Karijera Meri Pirs pamti se po grend slem titulama i istorijskim uspesima, ali iza sportskog sjaja krila se jedna od najmračnijih priča modernog tenisa. Francuska šampionka je godinama živela pod ogromnim pritiskom i kontrolom oca Džima Pirsa, čije je ponašanje obeležilo njeno detinjstvo i rani razvoj. Odnos koji je imala sa ocem nije nepoznanica na prostoru Jugoslavije, jer je nažalost sličnu životnu priču imala i Jelena Dokić.
Rođena u Montrealu, Meri je odrasla između dve zemlje i dva identiteta - američkog i francuskog. Iako je prve godine karijere provela predstavljajući SAD, sa 13 godina prelazi u Francusku, koja postaje njena sportska baza, ali nikada i potpuno prihvaćen dom. Odluka o potpunoj posvećenosti tenisu značila je i radikalne životne promene. Otac je napustio posao, porodica je stalno putovala od turnira do turnira, a Meri je vrlo rano izbačena iz školskog sistema. Treninzi su bili ekstremno zahtevni, a pritisak da pobeđuje konstantan, uz stalno mešanje kontrole i discipline koje su često prelazile granicu.
Profesionalni debi dočekala je sa svega 14 godina, a ubrzo je počela da beleži rezultate koji su je lansirali među najveće talente sveta. Ipak, iza ranog uspeha stajao je život bez stabilnosti - bez pravog doma, uz stalni osećaj straha i obaveze da mora da opravda očekivanja porodice. Meri je kasnije otvoreno govorila da je strah bio dominantna emocija njenog odrastanja. Novac, pretnje i stalni pritisak da mora da pobeđuje oblikovali su njenu svakodnevicu, dok je podršku najčešće pronalazila u majci i bratu, koji su joj bili jedina emotivna stabilnost.
Odnos sa ocem Džimom Pirsom
Posebno težak deo priče vezan je za oca Džima Pirsa, čije je ponašanje godinama bilo predmet zabrana i skandala na turnirima. Njegovi ispadi, uvrede i agresivno ponašanje doveli su do zabrana prilaska i udaljavanja sa teniskih događaja, a porodica je više puta bila primorana da napušta sredine u kojima je trenirala. "Ošamario bi me kad bih izgubila meč, a nekad sam samo po njegovom mišljenju loše uradila trening", rekla je jednom prilikom.
I pored svega, Meri Pirs je uspela da dođe do vrha - osvojila je grend slem titule i ušla u istoriju kao jedna od najboljih francuskih teniserki. Međutim, njena sportska priča zauvek je ostala podeljena između uspeha na terenu i ožiljaka koje je nosila van njega.
"Kad sam imala 13 godina, moj tata bio je moj trener, a moja mama bila je moja mama. Nije bilo prihoda i ponekad smo živeli u autu. Tata mi je tada pokazao vreću novca i rekao: 'Ovo je sve što imamo.' Onda mi je rekao: 'Bolje da počneš da pobeđuješ, jer nam treba novac.' To je bio veliki pritisak za malo dete. Kad sam prvi put uzela reket u ruke, izgledala sam kao da igram godinama, pa sam osećala da mi je Bog dao taj dar. U to vreme igrala sam tenis jer nisam imala izbora. Morala sam da pobeđujem jer sam se bojala šta će se dogoditi u suprotnom.
Strah je bio pokretačka emocija. Zahvalna sam što sam imala mamu koja mi je bila stup podrške. Imala sam i brata Davida koji mi je bio partner za trening, a kasnije mi je postao trener", objasnila je.
"Pravilo Džima Pirsa"
Definitivno ne na vreme, ali Džim je napokon dobio zabranu da prisustvuje svim mečevima svoje ćerke. Bilo je to 1993. i zvanično je prvi član porodice koji je dobio zabranu da prisustvuje mečevima. Kolokvijalno, ovo pravilo naziva se i "Pravilo Džima Pirsa" - ono stupa na snagu kad porodica ili treneri sportiste remete prisustvo na trunirima. Zapravo, organizatori su se ovim pravilom ogradili od eventualnih problema na stadionima, ali se ne može reći da je bilo ko pomogao mladom Francuskinji da se suprotstavi sistemu koji ju je žigosao.
U periodu kad je Džimu izrečena kazna Meri je odlučila da prekine kontakt sa ocem. Otpustila ga je sa mesta trenera, a onda je i podnela zahtev za zabranu prilaska koji je prihvaćen u julu 1993. Istovremeno, njena majka pokrenula je i brakorazvodnu parnicu. Međutim, svi ovi potezi nisu bili dovoljni da višestrukoosuđivani kriminalac ostane po strani. Nastavio je da proganja ćerku, pa je Meri morala da unajmi i telohranitelje.
Tokom karijere Meri je osvojila dve grend slem titule, na Australijan openu i Rolan Garosu, a najbolji rang u karijeri bio joj je treće mesto na svetu.
Bonus video:
