Albanija je poništila odluku Zakona iz 2019. godine kojom su ukinute i zatvorene sve kladionice na teritoriji ove republike! Parlament Albanije je sa 72 glasa “za” i samo dva protiv, ukinuo zabranu priređivanja igara na sreću iz 2019. Odluka je doneta na predlog Evropske komisije ciljem suzbijanja crnog tržišta, podizanja nivoa budžetskih prihoda i obezbeđivanja transparentnosti u ovoj ekonomskoj delatnosti.

Još jednom se pokazalo da su naprasne odluke o zatvaranju kladionica samo populističke I kontraproduktivne, odnosno da se u praksi ništa menja – klađenje se nastavlja, ali kroz neuređeno crno tržište. To neminovno dovodi do porasta stope kriminala, a država ostaje bez miliona od poreza legalnih priređivača na sreću.

Na predlog Evropske komisije, koja je više puta ukazivala na ove problem, Albanija je ponovo omogućila legalno priređivanje igara na sreću. Shvatili su da su zabrana i ograničavanje loš potez koji na duže staze ništa ne reševaju i samo dovode do još većih problema.

Odluka najvišeg zakonodavnog tela rezultat je višegodišnje debate stručnjaka, ekonomskih analitičara i političkih grupacija, koje su kontinuirano ukazivale na problem crnog tržišta i veći broj slučajeva “pranja novca”. Vladajuća Socijalistička partija nada se da će nova regulativa uspeti da podigne nivo javnih prihoda i podigne nivo ulaganja u sportska udruženja u Albaniji.

NAJVEĆE UPLATE U BUDŽET OD INDUSTRIJE IGARA NA SREĆU

Industrija igara na sreću je jedna od najbolje regulisanih u zemlji, a od nje se slivaju najveće uplate u budžet Republike Srbije. Na godišnjem nivou bi od tog novca moglo da se izgradi 25 bolnica ili finansira izgradnja 50 škola. Primera radi, ukupan neto profit industrije igara na sreću za 2022. godinu iznosio je 100 miliona, a priređivači su u budžet naše zemlje uplatili 2,5 puta više od ukupnog prihoda koji su ostvarili! Direktni poreski prihodi od kompanija iz ovog sektora su u 2022. godini iznosili između 240 I 250 miliona evra.

To su, dakle, najveće uplate koje se slivaju u državnu kasu, imajući u vidu da se plaćaju nameti po osnovu većeg broja poreskih oblika. Za beting industriju je, recimo, specifična naknada za priređivanje I odobrenje igara na sreću, koju druge delatnosti ne plaćaju. Usled promene zakona i povećanja naknada, prilivi budžeta po ovom osnovu su praktično duplirani za samo tri godine i to u uslovima korone.

Ukupna direktna dodata vrednost industrije igara na sreću privredi Srbije procenjuje se na najmanje 500 miliona evra, a može se reći da ova grana direktno ili indirektno utiče na kreiranje BDP-a naše zemlje od najmanje 1,5 odsto.

Jedna od najbrže rastućih industrija u Srbiji direktno zapošljava gotovo 15.000 radnika i podržava oko 100.000 radnih mesta, imajući u vidu da sarađuje i sa brojnim drugim sektorima. Prema istraživanju Udruženja priređivača igara na sreću, od beting industruje, kada se uzmu u obzir i članovi porodica, direktno i indirektno živi više od 400.000 ljudi, što je ekvivalentno populaciji većeg grada u našoj zemlji!

MILIONSKA ULAGANJA U ZAJEDNICU

Kompanije iz ove oblasti na godišnjem nivou izdvajaju i milionske iznose za društveno odgovorne akcije I ulaganje u razvoj zajednice. Podrška je upućena zdravstvenom sistemu, kulturnim ustanovama I manifestacijama, borbi za ekologiju i zdravije okruženje, ekonomskom osnaživanju žrtava porodičnog nasilja, mladim talentima i startapima, humanitarnim organizacijama i pojedincima kojima je to bilo najpotrebnije...

Kompanije iz ove grane su i najveća podrška domaćem sportu. Kada se uzme u obzir da gotovo ne postoji klub iz Superlige Srbije koji nema beting sponzora, zaključuje se da naša zemlja nimalo ne zaostaje za evropskim trendovima. Godišnja investicija kompanija iz ove oblasti u domaći fudbal veća je od tri miliona evra, dok ukupni dogovoreni ugovori premašuju deset miliona evra.