Dejan Savić - evo zašto mu je stomak toliki!

Dejan Savić je u vaterpolu osvojio sve. I kao igrač (gotovo sve), i kao trener (apsolutno sve).

U višedecenijskom "odlivu mozgova", stručnjaci, poput Savića, potrebni su ovoj zemlji kao hleb. Ili kao voda.

Desi se, ponekad, da "jače" izjave izazovu neželjene potrese, da uzdrmaju temelje sistema koji "radi posao". A vaterpolo organizacija decenijama, da ne kažemo oduvek ima sistem koji daje rezultate. Savić je taj sistem nadogradio, pre svega u odnosu sa igračima, koji bi za njega, maltene, poginuli.

Da li se svih pravilnika, propisa i sličnih stvari treba držati kao "pijan plota" ili je dozvoljena improvizacija? Savić je jedan od onih koji je pokazao i dokazao da se temelji sistema moraju poštovati, ali isto tako da je dozvoljeno "iskakanje iz koloseka", za sveopšte dobro. I taj njegov princip rada daje rezultat.

To je jedino i bitno, zar ne?

Intervju predsednika Vaterpolo saveza Srbije Milorada Krivokapića "Večernjim novostima" u kojem je govorio i o Saviću, ali i o Pravilniku koje stručni štab i reprezentativci moraju da poštuju, podigla je obrvu selektora.

Slučajan susret sa Savićem bio je zgodan trenutak da ga priupitamo za komentar o tome. Zanimljivo, susret se dogodio dan nakon što je napunio 42 godine (rođen je 24. aprila 1975. godine).

Na koliko stolica sedite, selektore, bilo je pitanje koje smo mu postavili u vezi sa izjavom Krivokapića.

"Nigde ne idem, nigde nisam ni hteo da idem! I to nije niko sam odlučio nego smo se dogovorili. Što se domaćeg kluba tiče, zar nisam bio trener Zvezde u 2013. i 2014. i 2015? O dugovanjima nisam ni hteo da pričam. Osećam se sada kao da imam kost u grlu".

Kad je već pomenuo dugovanja, nije zgoreg podsetiti da se Saviću duguju plate i nagrade još iz igračkih dana. Ali, on to ne potencira.

"Svi me pitaju za dugovanja a o tome neću. Nikada nisam ni pričao. I pored napete atmosfere, mislim da neke stvari treba da ostanu u kući i tamo se rasprave. Tako su me bar učili. Sada sa stavovima u javnosti da će se raspravljati o mojoj sudbini ako hoću u inostranstvo ili da preuzem domaći klub bivam zatečen. Ne znam je li to pretnja ili opomena. Da li neko stvarno želi da bude toliki šef da sam odlučuje ili o tome treba da se razgovara? Mene su učili za razgovor dve strane. Razgovor i dogovor", kaže Savić.

Krivokapić je govorio i o disciplini u reprezentaciji i pravilima koja moraju da se poštuju. Na primer, ne mogu da se leče na svoju ruku, da konzumiraju alkohol, zabranjeno je pušenje cigareta na pripremama.

"Nikad nisu zapalili cigaretu na javnom mestu. Bar mi da znamo. Šta rade u svojim kućama, to ne znamo", rekao je Krivokapić, dodajući da moraju da, recimo, čuvaju opremu koju su zadužili, kao i da moraju da budu dobri đaci, jer...

"Ne mogu 'ponavljači' da igraju u reprezentaciji", poruka je predsednika VSS.

O Pravliniku selektor lakonski kaže:

"Dosadašnji rezultati u svim konkurencijama pokazuju da taj Pravilnik nije baš toliko važan segment da bi mu se posvetila tolika pažnja. Imam igrače i stručni štab koji znaju da se ponašaju, znaju da se odnose prema obavezama i da ostvaruju rezultate. Ne mora uvek da bude zlato ali će odnos prema reprezentaciji uvek biti kao kada se osvajala najsjajnija medalja. Imamo mi mnogo veće probleme za rešavanje", rekao je Savić i primetio:

"Uzgred, Pravilnik reguliše samo igrače i struku. A šta je sa odgovornima u organizaciji, ko to rešava, koji je to dokument?".

Selektor dodaje u svom stilu:

"Svestan sam da imam ogromna leđa, jer nosim veliki teret na njima. Stomak mi je, nažalost, još veći, jer gutam ljude čije poteze očigledno ne mogu da svarim. Takođe, verujem da stavovi izneti u pomenutom intervjuu nisu baš stavovi predsednika saveza i već više savetnika oko njega. Neću svađu, pri Vaterpolo savezu Srbije sam od 1993. godine u kontinitetu i čini mi se da nekome odgovara stanje haosa... I, konačno, nadam se da ovaj razgovor nema ton koji bi uticao da se primene norme 'čuvenog pravilnika'".

MONDO android aplikacija ponovo na Google Play Store -PREUZMITE JE!

Konačno je došao red i da ga pitamo nešto uobičajeno - o planovima reprezentacije i početku priprema, zakazanih za 1. jun.

"Imali smo fenomenalne pripreme sa najjačim timom sveta Pro Rekom. Vrhunski treninzi i zalaganje, koncentracija na nivou igrača koji su baza za 2024. Sve do utakmice gde videli greške koje možemo da ispravimo.Tu je i trema učinila svoje. Ne zaboravimo sjajno gostoprimstvo kluba naravno Vujasinovića i naših igrača Filipovića, Pijetlovića i Mandića. Revanširaćemo im se na zajedničkim pripremama u Beogradu od 23. do 25. maja".

Program priprema je poznat. Od 1. do 10. juna rad u Beogradu. Slede tri zvanične utakmice sa Australijom u Nišu, Kruševcu i Kragujevcu. Svetska liga u Ruzi (druga polovina juna), predgrađu Moskve, imaće pripremni karakter za SP u Budimpešti.

"Desetak dana u julu treniraćemo u Kečkemetu. Prvo sa Mađarima tri dana, zatim sami. Posle Svetskog prvenstva igrači koji nisu bili u timu igraće na Univerzijadi u Tajpeju od 19. do 30. avgusta", precizan je selektor.