliko godina, mislim da je taj drugi plan 'B' bi trebao da bude da uspe plan 'A'. Toliko analize se radi da može da se uspe taj plan 'A'."
"Za Bodirogu se odmah znalo"
Dejan Bodiroga je bio lider Panatinaikosa u najsjajnijim godinama ovog tima. Saradnja sa košarkaškom legendom je bila jedinstvena - jer je i on bio jedinstven. "Sarađujući sa Bodirogom, sa Rebračom, koji su bili velikani, pogotovo Bodiroga, to se znalo u Panatinaikosu i u reprezentaciji Jugoslavije - lopta ide kod njega, nešto se pozitivno će se desiti, to je sigurno. Da li će doći do izražaja, da li će da bude koš ili biće faul, to zavisi od postotka, koliko je taj postotak koji igrač koji će da šutira ispod koša ili će da šutira samo za tri poena. Ili će da ide na udvajanje ili će da ide '1 na 1', gde Dejan ima preko 60 posto ili 70 posto efikasnosti ispod koša. Pa onda su mu dali tri poena, jer je spor, a zapravo nije toliko spor, on može i da da tri poena.
Željko je jednu igru složio kao koncept igre, gde u jednom bloku će da bude Bodiroga, u drugom bloku će da bude Željko Rebrača i onda imaš Kataša, Alvertisa, koji mogu da budu snajperi. I sad je problem za ostale timove. Da li udvajamo ovu dvojica koji su ispod, a jedan od šutera ostaje?
Pojednostavljujem, mnogo više je bilo kompleksno, jer imamo tu situaciju gde Kataš prolazi iz jednog stila u drugi, gde trener od njega traži da čita igru, da ima kontrolu. U tom momentu treba da sve krene malo sporije, dok se tim uigra, ali mi smo krenuli izvanredno, imali smo 20-0, ako se sećam. Prvi poraz smo doživeli od Albe i to zato što je Željko dao priliku drugim igračima da imaju, jer je tad bilo drugo vreme - skidalo se samo 10 igrača."
"Nisam ulizica, to nije funkcija trenera"
Itudis je potom karijeru nastavio u Banvitu, a zatim je postao trener CSKA. "U tih 13 godina i kako se sve to razvijalo, mislim da će da bude dosta interesantno. Došli smo u godine gde samo rezultatski možeš da dokažeš da si dobar. Dobra je komparacija između Fergusona i Željka, gde je Ferguson bio 20 godina u Mančesteru i Željko 13 u Panatinaikosu. Baš je lepo da se ponovo vratio u Panatinaikos."
"Željko to vrlo dobro zna, ljudi sa strane gledaju to kao taj posao. Moja akcija i moj pristup prema poslu nije bio kao: 'Ja sam pomoćni trener, ja sam ulizica'. Pa nije to funkcija pomoćnog trenera. Možda je nekad bilo kad je trener želeo prijatelja uz sebe, da mu neko ne zabije nož. Zapravo, košarka je sport saradnje. Postoji hijerarhija: prvi trener, drugi trener, treći trener, fizioterapeut, kondicioni trener, GM, predsednik. Postoji hijerarhija. I na kraju hijerarhije se zna ko donosi odluke, ali mi ostali treba da damo doprinos i analiziranje i pristup prema poslu i ekstra satima rada, da bi taj prvi mogao, general, da donese odluku.
Znači, moj pristup prema poslu je bio takav da je to i Željku odgovarao, bio sam zadovoljan i ja time što sam radio i onda kumstvo sa Željkom. Za tih 13 godina sam imao razne ponude, neki su pričali da sam kukavica, ko to zna - vi znate bolje od mene da li sam ja spreman ili sam kukavica. Za mene je reč lojalnost velika stvar, ne samo za čoveka za kojeg radiš, već i lojalan prema sebi. Kad sam postao prvi trener ništa se nije promenilo, samo što sam ja donosio odluke", zaključio je Itudis.
Bonus video: