- Aco Petrović je govorio o Draženovom odnosu sa NBA legendama i poštovanju koje je uživao, posebno kod Majkla Džordana.
- Prisetio se i Draženovog teškog perioda u Portlandu, gde je imao malu minutažu pre odlaska u Nju Džersi.
- Istakao je da je Dražen verovao da Hrvatska može da pobedi američki Drim tim, uprkos ubedljivim porazima u Barseloni.
Dražen Petrović je po mnogima jedan od najboljih košarkaša sa prostora bivše Jugoslavije. Ko zna šta bi sve još uradio u karijeri da nije poginuo u saobraćajnoj nesreći 1993. godine sa samo 28 godina. O tome koliko ga poštuju legende je pričao njegov brat Aco Petrović koji je dobio pitanje baš o odnosu koji je Dražen imao sa Majklom Džordanom.
"Zašto je Dražen fascinirao Džordana? Vidim ja to, jer ispred porodice imam razgovori sa NBA legendama zbog Dražena. Šalju pozivnice za određene utakmice, pozivaju i familiju u Ameriku. Poenta je u tome, kada gledate i uzmete nominalno, neću vas slagati ako kažem da preko 50 igrača rođenih van Amerike igra u NBA. Pokušavam da objasnim priču, od današnjeg momenta", rekao je Petrović u podkastu "Inkubator" pre nekoliko godina.
Kada je o pravio poređenje o tome Luka Dončić je još bio u Dalasu, tek kasnije je poslat u Lejkerse.
"Imate meč Dalasa i Denvera gde dva igrača, jedan Slovenac, drugi Srbin, Dončić i Jokić razvale. Logično je da to uzimaš zdravo za gotovo. Kada je Dražen bio tamo, došao je u Portland 1989. godine kao, da me ne shvate pogrešno, nominalno kao najbolji evropski igrač."
"Kad hoću da se svađam, spomenem jedan detalj"
Dražen Petrović je kao jedan od najboljih evropskih igrača otišao u NBA 1989. godine u Portland, ali je tamo bio u nemilosti trenera Rika Adelmana.
"Dođe Dražen tamo, Adelman ga uopšte ne doživljava. Opravdano ili neopravdano, imam respekt prema treneru i neću da ulazim u to. Kada želim da uđem u konfrontaciju sa Adelmanom, ulazim u jedan fascinantan detalj. Dražen je te godine došao, igra uz najbolji bekovski par - Porter i Dreksler. Dolazi tamo gde je njima minutaža zacementirana. Tokom godine Portland oseća da može da napravi nešto veliko, dovodi Deni Ejndža i to je još manje šanse za Dražena", priseća se Aco.
Nastavlja da prepričava te detalje u jednom dahu i šta je Dražen tada uradio.
"Portland gazi, to je era Detroita, dolazi veliko finale sa Pistonsima. Finale se sad igralo tako da su se prve dve utakmice igrale u Detroitu, pa se prebacuje u Portland na naredne tri, pa šesta i sedma eventualno u Detroitu. Prva utakmica u seriji, Pistonsi dobiju i povedu u seriji, za dva dana novi meč. Dražen ne igra. Druga utakmica, posle 15-20 minuta Pistonsi imaju veliku prednost, Adelman odustaje od meča u jednom momentu da bi sačuvao nosioce za mečeve kod kuće. Šta se desi? Dražen i ekipa sa klupe preokrenu i dobiju meč i onda je 1:1. Dražen na temelju toga, očekuje da će sada imati veći uticaj u mečevima koji slede. U sledeće tri utakmice u Portlandu dobija priliku na kašičicu. Detroit uzima titulu sa 4:1 i njemu je tada bilo jasno."
"Rame za plakanje su mu bili Stojko i majka"
Otkrio je Aco i da je bio među onima koje je Dražen zvao kada mu je bilo teško, ali da je dvoje ljudi bilo ispred njega. Stojko Vranković i Biserka Petrović.
"Krenuo je narednu sezonu sa problemima leđa, rešio je cistu operacijom. Okrenuo je agenta i naterao ga da promeni ekipu. Mi smo se čuli, bio je specifičan. U toj fazi je njegovo rame za plakanje bio Stojko Vranković, pa majka i onda ja. Ta tri telefona su bila. Najčešće je zvao majku i Stojka. Počeo je tada da radi presing na Vorena, njegovog menadžera."
Tada je uspeo konačno da dobije ono što želi, da pobegne iz Blejzersa.
"Uspeo je treneru u Netsima da nađe tim koji je zainteresovan. Čim je dobio priliku, završio je sezonu u onoj NBA ligi sa prosekom 22 poena, 47 odsto za tri. Ko god nije gledao, neka ukuca i gleda mčeve Bulsa i Netsa iz Draženove ere i videće. Da, Džordan je davao 39-40, ali je Dražen dao 28-30."
"Dražen je verovao da može da se dobije Drim tim"
Na Olimpijskim igrama u Barseloni 1992. godine je Hrvatska dva puta igrala protiv američkog "Drim tima" i oba puta je doživela ubedljive poraze. Ali, Dražen je uprkos tome verovao da je moguća pobeda u finalu.
"Sećam se dva detalja iz 1992. godine. Kada smo ušli u finale i dobili Zajednicu nezavisnih država, jer raspadom Sovjetskom Saveza su nosili to ime. Ušli smo u finale, bilo je neviđeno slavlje posle polufinala. Išao je Dražen od jednog do drugog i rekao da ne sme da se slavi, da mogu da dobiju meč u finalu protiv Amera, svi su ga čudno gledali. Dolazi meč, Arapović zakucava za 24:23, Čak Dejli je prvi put na Olimpijskom turniru zatražio tajm-aut. Svi su seli na klupu, Dražen vrišti na klupi, da će dobiti. Barkli daje trojku, serija 9:0 i odlazi u njihovom smeru", priča Aco.
U grupi je bilo 103:70 za Ameriku, a u finalu 117:85.
"Bilo je još dobrih NBA reprezentacija Amerike, ali kada spomenete Džordana, Birda, Meloun, Juing, Stokton, Medžik, kada pričate o tome, svaki igrač od njih 12, tačnije 11 je imalo karijeru za pamćenje, poslednji je bio Kristijan Letner koji je bio najtalentovaniji srednjoškolac. Poštovali su Dražena strašno, jer je probijao barijere i granice. Masa ljudi koji su bili svedoci kažu da ne bi bilo ovih godina toliko NBA igrača, treneri su počeli da veruju više neameričkim igračima i to je doneo Dražen", zaključio je Aco Petrović.
BONUS VIDEO: