Naši odbojkaši su posle poraza od Češke na startu Svetskog prvenstva uspeli da naprave senzaciiju i da izbace Brazil pobedom u poslednjem kolu. Sada čekaju meč sa Iranom, a neki novi momci pokušavaju da uzmu medalju. A medalje su u našu odbojku ušle sredinom devedesetih.
Generacija koju je predvodio najtalentovaniji Srbin ikada na odbojkaškom terenu uzela je 1996. godine na Olimpijskim igrama u Atlanti zlato, a ako pitate korektora tog Tima Vladimira Bateza zna se ko je bio glavni u timu Zorana Gajića, Iako su tu igrali Nikola Grbić, Andrija Gerić, Slobodan Kovač, Đula Mešter, Goran Vujević - od Dejana Brđovića nije bilo boljeg.
"Kad si me konkretno pitao za Dejana mislim da je to najtalentovaniji igrač u smislu kompletnosti. On je mogao da igra bukvalno svaku poziciju. Korektora, primača, dizača, možda mu je falilo da i u evropskoj odbojci zauzme to svoje mesto koje je po talentu i kvalitetu zasluživao", rekao je Vladimir Batez u podkastu "U tri seta".
"Kriv je možda taj neki njegov odnos prema radu. Nije baš bio taj totalni profesionalac, malo je voleo i život. Ali daleko od toga da je otišao u neku drugu krajnost, on je imao izuzetnu karijeru, ali kad ti imaš nekog Dejana Brđovića sa 23-24 godine ispred sebe, a ti imaš 20 godina, a on sa loptom može da uradi šta god i to gledaš na savakom treningu...
Mi smo samo njega gledali i samo njega slušali. Naravno radili smo sve što trener kaže, ali svi smo se trudili da uradimo to što on uradi. Jer on je to radio sa takvom lakoćom, a i smo to milion puta da ponovimo da bi došli do te situacije", ispričao je Batez u podkastu "U tri seta".
Radio je sve, pa došao u svoj Kragujevac
Nakon što su pale sankcije i pošto je našim sportistima dozvoljeno da se takmiče u Evropi počele su da se nižu medalje u sportovima poput rukometa, vaterpola i košarke u kojima smo navikli da dominiramo, ali novost je bila odbojka. Dejan Brđović je bio deo generacije koja nam je donela prve uspehe.
Počeo je da igra kao dete u Žiči, zatim je nastupao za Ribnicu, pa za svoju Crvenu zvezdu. Toliko je bio dobar i bitan da je oko njegovog prelaska u Crvenu zvezdu nastao skandal zbog koga su crveno-beli prebačeni u drugu ligu. Nakon crveno-belih godina igrao je u Novari gde je dogurao i do trećeg mesta u Ligi šampiona, a posle nastupa za Olimpijakos, Romu, Asistel, Loretu, Lube i AEK oprostio se i svom Kragujevcu.
Bio je igrač, trrener, sportski direktor, često je spajao više tih funkcija i igrao je do 40. godine, a za reprezentaciju je skupio preko 300 mečeva. Preneo je ljubav prema odbojci na sina Aleksu i ćerku Aleksandru, a sve nas je šokirala vest da je 21. decembra 2015. godine preminuo u Beogradu sa samo 49 godina.
(MONDO, N.L.)
BONUS VIDEO:
