Gledaćemo od 20 časova u "Šumicama" prvi večiti derbi ove sezone, a sve osim pobede Partizana bila bi apsolutna senzacija. Ovoga puta trebaće crveno-belima heroj kakav je nekada davno bio Milan Ćorović.
Sada već odavno u penziji srednji bek koji je 2016. godine u jednoj mnogo slabijoj Arkus ligi uspeo da donese pobedu Crvenoj zvezdi nad Partizanom 34:33. Dao je sedam golova, a onda je morao na posao!
"Ja sam 2016. preko mamine prijateljice krenuo da radim kao "ćata" od nule u jednoj privatnoj bolnici. A rukomet usput. Već te godine sam razmišljao da igram na tom nivou Obilića, da uživam i zezam se dok sam još u snazi. Međutim Perun mi je predočio da imamo ambicije. Tu su bili Deki Zlatanović, Filip Šćepanović, a od mlađih Aca Babić, Deki Babić, Dušan Andrejević, Viktor Matičić... Imali smo baš lepo skockanu ekipu, klinci su bili u snazi... Jako lepa sezona i puno mi je srce zbog tog kupa. Mnogo mi je značilo i zbog Peruna jer mislim da je on potpuno neopravdano osporavan", rekao je u intervjuu za MONDO Milan Ćorović prisećajući se te sezone i do danas poslednjeg trofeja Crvene zvezde kupa osvojenog te godine u Gornjem Milanovcu.
Mnogo se pisalo o tome, a za MONDO je u intervjuu on istakao da mu nije bilo drago kada je video kako i zašto je to bilo toliko čudo. Igraš sport i radiš? Zar to nije normalno?
"To jeste bilo u pozitivnom svetlu, niko mene nije napadao. Ali donekle u negativnom, jer kao - zamisli kakvo smo mi društvo kad on dečko mora da radi! To je bilo bezveze, jer to tako i treba. Meni je bilo drago što sam bio kompetitivan i mogao sam i dalje da igram."
Ne znam kako smo izgurali tu godinu
Došao je da proba da u toj poslednjoj ozbiljnoj sezoni upiše još jedan trofej, ovoga puta kao glavni igrač tima. Nije bilo lako, ne samo zbog protivnika na terenu..
"Ja ne znam kako smo porodično preživeli tu godinu, tu je supruga lavovski povukla. Znao sam ja na polusezoni da više ne mogu, kad me je supruga pitala čemu ovo ja sam joj rekao: 'Sačekaj, samo da osvojim nešto!' Videla je ona da je to to, sve joj je bilo jasno.
Izađem u sedam ujutru iz kuće i vratim se u osam, devet uveče. Svaki dan. Išao sam na popodnevne treninge, jer sam pre podne radio, Imali smo takav dogovor, mada je Nenad to preko svoje volje uradio. Nije on to trpeo, ali trebao mu je igrač i čovek kao ja", ispričao nam je o toj sezoni Milan Ćorović.
Gde mi živimo, ako je to čudno?
"Koliko je to pogrešno kad razmisliš. Kako je to pogrešno i čudno kod nas postavljeno. Ti u svim ovim zemljama na Zapadu imaš to kao sasvim uobičajenu stvar. U Švajcarskoj ako neko ne radiš ili ne studiraš, a igraš rukomet oni te gledaju čudno. Švajcarski hokej je top pet u svetu, a nema nijednog reprezentativac da ne studira ili ne radi. A oni zarađuju milione.
Sećam se prve utakmice kući sa Pfadijem, prilazim na koktelu posle meča i upoznajem se sa ljudima. Jedan od njih me nahvali da sam super igrao, a onda me pita: 'Ok, dobro, ali čime se ti baviš?' Ja ga pitam je l' gledao, igram rukomet. 'Ok rukomet igraš, super. Ali šta radiš bre ti čoveče? Kakav rukomet?'
To je otrežnjenje, tako i treba da bude. Pre 30 godina je sport bio hobi, nama je trofejna Metaloplastika imala tri doktora nauka. Mislim da je sa surovim profesionalizmom sve otišlo u potpuno pogrešnom smeru. Zato sam ja jako ponosan na sebe što sam danas finansijski direktor jedne firme. Uvek mi je išla škola, imao sam petice, hteo sam da upišem elektrotehniku... Nisam hteo da protraćim svoj život, da sedim svaki dan sa istim ljudima i pričam iste priče", istakao je o svemu tome Milan Ćorović kada je pričao sa nama o toj kultnoj sezoni srpskog rukometa.
(MONDO, Nikola Lalović)
BONUS VIDEO:
