- Vera Nikolić, jedna od najvećih atletičarki Jugoslavije, osvojila je evropska zlata na 800 metara 1966. i 1971. godine, uz bronzu 1969. i svetski rekord 1968. godine.
- Posle karijere živela je u Zagrebu, gde je 1991. dobila otkaz kao tehnološki višak, a suprug joj je uhapšen, pa je sa decom neko vreme ostala i bez doma.
Legendarna srpska atletičarka Vera Nikolić bila je jedna od najvećih sportskih heroina Jugoslavije. Rođena je 1948. godine u Grabovici kod Despotovca, odrasla u teškim uslovima, bez osnovnih uslova za život, pa kao na filmu izgradila svetsku karijeru, postavši prva atletičarka SFRJ koja je osvojila zlato na evropskim prvenstvima.
Vera Nikolić bila je dvostruka prvakinja Evrope u trkama na 800 metara - u Budimpešti 1966. i u Helsinkiju 1971. godine, a uz to je osvojila i bronzu na Evropskom prvenstvu u Atini 1969. To nisu bili svi njeni podvizi, jer bi dugo trajalo nabrajanje i posebna bi stavka bilo obaranje svetskog rekorda u julu 1968. godine u Londonu, u konkurenciji najvećeg talenta Britanije, Lilijan Bord. Pogledajte koliko je bila ispred rivalki u finišu te trke:
Posle karijere skrasila se u Zagrebu, gde se udala za Srbina Paju Ćasića, pripadnika policije u Hrvatskoj, rodom iz Bučja kod Pakraca. Rodila je ćerku Jelenu, sinove Milana i Dejana i zaposlila se u SIZ-u fizičke kulture opštine Dubrava u Zagrebu i uoči građanskog rata 1991. godine dobila je otkaz kao "tehnološki višak", a njen suprug je bio lišen slobode.
Ostala je tada Vera Nikolić bez ičega, a živela je u jednom periodu sa decom i u garaži! Kada je njen suprug pušten na slobodu, preselili su se u Kruševac i život su započeli ispočetka. Vera Nikolić radila je kao trener, dočekala penziju, brojne unučiće i preminula je u junu 2021, kada je sahranjena u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu.
Počela da trenira zbog "bureka i jogurta"
Vera Nikolić rođena je u porodici kovača Mike Nikolića. O svom odrastanju u bedi govorila je doajenu srpskog sportskog novinarstva, Miloradu Bjelogrliću.
"Počela sam ozbiljnije da treniram zbog bureka i jogurta. Kući smo najčešće jeli kupus, pasulj, krompir, a meni je čika Aca Petrović, koji mi je bio trener, svako jutro kupovao burek i jogurt i to me najviše privlačilo. Kada sam počinjala igrala sam se atletike, trčkarala, a ne ozbiljno trenirala", preneo je on njene reči za "Sport klub".
U sportskom svetu je na sebe pažnju skrenula kao 13-godišnja pobednica školskog krosa u Ćupriji. Tada ju je primetio atletski stručnjak Aleksandar Petrović i za samo godinu dana saradnje njen talenat je postao prepoznat na nivou čitave Jugoslavije.
Usledili su poziv u reprezentaciju sa 16 godina, titula prvakinje Balkana u istom uzrastu, a onda i istorijsko zlato na EP 1966, u kojem je kao još maloletna pobedila veliku favoritkinju Žužu Sabo. Tada su je nazvali "Zlatna Vera" i postala je svesna uspeha kada je u povratku iz Budimpešte prešla granicu.
"To se ne zaboravlja. Vraćala sam se kući vozom iz Budimpešte i na granici su ušla trojica carinika i predala cveće. Tek tada sam shvatila da sam učinila nešto veliko. Kada sam stigla u Ćupriju, nisam mogla da verujem svojim očima. Cela Ćuprija je izašla na ulice, bilo je 15.000 ljudi, a ja sam im otpozdravljala. Prvo su mene pozdravljali sa balkona, pa je ta praksa decenijama kasnije uvedena u Beogradu", ispričala je Vera Nikolić.
I političari je slomili pred Olimpijske igre
Pred Olimpijske igre u Meksiku 1968. cela zemlja je očekivala uspeh i medalju od Vere Nikolić. Nespretno su najavljivali njeno odličje, nesvesni koliko samo opterećuju devojku iz Grabovice kod Despotovca. Shvatili su to kada je posle 300 metara finalne trke odustala. Od toga se oporavljala jako dugo i tražeći novi početak prešla je u Atletski klub Zagreb, kod trenera Lea Langa. Kao takmičarka tog kluba ostala je dominantna i u Jugoslaviji i u Evropi, pa je 1971. takođe postala šampionka Starog kontinenta, a na Olimpijskim igrama u Minhenu 1972. bila je peta sa novim nacionalnim rekordom, 1:59,5.
Ispostavilo se da je u Zagrebu ostala decenijama, da je u njemu zasnovala porodicu, sve dok iz tog grada nije oterana jer je Srpkinja.
U priči o njenom životu tako se prelomila i strašna sudbina zemlje koja se urušila i koju su urušili, uzimajući za svoje žrtve i one najbolje koje su Jugoslavija i njeni narodi ikad dali. Poput Vere Nikolić.
"Svuda ima dobrih i loših ljudi"
"U Zagrebu smo izgubili sve, jer nije bilo otkupa stanova. Čak sam pre dva meseca morala da odem da platim troškove suđenja. Izgubili smo i vikendicu koju smo napravili. To je jako teško. Dugo sam imala noćna more. Taman kada misliš da si uredio život - rešen stambeni problem, deca dobri đaci, napravljena vikendica blizu kuće, dobar posao za muža i mene, sve se srušilo. Sa 42 godine počela sam život iz početka u novoj sredini. U Zagrebu su mi ostali samo neki prijatelji sa kojima se čujem. Svuda ima i dobrih i loših ljudi", rekla je Vera Nikolić u intervjuu za "Kruševac press", bez gorkih reči za bilo koga, uprkos svemu što je doživela.
