Rukometaši Srbije su preskočili prvu prepreku u baražu za plasman na Svetsko prvenstvo 2027. godine. Naredni rival je Mađarska, a sa komšijskom selekcijom igraćemo prvo 14. maja u Nišu od 18 časova, a onda tri dana kasnije u Vespremu.
Naš tim od 2023. godine nije bio na Mundijalu, a sada će jedan od igrača koje smo uspeli da "otmemo" Mađarima Uroš Borzaš biti adut Raula Gonzalesa. U "Čairu" on očekuje sjajnu atmosferu,
"Kad pričam o tome kakva je atmosfera u Nišu odmah se naježim. Debitovao sam pre pet godina za Srbiju upravo u "Čairu" protiv Makedonije, koji je tada bio prazan zbog korone. To je posebno mesto za mene, ali i za sve nas koji smo u rukometu. Gledao sam tamo reprezentaciju kao klinac, a sada slušam sećanja Mladena Bojinovića koji je sa svojom generacijom sve to proživeo i nije izgubio utakmicu. Priče o navijačima i toj podršci koja ih je nosila, to ne može da ti pruži ni jedan klub, ni bilo šta drugo na svetu. Očekujem da će da gori, da neće biti slobodnog mesta, kao i protiv Litvanije", rekao je Uroš Borzaš pred ovaj ,eč.
"To je grad koji voli i razume rukomet"
Nada se levi bek reprezentacije Srbije da će u Nišu naš tim napraviti prvi korak ka konačnom cilju, plasmanu na Svetsko prvenstvo.
"Nadam se i da će meraklije napuniti svoj deo i povesti navijanje kao što je to bilo pre 10-15 godina. Jedno je sigurno, to je grad u Srbiji koji najviše voli i razume rukomet. Rasli su uz reprezentaciju, prolazili sve te lepe trenutke, prisvojili nas rukometaše kao domaće. Stvarno je poseban osećaj od trenutka kada stigneš na okupljanje u Niš, osećamo se specijalno u gradu i hotelu. Čak smo pred Litvaniju delili karte po gradskom autobusu. Odmah osetiš nešto, neku ljubav, vidiš da ljudima to znači, da je emocija jaka prema rukometu, pa čak i kada nema rezultata. Srbi vole rukomet. Sve se vidi i po brojkama kada igramo na velikim takmičenjima, kakvi su TV rejtinzi, „hajp“ koji se stvori kada pobedimo", kaže levi bek Uroš Borzaš koji je proživeo već dosta toga noseći dres sa državnim grbom.
Za razliku od mnogih, on je zbog zabrane morao da čeka tri godine kako bi nastupio za Srbiju i posebno mu je emotivno bitno da nosi dres nacionalnog tima.
"Kada zaigraš za svoju državu očekuješ najbolje stvari. Iz reprezentacije sam se često vraćao tužan i emocionalno ispražnjen jer nismo ostvarivali ciljeve koje smo postavili. Kada se pobeđuje, to je najlepši osećaj na svetu i živim za taj momenat da konačno napravimo neki velikih uspeh i radujemo se sa ljudima u našoj zemlji. Ova grupa momaka je odlična. Dosta igrača je u najboljim godinama, „prajmovima“ što bi se reklo, Milosavljev, Marsenić, Kukić, Pešmalbek, Cupara, svi igraju najbolji rukomet u svojim karijerama. Moramo da iskoristimo taj potencijal", završio je on.
(MONDO, N.L.)
BONUS VIDEO:
