Slavni srpski vaterpolista Andrija Prlainović je iz Herceg Novog stigao u Partizan 2006. i punih pet godina branio boje crno-belih. Tako je u finalnoj sezoni uspeo da osvoji Ligu šampiona sa velikanom sa Banjice, a već naredne godine isto je ponovio sa Pro Rekom. Nakon toga je ispisao istorijski uspeh i sa Crvenom zvezdom, kojoj je takođe presudno pomogao da osvoji Ligu šampiona. I ni tu nije stao.
Uz osvajanje svih medalja sa reprezentacijom, uključujući i dva olimpijska zlata, uspeo je Prlainović i 2017. sa Solnokom da ponovi uspeh u Ligi šampiona i tako postane jedini vaterpolista sa četiri titule prvaka Evrope. Ipak, do velikog uspeha ne bi došlo da put šampiona nije bio dobro planiran, a sve je počelo u Partizanu, kako i sam priznaje u MONDO podkastu "Priča za medalju".
Igraš u Herceg Novom i zove te Partizan, šta se onda desilo?
"Još malo pa će 15 godina od mog odlaska iz Partizana, a proveo sam pet sezona, samo tamo i u Marseju. Kad sam došao to je bio jako ozbiljan sistem, zategnut, sređen, pogotovo kad je taj stručni rad u pitanju. Tu je najveću ulogu za to imao pokojni Nenad Milović", započeo je Prlainović.
"Partizan je, ono čega sam se naslušao kasnije od starijih kolega i trenera, 70-ih, 80-ih imao ubedljivo najbolje uslove. Taj bazen na Banjici, pa tragedija je što nije danas kako je bilo. Imao je najbolju infrastrukturu, u odnosu na sve druge klubove na svetu - dva otvorena i dva zatvorena bazena. Imao je ogroman kvantitet, broj dece koja treniraju vaterpolo..."
"Kad te zove Partizan - to se ne odbija"
"Kad je u pitanju stručni rad, sa Vlahom Orlićem su krajem 60-ih postavljene stvari, sistemski. Dovodili su se treneri iz raznih krajeva velike Jugoslavije, pa su se dovodili i igrači iz raznih krajeva. Slično je kao u fudbalu: ti si iz Rijeke ili Splita, dobar si i kad te zove Partizan - to se ne odbija."
"Već se 70-ih Mladost pojavila, kad te zovu Mladost i Partizan, ako to odbiješ, pitanje je da li ćeš dobiti priliku da budeš deo reprezentacije. To je bio sistem spojenih krvnih sudova. Dođeš u Partizan, Vlaho Orlić se pita za sve i u Savezu, vrlo je verovatno da ćeš imati veću šansu i do reprezentacije, tad je bilo mnogo teško biti deo nacionalnog tima", pojasnio je Prlainović.
Prlainović je 2006. stigao u Partizan, ali i drugi klubovi su imali svoju važnu ulogu u tada srpsko-crnogorskom vaterpolu.
"Jadran i Primorac su izbacivali veliki broj igrača konstantno, pogotovo početkom veka. A Partizan je 2006. imao najveći uticaj u Srbiji, skupio je mene, Mandić je kasnije došao iz Kotora, a pre toga Novosađani Pijetovići (Gojko i Duško), (Nikola) Rađen i (Miloš) Ćuk i jedino je Filip Filipović bio iz škole Partizana, kao i Stefan Mitrović..."
"Vojvođani su bili jako dobri plivači, kasnije se to dobro pokazalo u reprezentativnim selekcijama. Svake godine su izbacivali po dvojicu, trojicu igrača koji su mogli da igraju na seniorskom nivou. Partizan je to znao, okupio je najbolje mlađe igrače te 2006. koji kasnije činimo šampionsku reprezentaciju Srbije", ispričao je Pijetlović.
Kako je prelomio da dođe u Srbiju iz Crne Gore?
"Bilo je lakše, sve iz Partizana sam poznavao. Bio mi je tu ujak, majka mi je iz Beograda i često sam dolazio i pre toga, sve je išlo brzo. Sve je lepo funkcionisalo. Imali smo dobru ekipu, otišli na Fajnal-for, završili kao treći u Evropi", objasnio je vaterpolista koji sada brani boje Radničkog iz Kragujevca.
Vaše mišljenje nam je važno - ostavite nam komentar, nije potrebna registracija!
Bonus video:
