Nikola Stojić je ušao u istoriju srpskog i svetskog veslanja. Postigao je mnogo toga u jednom od najlepših i najzahtevnijih sportova u kojem je aktivan već 25 godina ili četvrt veka!
Iako će za dve nedelje napuniti 37 godina, Stojić i dalje ne namerava da se povuče ili penzioniše. Pred njim je novo učešće na Olimpijskim igrama u Londonu naredne godine.
Veslanje je sport koje nas je uvek dostojno reprezentovalo na velikim takmičenjima. Za sada, Srbija ima dve olimpijske posade - dvojac bez kormilara (Nikola Stojić - Jovan Popović) i teški četverac.
Biće to čak četvrta Olimpijada za Stojića (Sidnej 2000, Atina 2004. i Peking 2008.).
O šansama te dve posade u Londonu, Stojić je govorio u intervjuu za Veslački savez Srbije:
"Verujem da Srbija ima makar jednu posadu koja bi mogla da se umeša u borbu za medalju. Selektor je već najavio na početku priprema da traži ekipu koja će biti kadra i za postolje. Za sada imamo dve 'vize' a da li će ta najkvalitetnija posada biti dvojac bez kormilara ili teški četverac ostaje da se vidi. Realno trenutno nemamo kvalitet da pucamo na medalje u obe discipline", rekao je Stojić.
On je ocenio da najbolji mogući četverac u ovom trenutku ima izgledniju priliku da se umeša u borbu za medalju u odnosu na najbolji mogući dvojac bez kormilara.
"U dvojcu je nenormalna jaka konkurencija. Kako sada stvari stoje Novi Zeland i Velika Britanija imaju posade koje samo čudom mogu da ostanu bez prva dva mesta. Svi ostali su prema svemu prikazanom daleko iza njih. Pored ova dva čamca tu su i briljantne posade Grčke, Italije, ali i Kanade, koja je bila ove godine tek peta na Bledu, ali koja je u Pekingu bila druga. Veslači iz ovog čamca su napravili dve godine pauzu i to je jedini razlog što ove godine nisu bili na njihovom nivou ali nema sumnje da će do Londona postati ponovo veliki kandidati za medalju", prognozira Stojić.
Što se tiče teškog četverca, Stojić smatra da je tu nešto lakše doći do uspeha.
"Naš četverac je ove sezone veslao blizu svih ostalih posada. U ovoj disciplini osim Velike Britanije koja je dominirala ove godine svi ostali čamci su tu negde tako da smatram da imamo veće šanse. U svakom slučaju za sada je rano govoriti. Kada krene sezona videćemo u kakvoj ćemo formi biti svi ponaosob. Na Svetskom kupu u Beogradu u maju mislim da će se rešiti dilema koja će to ekipa biti naša najbolja ekipa u Londonu i koja će tamo pokušati da se prvo plasira u finale, a potom i da napadne medalju. Nadam se da ću ja biti član te najbolje ekipe, bilo da je to dvojac bilo da je to četverac", rekao je Stojić.
Ovaj rođeni Beograđanin, iako blizu četvrte decenije života i dalje vesla "kao mladić". Na Svetskom prvenstvu na Bledu krajem avgusta i početkom septembra u paru sa Jovanom Popovićem u dvojcu bez kormilara obezbedio je za Srbiju jedno od dva mesta na OI u Londonu, a u smiraju sezone na šampionatu Starog kontinenta u Plovdivu, takođe sa Popovićem, osvojio je evropsku bronzu.
Osim Olimpijskih igara u Londonu, pred Stojićem su novi izazovi, kao što je Svetski kup koji će u maju, prvi put u istoriji, biti održan i u našoj zemlji.
Sezona koja je upravo prošla za Stojića je bila čudna. Promenio je nekoliko "saigrača", bilo je padova, loših rezultata, ali "bingo" je bila kombinacija sa Jovanom Popovićem, sa kojim je obezbedio put u London.
"...Mesec dana pred Bled odluka je pala da ponovo sednem u čamac sa Popovićem s kojim sam poslednji put veslao 2006. S početka nije sve išlo po planu, pogotovo što je Popović kasno stigao iz Amerike i što je zbog problema s umnjacima desetak dana morao da pauzira. Uprkos tome u pripremama za Bled smo pokazali da tehnički odlično funkcionišemo i da imamo brzinu. Na šampionatu smo to i dokazali. Nakon nešto slabije prve trke u repesažu, u kojem nismo imali pravo na grešku, bili smo na visini zadatka. Sjajnom trkom osvojili smo drugo mesto iza Mađarske, pobedivši fenomenalnu posadu Južne Afrike i tako smo se plasirali među 12 najboljih. Odličnom taktikom, čiji je cilj bio pre svega da osvojimo jedno od prvih 11 mesta koja su vodila u London, uspeli smo da na kraju takmičenje završimo na 10. mestu iako smo možda mogli i koje mesto više", priseća se Stojić.
U Plovdivu su osvojili bronzanu medalju, ali Stojić nije zadovoljan, smatrajući da je odličje moglo da bude sjajnije. Platili su ceh lošijem startu u finalnoj trci Evropskog šampionata.
"Sve u svemu i to finale je pokazalo da trenutno mnogo zaostajemo za nekim posadama i da ukoliko želimo da ih prestignemo najbolje svetske posade u svim disciplinama moramo mnogo više da treniramo, i kvalitetnije i obimnije, iako smo i do sada svi trenirali pakleno", rekao je Stojić.
Iako će za dve nedelje napuniti 37 godina, Stojić i dalje ne namerava da se povuče ili penzioniše. Pred njim je novo učešće na Olimpijskim igrama u Londonu naredne godine.
Veslanje je sport koje nas je uvek dostojno reprezentovalo na velikim takmičenjima. Za sada, Srbija ima dve olimpijske posade - dvojac bez kormilara (Nikola Stojić - Jovan Popović) i teški četverac.
Biće to čak četvrta Olimpijada za Stojića (Sidnej 2000, Atina 2004. i Peking 2008.).
O šansama te dve posade u Londonu, Stojić je govorio u intervjuu za Veslački savez Srbije:
"Verujem da Srbija ima makar jednu posadu koja bi mogla da se umeša u borbu za medalju. Selektor je već najavio na početku priprema da traži ekipu koja će biti kadra i za postolje. Za sada imamo dve 'vize' a da li će ta najkvalitetnija posada biti dvojac bez kormilara ili teški četverac ostaje da se vidi. Realno trenutno nemamo kvalitet da pucamo na medalje u obe discipline", rekao je Stojić.
On je ocenio da najbolji mogući četverac u ovom trenutku ima izgledniju priliku da se umeša u borbu za medalju u odnosu na najbolji mogući dvojac bez kormilara.
"U dvojcu je nenormalna jaka konkurencija. Kako sada stvari stoje Novi Zeland i Velika Britanija imaju posade koje samo čudom mogu da ostanu bez prva dva mesta. Svi ostali su prema svemu prikazanom daleko iza njih. Pored ova dva čamca tu su i briljantne posade Grčke, Italije, ali i Kanade, koja je bila ove godine tek peta na Bledu, ali koja je u Pekingu bila druga. Veslači iz ovog čamca su napravili dve godine pauzu i to je jedini razlog što ove godine nisu bili na njihovom nivou ali nema sumnje da će do Londona postati ponovo veliki kandidati za medalju", prognozira Stojić.
Što se tiče teškog četverca, Stojić smatra da je tu nešto lakše doći do uspeha.
"Naš četverac je ove sezone veslao blizu svih ostalih posada. U ovoj disciplini osim Velike Britanije koja je dominirala ove godine svi ostali čamci su tu negde tako da smatram da imamo veće šanse. U svakom slučaju za sada je rano govoriti. Kada krene sezona videćemo u kakvoj ćemo formi biti svi ponaosob. Na Svetskom kupu u Beogradu u maju mislim da će se rešiti dilema koja će to ekipa biti naša najbolja ekipa u Londonu i koja će tamo pokušati da se prvo plasira u finale, a potom i da napadne medalju. Nadam se da ću ja biti član te najbolje ekipe, bilo da je to dvojac bilo da je to četverac", rekao je Stojić.
Ovaj rođeni Beograđanin, iako blizu četvrte decenije života i dalje vesla "kao mladić". Na Svetskom prvenstvu na Bledu krajem avgusta i početkom septembra u paru sa Jovanom Popovićem u dvojcu bez kormilara obezbedio je za Srbiju jedno od dva mesta na OI u Londonu, a u smiraju sezone na šampionatu Starog kontinenta u Plovdivu, takođe sa Popovićem, osvojio je evropsku bronzu.
Osim Olimpijskih igara u Londonu, pred Stojićem su novi izazovi, kao što je Svetski kup koji će u maju, prvi put u istoriji, biti održan i u našoj zemlji.
Sezona koja je upravo prošla za Stojića je bila čudna. Promenio je nekoliko "saigrača", bilo je padova, loših rezultata, ali "bingo" je bila kombinacija sa Jovanom Popovićem, sa kojim je obezbedio put u London.
"...Mesec dana pred Bled odluka je pala da ponovo sednem u čamac sa Popovićem s kojim sam poslednji put veslao 2006. S početka nije sve išlo po planu, pogotovo što je Popović kasno stigao iz Amerike i što je zbog problema s umnjacima desetak dana morao da pauzira. Uprkos tome u pripremama za Bled smo pokazali da tehnički odlično funkcionišemo i da imamo brzinu. Na šampionatu smo to i dokazali. Nakon nešto slabije prve trke u repesažu, u kojem nismo imali pravo na grešku, bili smo na visini zadatka. Sjajnom trkom osvojili smo drugo mesto iza Mađarske, pobedivši fenomenalnu posadu Južne Afrike i tako smo se plasirali među 12 najboljih. Odličnom taktikom, čiji je cilj bio pre svega da osvojimo jedno od prvih 11 mesta koja su vodila u London, uspeli smo da na kraju takmičenje završimo na 10. mestu iako smo možda mogli i koje mesto više", priseća se Stojić.
U Plovdivu su osvojili bronzanu medalju, ali Stojić nije zadovoljan, smatrajući da je odličje moglo da bude sjajnije. Platili su ceh lošijem startu u finalnoj trci Evropskog šampionata.
"Sve u svemu i to finale je pokazalo da trenutno mnogo zaostajemo za nekim posadama i da ukoliko želimo da ih prestignemo najbolje svetske posade u svim disciplinama moramo mnogo više da treniramo, i kvalitetnije i obimnije, iako smo i do sada svi trenirali pakleno", rekao je Stojić.
Stojićeva veslačka karijera traje punih 25 godina. Kao najradosniji trenutak izdvaja onaj kada je sa Đorđem Višackim osvojio bronzanu medalju na Svetskom prvenstvu u Kelnu 1998. godine.
"To je bio prvi put da sam veslao u finalu seniorskog planetarnog šampionata u nekoj olimpijskoj discipline i da sam osvojio medalju i to u jednoj nezaboravnoj trci. U poslednjih 1.000 metara smo ušli kao četvrti a Višacki je stalno ponavljao: 'Tu su nam Amerikanci, zapnimo'. Nismo se predavali, napadali smo ih gotovo ceo kilometar i u bukvalno poslednjom zaveslaju smo ih i pretekli. Sa tri stotinke prednosti smo prošli kroz cilj ispred SAD", ispričao je Stojić.
Najveće razočaranje mu je srebrna medalja na Svetskom prvenstvu u Lucernu 2001. godine, jer su, kaže, Višacki i on izgubili zlato u poslednjim metrima iako su od početka vodili.
"To je bio prvi put da sam veslao u finalu seniorskog planetarnog šampionata u nekoj olimpijskoj discipline i da sam osvojio medalju i to u jednoj nezaboravnoj trci. U poslednjih 1.000 metara smo ušli kao četvrti a Višacki je stalno ponavljao: 'Tu su nam Amerikanci, zapnimo'. Nismo se predavali, napadali smo ih gotovo ceo kilometar i u bukvalno poslednjom zaveslaju smo ih i pretekli. Sa tri stotinke prednosti smo prošli kroz cilj ispred SAD", ispričao je Stojić.
Najveće razočaranje mu je srebrna medalja na Svetskom prvenstvu u Lucernu 2001. godine, jer su, kaže, Višacki i on izgubili zlato u poslednjim metrima iako su od početka vodili.
Iako je toliko dugo u veslanju još ne razmišlja o povlačenju.
"Meni je sasvim normalno da i dalje veslam pošto i dalje imam taj osećaj zadovoljstva svakim treningom i takmičenjem. Motiv da svakim zaveslajem budem sve bolji je još prisutan i dokle god tako razmišljam neću se povući. Kada prvi put odem na trening sa mišlju kako da uhvatim neku krivinu definitivno ću staviti tačku na veslačku karijeru. To što imam 37 godina uopšte me ne mori. Nisam jedini koji je aktivno veslao i u četvrtoj deceniji a kod nas ali i u svetu ima takvih primera", kaže Stojić, otac Nemanje i Lane.
Čime će se baviti posle veslanja?
"Uporedo sam veslačkom karijerom završio sam građevinski fakultet. Ipak, trenutno uopše ne razmišljam šta posle aktivne karijere. Da li ću se posvetiti građevini, veslanju ili ću se baviti nečim sasvim trećim ne mogu trenutno da kažem pošto ne razmišljam mnogo unapred iako me mnogi pitaju šta posle. Sada sam tu gde sam i potpuno sam fokusiran na to. Ukoliko bih ostao u sportu u nekoj od funkcija, što i priželjkujem, mislim da bih se našao u nekoj ulozi trenera ali samo seniora, jer sam siguran da ne bih imao smisla da radim sa podmlatkom", razmišlja Stojić.
(MONDO - foto: VSS)
"Meni je sasvim normalno da i dalje veslam pošto i dalje imam taj osećaj zadovoljstva svakim treningom i takmičenjem. Motiv da svakim zaveslajem budem sve bolji je još prisutan i dokle god tako razmišljam neću se povući. Kada prvi put odem na trening sa mišlju kako da uhvatim neku krivinu definitivno ću staviti tačku na veslačku karijeru. To što imam 37 godina uopšte me ne mori. Nisam jedini koji je aktivno veslao i u četvrtoj deceniji a kod nas ali i u svetu ima takvih primera", kaže Stojić, otac Nemanje i Lane.
Čime će se baviti posle veslanja?
"Uporedo sam veslačkom karijerom završio sam građevinski fakultet. Ipak, trenutno uopše ne razmišljam šta posle aktivne karijere. Da li ću se posvetiti građevini, veslanju ili ću se baviti nečim sasvim trećim ne mogu trenutno da kažem pošto ne razmišljam mnogo unapred iako me mnogi pitaju šta posle. Sada sam tu gde sam i potpuno sam fokusiran na to. Ukoliko bih ostao u sportu u nekoj od funkcija, što i priželjkujem, mislim da bih se našao u nekoj ulozi trenera ali samo seniora, jer sam siguran da ne bih imao smisla da radim sa podmlatkom", razmišlja Stojić.
(MONDO - foto: VSS)
Tužna partija Partizana: Navijači promrzli i nisu videli ama baš ništa!
Temperatura pada na -15 stepeni! Čubrilo otkrio detaljnu prognozu za zimu, evo kada će u Srbiji biti najhladnije
Beograđanka za dva meseca dobila 3 kazne: Otkrivamo na kojim se sve lokacijama na auto-putevima meri brzina
Zvezdin Amerikanac hitno reagovao na pomen otkaza Sferopulosu: Šuter crveno-belih se oglasio na Instagramu
Igrao za Zvezdu i rekao najskuplje "ne" u istoriji evro-košarke! Jedan čovek mu se sada smeje zbog 12 miliona