Proslavljeni srpski vaterpolista Danilo Ikodinović bio je prvi gost nove sezone MONDO podkasta "Priča za medalju". Sa domaćinom Andrijom Gerićem razgovarao je o počecima u Partizanu, inostranoj karijeri, ugostiteljstvu u kome se oprobao, kao i o privatnom životu koji godinama unazad intrigira javnost. Među crno-bele se vratio 2005. godine, ali smatra da je tada napravio veliku grešku.
Njegov put počinje 1984. godine u Partizanu, a za sve je bio zaslužan njegov otac, inače mašinski inženjer. Bio je veliki zaljubljenik u vaterpolo i rukomet, živeli su u beogradskom naselju Miljakovac, pa im je Banjica bila udaljena samo nekoliko stanica.
"Počeo sam u Partizanu sa 8 godina. Moj pokojni ćale, on je bio zaljubljen u vaterpolo, on je bio oduševljen vaterpolom. Amaterski se bavio rukometom i fudbalom. Bio je mašinski inženjer, učio je u školi, bio je pametan. Ali bio je zaljubljen u vaterpolo i onda me je odveo na Banjicu, pošto smo živeli na Miljakovcu, gde sam odrastao, to je nama pet autobuskih stanica od Banjice i onda me je odveo na Banjicu", počeo je Ikodinović izlaganje.
Prošao je sve selekcije Partizana i delio bazen sa nekim od najvećih imena srpskog vaterpola.
"Denis Šefik i ja smo ista generacija '76. Bilo je tu još dobrih igrača, ali da pričamo o vrhunskim... Deki Savić je '75, Rista Majković, Aleksandar Nikolić '77. Ne vučem nikave traume. Imao sam jedno lepo odrastanje i kroz vaterpolo i kroz školu", rekao je Dača o svojim počecima.
"Četiri godine smo bili zatvoreni, nismo hteli opet"
Gerić ga je upitao o dominaciji Partizana u tom periodu, ali Ikodinović podseća da je Bečej ipak bio dominantniji, ali da su se crno-beli oduvek imali najbolju vaterpolo školu.
"Bečej je bio dominantniji od nas. Uzeli smo jedno prvenstvo u odnosu na Bečej, koji je u to vreme uzeo tri titule, Zvezda dve. Tako da nismo dominirali. Imali smo dominantnu školu, ali nekako su naši igrači uvek odlazili i Bečej je tad imao najviše para i najbolje uslove i uspeo da održi ekipu na okupu. Ja sam sa nepune 22 godine otišao u Italiju, u Katanju 1998. godine".
Sa Partizanom je osvojio Len kup, nakon čega se šampionski tim "raspao", a on je krenuo put Italije. Bilo je to vreme kada nimalo nije bilo lako biti profesionalni sportista u Srbiji.
"Te godine smo osvojili Kup Len protiv Jadrana iz Splita u finalu. U Beogradu smo igrali, da li nerešeno ili smo izgubili gol razlike, a tamo dobili, što niko nije očekivao. To je tek one prve godine posle sankcija, posle rata i svega, da ti ne kažem kako je tenzično. Lepo iskustvo, ali opet s druge strane u Splitu je bilo, niko nas nije dirao, ali to se toliko osetilo da je bilo naporno, tenzično, da je bilo odvratno, nemam drugu reč. Posle toga je svako dobio neku ponudu, ponudicu i otišli smo svakako na svoju stranu. A i osećalo se u vazduhu da će već sledeće godine da bude što se desilo za šest meseci, rat na Kosovu. I onda opet će sankcije, opet će da nas zatvaraju, mi smo već dovoljno bili zatvoreni u kavezu četiri godine, nije se nikom ostajalo da opet proživljava isto".
Usledio je period u Katanji, Breši i kruna njegove karijere prelazak u vaterpolo giganta Pro Reko, gde je igrao u periodu od 2001. do 2005. Vratio se u Partizan, ali je na kraju zažalio... Beogradski tim je imao ambiciozan plan koji se nije ostvario.
"Jeste, ali taj plan je vrlo brzo pao u vodu. Ne volim da kažem da je greška bila, ali je bila definitivno greška povratak u Partizan. Onda sam odmah posle toga otišao u Rusiju dve godine. Što je bilo jedno isto totalno novo iskustvo. Nije traumatično iskustvo, ali to je bilo totalno nešto dugo u odnosu na igranje u Italiji".
"Osim novca mi ništa nije bilo lepo u Rusiji"
Kazanj se javio sa bogatom ponudom koju nije mogao da odbije i tamo se zadržao dve godine.
"Ti te pare nisi mogao da odbiješ i nisi mogao nigde da ih dobiješ. Eto, toliki novac je bio u pitanju. Ipak, mnogo je hladno, ljudi su hladni, zemlja je hladna, sve je hladno, meni tu osim para, iskreno, ništa drugo nije bilo lepo. Hvala puno, mene je taj klub apsolutno ispoštovao, sve je to bilo kako je treba dve godine, ali posle dve godine sam se zahvalio i otišao", prisetio se Ikodinović.
Ikodinović je sa Parizanom osvojio Len kup 1998. godine, kao i prvenstvo Jugoslavije 1995. i tri Kupa Jugoslavije (1993, 1994, 1995).
BONUS VIDEO:
