Srbija je nastavila sa porazima u odbojkaškoj Ligi nacija. Nakon što smo pobedili Tursku na startu usledila su tri poraza, a sada nas je u Beogradu dobio Iran sa 3:1 (25:21, 25:19, 23:25, 23:25).
Ključ pobede Iranaca bio je korektor Amin Esmailnedžad sa 31 poenom. Naredni meč Srbija igra sutra sa Kubom od 20 časova, a zatim dočekujemo Argentinu u subotu. Potom igramo sa Nemačkom, Italijom, Ukrajinom. Kanadom i na kraju Slovenijom 20. jula.
Kako je Srbija izgubila?
U prvom setu je na startu Iran došao do prednosti i na 13:10 je preuzeo inicijativu. Esmailnedžad je bombardovao i nismo nikako mogli da ga zaustavimo, pa je završio prvi set sa dvocifrenim brojem poena. Iako je Luburić asom u finišu dao nadu da možemo da se vratimo bilo je 25:21 za Irance.
Igralo se poen za poen na startu drugog seta, ali onda smo ušli u seriju i na 7:3 naterali Iranci na tajmaut. Posle minuta odmora ekspresno se vratio Iran na 7:7 i uspeo je da povede azijski tim 13:12. Posle promašenog smeča i auta vodila je Srbija 17:15, a nakon tajmauta usledio je potpuni preokret i nakon smeča Nedžada za 22:18 sve je bilo gotovo.
U trećem setu Srbija se držala na poen sa Iranom, ali je stalno rival vodio sa poenom ili dva razlike. Tako je bilo tokom kompletnog seta do trenutka kada smo napravili seriju od 5:0 i poveli 22:20. Uspeli smo do kraja da zadržimo tu prednost i Dražen Luburić je na kraju doneo jedan set našem timu.
Na startu četvrtog seta Aleksandar Nedeljković nas je digao sjajnim blokovima i poveli smo sa 5:2 nakon odličnikh poteza njega i Ivovića na mreži. Ipak uspeo je Iran da preokrene i povede 9:7 posle asa. Uspela je Srbija da vodi u drugom delu seta, ali je Iran stigao na 19:19 i opet smo imal dramu u finišu. Ipak na kraju su gosti uspeli da prelome i da osvoje poene kada je najbitnije.
Ivan Miljković i najveća karijera koju pamtimo
"Sve je počelo tako što je igrač Partizana koji je bio na odsluženju vojnog roka u Nišu 1995. trenirao u jednom trenutku sa nama i primetio me. Predložio me ljudima iz od Partizana. Imao sam 15, 16 godina i porodica je imala jako veliki uticaj i na neki način su oni odlučivali o mojoj budućnosti. Ono zbog čega sam im večno zahvalan je što su u tom trenutku rekli - 'Ti ideš za Beograd prvo da bi učio školu', jer je cela priča bila vezana da dolazim u Beograd da bih išao u Sportsku gimnaziju i trenirao odbojku. Dakle 'Ideš za Beograd da učiš školu, šta god budeš uradio, biće dodatna pozitivna stvar u tvom životu'. Rekli su mi i još jedno - 'Za slučaj da stvari ne krenu onako kako si možda planirao, uvek se možeš vratiti u Niš, tvoja soba će biti tu gde jeste, ješćeš ono što i mi budemo jeli...
Stvari su se promenile već 1997, godinu dana nakon dolaska u Beograd. Već tada sam bio pozvan u juniorsku reprezentaciju, tada su stvari vezane za sport počele da se komplikuju. Dobio sam poziv i 1998. te godine sam i završio srednju školu i upisao Fakultet organizacionih nauka (FON). Međutim, ubrzo sam shvatio da to nije izvodljivo, izlazak iz stana u sedam ujutru, dva treninga dnevno, obaveze na fakultetu... Doneo sam odluku da školovanje bude po strani, a sport je bio glavna stvar.", rekao je gostujući u podkastu "Priča za medalju" Ivan Miljković.
(MONDO, N.L.)
BONUS VIDEO:
· Reaguj