IGRA VATERPOLO U NOVOM SADU I NE KRIJE DA JE GEJ! U Srbiji do sada nije imala nikakvih problema

Vaterpolistkinje Vojvodine nalaze se u vrhu ovog sporta u Srbiji, uz Palilulu i Crvenu zvezdu, ali pažnju javnosti privlači i priča Brazilke Mari Kosmo, koja živi u Novom Sadu i ne krijer da je lezbijka, ali ističe da nije imala problema u Srbiji.

Ako na jesen budeš i dalje u VK Vojvodina, da li ćeš ići na gej paradu kada bude ponovo u Beogradu?

"Definitivno! Parada je veoma lep događaj i jako važan trenutak za stvaranje vidljivosti i prostora za našu zajednicu. Mislim da u Srbiji treba uvesti pravo na istopolne zajednice. Verujem da sve vrste ljubavi treba prepoznati i poštovati bez obzira gde živite ili odakle potičete. Ljubav je ljubav!", kaže ona.

Ona kaže da je roditeljima sa 18 godina priznala da je gej i da se od tada oseća slobodno, jer je imala podršku porodice. Tada je shvatila da nema čega da se plaši.

"Tada sam odlučila da živim svoj život i svima pokažem ko sam u stvari. Tada sam završila sa skrivanjem. Na mojim profilima na društvenim mrežama možete videti isto ono što deli bilo koja druga osoba: životna sećanja, verovanja, putovanja, iskustva, vezu, porodicu, karijeru i to je ono što radim. Delim samo normalne životne stvari", kaže Kosmo.

Da li si bila diskriminisana zbog svog seksualnog opredeljenja?

"Incidenti koje sam doživela i nisu toliko strašni kada uporedim sa stvarima koje su se dešavale mojim prijateljima. Neprijatno je, na primer, kada bulje u mene i moju devojku kada se držimo za ruke na ulici. Ponekad imaju i neke provokativne, ružne komentare. Međutim, verujem da osećam sigurnost i zato što se uglavnom krećem u istom krugu ljudi u klubu, na univerzitetu, i u komšiluku. Kada se krećem među ljudima koje ne poznajem, znam da ne mogu tako lako da im kažem da sam lezbijka. Nažalost, to mi uvek mora biti na umu", odgovara ona.

A da li si nekada imala problema sa bilo kojim trenerom u karijeri?

"Bila sam 12 godina u istom klubu, trener me je znao godinama pre nego što je saznao da sam lezbijka, a s obzirom na to da je sjajan momak bio je dobar prema meni. I vaterpolo zajednica u Brazilu me je sjajno prihvatila. Ni u Vojvodini nisam imala problema sa trenerima. Mislim da generalno žene lakše prihvataju kada saznaju da je neko gej, muškarci su konzervativniji i to bi moralo da se promeni", priča mlada vaterpolistkinja.

Ima li mnogo homoseksualaca u sportu?

"Mislim da ima mnogo homoseksualnih ljudi u sportu, ali i dalje verujem da se veliki deo LGBT zajednice ne bavi sportom zbog odmazde koju mladi gej ljudi trpe kada odluče nešto da treniraju. I mislim da je to još teže muškarcima ili transrodnim ljudima. Na primer, kada gej momak pokušava da igra fudbal sa svojim prijateljima, naići će na provokacije i umanjivaće njegov talenat i igračke sposobnosti zbog toga što je gej. Zbog različitih uvreda, veliki broj momaka se ne oseća sigurnim u sportskom okruženju. U istoj situaciji su i transrodne osobe, kojima najčešće nije dozvoljeno ni da budu deo tima", odgovara ona.

Da li se plaše da priznaju da su gej zbog saigrača, navijača ili iz trećeg razloga?

"Zbog svega toga i još mnogo faktora. Bojala sam se i ja kako će reagovati moje saigračice. Pitala sam se da li ću se uvaliti u nevolju u klubu zbog mog seksualnog opredeljenja. Ti strahovi su stvarni jer stalno gledamo na televiziji vesti o sportistima koji su izgubilie ugovor zbog svoje seksualnosti", priča Kosmo.

Kakav je položaj lezbijki i homoseksualaca u Brazilu?

"Iako Brazil može biti vrlo homofobična zemlja, ima vrlo aktivnu LGBT zajednicu koja je uspela da se založi za neka osnovna građanska prava naših ljudi. Tamo je zločin diskriminisati nekoga na osnovu njegove seksualnosti ili rodne orijentacije. Istopolni brak i usvajanje dece dozvoljeno. Iako je to dobro, još je dug put da društvo u Brazilu to prihvati i osigura pripadnicima LGBT zajednice njihove prava", završava Mari Kosmo.

(Mondo/Sportfem)