Bojan Janić imao je priliku da igra za reprezentaciju od 2003. do 2012, bio je član tima Jugoslavije, potom Srbije i Crne Gore, a onda i samostalne Srbije. Ipak, pred proslavljenim odbojkašem nije bio lak zadatak, pošto je po oblačenju nacionalnog dresa na terenu morao da nasledi legendarne igrače. Janić se gostujući u MONDO podkastu "Priča za medalju" prisetio rečenice čuvenog komentatora Duška Koraća, koji nije bio baš blag prema mladom reprezentativcu.
"Bila je promena generacije, makar što se tiče primača servisa, umesto Kviska (Goran Vujović), Vanje (Grbić), Boškan (Slobodan) je bio tu, ali nije puno igrao. Došli smo Nikola Kovačević, Miloš Nikić i ja, bilo je dosta problema, naročito kad menjaš takve veličine. Javnost na tebe gleda loše, potrebno ti je mnogo vremena da "kupiš" navijače", započeo je Janić.
"Sećam se komentara sa Evropskog prvenstva u Rusiji (2003), koje sam ja objektivno odigrao dobro, možda i najbolje od svega što sam ikad igrao, bio sam u kontinuitetu. Pucam neki pajp i ne prolazim, izblokiraju me ili lopta ode u aut, ne znam i pokojni komentator Duško Korać kaže 'eh, nekada su ovaj pajp pucali Vanja Grbić i Kvisko Vujović, a sada to nažalost radi Bojan Janić", prisetio se Janić i kroz osmeh ispričao Andriji Geriću.
Kako je izgledao dolazak u reprezentaciju Srbije?
Dolazak u reprezentaciju nije lak, naročito kada treba "oduzeti" mesto velikom broju legendarnih igrača. "Pokušavam danas to i klincima da objasnim. Ušao sam u ekipu olimpijskih šampiona, u tom trenutku najbolja ekipa na svetu. Popularnost koju je ta ekipa imala u zemlji, to ne može da se meri. Sećam se, kad se završi utakmica u Pioniru, treba ti tri sata da izađeš zbog potpisivanja fotografisanja."
"Kad sam dobio poziv nisam mogao da verujem, razmišljao sam kako će da me prihvate, da li ću moći loptu da pogodim, a s druge strane imaš neki mangupski stav, ne daš na sebe. Tad sam rešio da ću slušati svakoga, ali neću dozvoliti da me neko maltretira, ali nisam imao neprilika, lepo sam prihvaćen.
Da li se sećaš debija za reprezentaciju?
"Da, jako dobro. Milim da je bila 2002. godina, bio sam tu i na prethodnim utakmicama, ali nisam ulazio kao najmlađi. Igrali smo sa Grčkom u Beogradu, oni su imali dobru generaciju, a ova je bila van ritma. Izgubili smo prvi set u punom Pioniru i Goran Marić, isto je bio mlad kao i ja, zagrevali smo se s loptom, ali bez ikakve svesti da možemo da uđemo čak i sekund. Dolazi Paja Sretenović, pomoćni trener, kaže 'vas dvojica počinjete'. Šta počinjemo? Gde počinjemo? Bio sam svestan da u tom trenutku ne pripadam tom nivou odbojke."
"Sve je bilo prebrzo, ali naravno, ideš da se izboriš sa tim i probaš da daš sve od sebe. Sve je prošlo jako brzo, pobedili smo prvi set 25:23, nas dvojica smo odigrali dobro, napravili smo preokret, ali je poenta bila da naš ulazak trgne vas starije ili nešto drugo, ali rezultat je postignut."
"Nažalost, izgubili smo tu utakmicu i to greškom Nikole Grbića na kuvanju, što se njemu jako retko dešavalo. Sve mi je to ostalo u pamćenju jer je adrenalin bio preveliki, posle sam gledao snimak te utakmice da vidim sebe, ja izgledam kao neki običan igrač, a u mojoj glavi skačem četiri metra i ne mogu nikad da padnem. Sećam se da sam izblokirao Rumeljotisa 'jedan na jedan', to mi je bilo veliko iskustvo", ispričao je Janić Andriji Geriću.
Bonus video:
