Svanuo je još jedan 5. oktobar, dan kada će se opet beskrajno pričati o politici. Na onaj 5. oktobar 2000. godine potrefilo se da je neproslavljen ostao najveći uspeh srpske odbojke u njenoj istoriji - osvajanje Olimpijskih igara u Sidneju.
Generacija braće Grbić, Vujevića, Bateza, Boškana, kvoača, Meštera, Mijića, Petkovića i Miljkovića je 1. oktobra u finalu savaldala Ruse sa Kamuckim i Tetjuhinom, a pre toga je naš tim takođe sa 3:0 razbio moćnu Italiju u kojoj su bili Mastranđelo, Papi, Rosalba, Fei i bombardder Sartoreti. Andrija Gerić je bio najbolji bloker, Vasa Mijić takođe u idealnom timu. Doček - nisu dobili.
"Nažalost, to je najveći neproslavljeni uspeh ikada, tako je. Posle 25 godina po prvi put smo uspeli svi da tu. Ovo je bio prvi put da možemo da se predstavimo u jednoj lepoj atmosferi. Da nas ljudi pozdrave, vide i da dobijemo još jedan, ja mislim zasluženi, aplauz na otvorenoj sceni. Tu su bili i oni koji su 1996. godine igrali u Atlanti, bile su i sjajne devojke iz srpske reprezentacije koje su zabeležile takođe istorijske uspehe. Jedna prava odbojkaška atmosfera, to je već jedan pokret i familija! Imalo je razloga, zadovoljstva i časti da se sretnemo i da na jedan lep način obeležimo veliki jubilej i da se pomenu svi koji su važni. Zaista je bilo zadovoljstvo da jedna čitava sala ljudi koji su ostavili svoj pečat u odbojci da vam da jedan dug i zaslužen aplauz", rekao je u intervjuu za MONDO posle proslave 100 godina odbojke u Srbiji srednji bloker tog tima Igor Vušurović,
"Nama je Milo rekao da ne glasamo"
Izbori nakon kojih je došlo do nemira na ulicama i nasilne promene vlasti 5. oktobra održali su se 24. septembra - na Vušurovićev rođendan. Među odbojkašima je u dalekoj Australiji vladalo izborno raspoloženje.
"Bili su organizovani izbori, a ja nikada nisam glasao. Imao sam 26 godina, nisam izlazio na izbore nikad. Sećam se toga jer su izbori održani na moj rođendan. Bili smo u selu u toj kući u kojoj smo živeli i vikali su nam: 'Hajde da idemo!' Tadašnji predsednik je bio omiljen u ovim našim krugovima. Meni i Goranu Vujeviću je bilo muka da idemo, da se vozimo sad i da se vraćamo, ja ne znam jesam li bio upisan u birački spisak, a ne šta drugo. Onda smo kroz šalu rekli: 'Nama je Milo rekao da ne idemo da glasamo!' Kakvo glasanje, da idem bilo gde...", ispričao nam je Vušurović.
Kada su krenuli 1. oktobra da pobede Ruse i uzmu zlato znali su da od slavlja nema ništa. Već su bili spakovani da što pre pobegnu iz Sidneja, šta god se na tom meču desilo.
"Ali jeste, poremetilo je to. Kad smo se vratili već je bila trka, frka. Sve je bilo blokirano u Beogradu na aerodromu, čak su bile neke restrikcije da narod nije mogao da nas pozdravi na aerodromu. To je bilo baš jedno vandredno stanje. Mi smo maltene ubacili stvari ujutru na dan finala u neki kamion i na aeurodromu su nas stvari čekale. Samo smo uzeli presvlaku koja je bila za službenu ceremoniju primanja medalja. Kada se to završilo odmah smo krenuli na aerodrom u avion. Ne sećam se kad smo došli, ali sećam se da je bilo vrlo tenzično u tom periodu u Beogradu. Blokirani putevi... To je tačno taj period pred promene. Bila je vandredna i haotična situacija u zemlji. Ja se sećam da nisam išao ni u grad nego sam odmah produžio za Podgoricu. Tad mi je supruga bila trudna i posle deset dana sam postao otac prvi put. Sve je to i za mene bilo emotivno i lepo što se dešavalo tih dana.", prisetio se emotivni Vušurović.
(MONDO, N.L.)
BONUS VIDEO:
