Bivši reprezentativac Srbije, alii dalje aktivni vaterpolista Andrija Prlainović (38) sumirao je utiske posle još jednog šampionskog, zlatnog izdanja naših Delfina. Srbija je posle osam godina ponovo postala prvak kontinenta, a bivši reprezentativac sa ponosom je za MONDO izjavio da je velika stvar kada učenici nadmaše učitelja.
Prlainović je u razgovoru za MONDO govorio o velikom uspehu Srbije, o liderima - Nikoli Jakšiću, Dušanu Mandiću i Milošu Ćuku, koje dobro poznaje, ali i o budućnosti našeg vaterpola.
"Sjajno izdanje, sjajno odigrano finale naše ekipe. Utakmica je bila dobro pripremljena i to je velika pobeda. Srbija je bila dosta bolja u tom finalu. Stigli smo do još jednog zlata, sve je fenomenalno", započeo je Prlainović, dvostruki šampion olimpijskih igara, u razgovoru za MONDO.
Reprezentacija Srbije imala je velike probleme pred duel sa najjačim rivalom na Evropskom prvenstvu, nacionalnim timom Mađarske. Ipak, Delfini su prepreke prevazišli, a jedan od najboljih igrača u istoriji srpskog vaterpola oseća ogroman ponos dok govori o uspehu nacionalnog tima.
"Dešavale su se povrede u toku turnira, igralo se sa bolom... Takva stanja nisu idealna za igranje, ali i to je deo sportske karijere, njima svaka čast što su uspeli da izdrže. Saznao sam da je dosta igrača imalo problema sa virusima, sa stomakom, zbog toga je ovaj uspeh mnogo veći, svaka im čast na tome", dodao je Prlainović.
Srbija je igrala pred domaćim navijačima, pa su mnogi od igrača posle pobede nad Mađarskom rekli da je to njihova najlepša utakmica u karijeri. Međutim, veliki broj njih slavio je i u Parizu 2024, pa ostaje pitanje - kako to da Beograd može biti u lepšem sećanju od velikih Olimpijskih igara?
"Svakako jeste. Dosta igrača je iz Beograda, to je poseban osećaj, ne može se uporediti sa nekim drugim. Kad igraš pred 15 ili 16 hiljada svojih navijača - ta atmosfera nosi poseban nivo motivacije, dodatne energije. Naravno i da su emocije posebne nakon osvajanja turnira na ovaj način", objašnjava Prlainović, koji je i 2006. i 2016. slavio u Beogradu.
"Sećam se tog nastupa moje ekipe, generacije 2016, u Areni, gde smo slično to osetili. To je zaista neuporedivo sa bilo kojim drugim takmičenjem", dodao je Prlainović.
"Mandić i Jakšić su najbolji na svetu"
Dušan Mandić (31) i Nikola Jakšić (29) imali su priliku da stasavaju u zlatnoj generaciji Delfina. Učili su godinama od najvećih šampiona, velikana svog sporta i nacionalnog tima - Bobe Nikića i Živka Gocića, potom i grupe nezaboravnih asova u kojoj su lideribili Gojko i Duško Pijetlović, Filip Filipović, Stefan Mitrović, Milan Aleksić i naravno naš sagovornik Andrija Prlainović.
"Najveći je uspeh za svakog je da iza sebe ostavi svoje nastavnike. Rekao bih da smo uspeli u tome, najveći uspeh je da nas prevaziđu. S ovim rezultatom i uspehom mogu reći da su i Dušan (Mandić) i Nikola Jakšić odavno među najboljim svetskim igračima, a bili su tu sa nama - Dušan od 2012. i Nikola nešto kasnije, od 2015. Pokazali su velike liderske sposobnosti na turniru. Ipak su njih dvojica svojom klasom i pristupom podigli i sve druge igrače na viši nivo i to je ono što smo svi priželjkivali, to se ostvarilo. Jedan i drugi su dva najjača svetska igrača unazad nekoliko godina."
Kapitenski, tim Srbije vodio je Nikola Jakšić, iako ima 29 godina i nije najstariji u timu. Iskustvo i stabilnost koji donosi Delfinima dolazila je do izražaja tokom svake utakmice na Evropskom prvenstvu. Uz njega su u bazenu vođe bili i Miloš Ćuk, "mozak" igre ekipe i Dušan Mandić, bombarder koji je demonstrirao klasu i u furioznoj igri Srbije u finalu.
"Iako je Jakša kapiten ima dosta starijih igrača od njega, koji su mu velika podrška. Tu pre svega mislim na (Miloša) Ćuka, verujem da ih je dosta rasteretio povratkom u reprezentaciju. Uz njih dvojicu, Jakšića i Mandića, on je treća najbitnija figura u timu, već unazad tri godine. Doneo je stabilnost, balans - stabilnost između igrača koji su najbolji (Mandić i Jakšić) i ovih iskusnijih i starijih. Imali su sreću da se Ćuk vrati u dobrom raspoloženju i formi, nakon pauze od tri godine bez dolaska u nacionalni tim. S te strane je olakšan posao. Pred Jakšićem je još dosta takmičenja, a on je i iskusan i dugo je tu, više od 10 godina. Još jedna potvrda njegove klase i Mandićeve, isto. Njih dvojica su dosta ispred sledećih najboljih igrača u ovom trenutku, potvrdili su to. Zbog njih smo ispred drugih, nekad to iskoristimo, nekad ne."
Osim dobro poznatih imena u timu Uroša Stevanovića, istaklo se jedno novo. Kako i sam petostruki osvajač kontinentalnog takmičenja tvrdi - golman Milan Glušac je pobrao simpatije navijača.
"Pojavio se (Milan) Glušac. Pobrao je simpatije. Postao je heroj preko noći i veoma mi je drago zbog njega - zaslužio je svaki trenutak slave u kojoj uživa. Velika je stvar, dobili smo golmana za naredni period, želim mu da nastavi ovako. On je uz Mandića i Jakšića bio naša najveća snaga."
Vaterpolo reprezentacija Srbije gotovo nikad nije izneverila navijače. I kada bi se dogodio loš rezultat, po pravilu je to bio korak unazad da bi sutradan postao veliki korak unapred, ka medalji. Najčešće - najsjajnijoj.
Najsjasjnije medalje naših delfina na svim takmičenjima postale su podrazumevane još od Prlainovićeve generacije, a mi smo uz takve super-timove postali razmaženi, jer uvek se očekuje zlato. U ovom trenutku, trostruki olimpijski šampioni Dušan Mandić, Nikola Jakšić, Sava Ranđelović, dvostruki zlatni olimpijci Miloš Ćuk, Strahinja Rašović i ostatak tima imaju priliku i da nastave da pišu zlatnu istoriju srpskog i svetskog sporta i da podignu letvicu toliko visoko da naslednici imaju pred sobom praktično nemoguću misiju da ih stignu.
Prlainović se nada da će ti rezultati početi da donose promenu nabolje u kompletnom srpskom vaterpolu, iz kojeg su došla desetorica članova reprezentacije, uključujući i selektora Stevanovića.
"To su rezultati - ne donosi to baš mnogo direktnih benefita sada. Imamo velike probleme sa infrastrukturom, pogotovo u Beogradu. Daleko od toga da je to iskorišćeno na pravi način. Imamo u vaterpolu tri kluba (Radnički, Novi Beograd, Šabac), a ostatak je na amaterskom nivou. To sam se uverio ove godine, od kada sam se vratio u Srbiju. Videćemo da li će ovaj uspeh nešto promeniti. Od 2006. godine, otkad Srbija samostalno nastupa, ovo je šesti put da Srbija osvaja evropsko zlato, uz dva svetska i tri olimpijska zlata, četiri olimpijske medalje. To su izvanredni uspesi za malu zemlju i malu bazu, na koju smo usmereni. Zasad ti rezultati, moje generacije, pa i ove poslednje u Parizu, nisu iskorišćeni. Opet, bilo je ulaganja, ali ostaje nam nada da će se nešto promeniti. Delimično je i naša odgovornost."
"Da se misli na Los Anđeles 2028, a i posle toga"
"Ovo je na ponos svima, svi će se okoristiti o ovu pobedu. Treba razmišljati o budućnosti, posebno o narednom ciklusu do Olimpijskih igara u Los Anđelesu, tada će se dobar deo igrača oprostiti od reprezentacije. Uveren sam da emo biti dobri, da ćemo se boriti za medalje, ali pitanje je. Ćuk je u poznim godinama, iako je na visokom nivou. Mandić je dugo tu, ali pitanje šta će biti sa njim posle 2028, on je u ekipi od 2012. Imamo tu još igrača koji će imati dosta godina nakon Igara u Los Anđelesu. Nemamo zasad naslednika na tom nivou, ni blizu."
"Trebalo bi napraviti strategiju za naredni ciklus, brzo će doći. Što se tiče takmičenja, ova godina je završena - leto i Svetski kup će biti u drugom planu. Možda bi trebalo iskoristiti priliku i videti šta dalje - na koga bismo mogli da se oslonimo i posle 2028", zaključio je Andrija Prlainović u razgovoru za MONDO.
Bonus video:
