Ismet Hadžić bio je legenda jugoslovenskog fudbala. Preminuo je u Zagrebu 14. jula 2015. godine u 61. godini. Svoje poslednje trenutke proveo je u gradu u kom je ušao u legendu. Za Dinamo je upisao 145 zvaničnih utakmica, bio je pet puta u dresu reprezentacije Jugoslavije i njega dobro pamte stariji ljubitelji fudbala.
Igrao je na poziciji defanzivca, rođen je u Tuzli i u ekipi tuzlanske Slobode je proveo sedam godina. Igrao je za Dinamo, karijeru je završio u Prištini. Bio je jedan od najzaslužnijih za to što je ekipa iz Zagreba osvojila titulu u prvenstvu 1982. godine, pa i Kup Jugoslavije godinu dana kasnije. Sa reprezentacijom je osvojio i zlato na Mediteranskim igrama u Splitu 1979. godine.
Uprkos svim tim uspesima i svemu što je uradio, ne pamte ga svi samo po terenu i dešavanjima na fudbalskom igralištu. Već po tužnoj životnoj priči i svemu što se desilo kada je "okačio kopačke o klin". Radio je i kao vodoinstalater, spavao u starom automobilu, ostao je bez stana, čak su ga i prijatelji zaboravili.
Čuveni Ćiro Blažević je rekao da je Ismet igrač koji "ima kompjuter u glavi", ali je nažalost previše verovao ljudima.
"Ostao sam bez svega, pozajmio sam prijateljima novac"
Otvorio je Hadžić dušu u jednom ranijem intervjuu i ispričao kako je sve to izgledalo i zašto je ostao bez teško zarađenog novca. Pozajmljivao je ljudima novac, verovao im je, ali ga nije dobio nazad.
"Bio sam u teškoj situaciji, ostao sam bez svega. Prijateljima sam pozajmio 80.000 maraka, nikada posle toga se nisu javili. Vaspitan sam tako da pomažem svima koji su mi tražili pomoć, davao sam novac ljudima od 10 do 100.000 maraka, nisam bio škrt nikada", pričao je Hadžić.
Nastavio je da priča o svemu tome u istom dahu.
"Dešavalo se da sedimo za stolom, da neko kaže da mu je potrebno pet ili deset hiljada da se izvuče. Dao bih mu im, meni nisu bile potrebne tada. Došla je kriza, ljudi nisu vraćali novac ili su vraćali premalo, neki su me izbegavali, bio sam posebno slab na decu, kad spomenu decu."
"Shvatio sam tužnu istinu, bio sam uvreda za klošara"
Nije žalio zbog toga što je uradio, ali je shvatio kakvi su ljudi kada im daš novac.
"Verovatno bih i dan-danas pozajmio novac ljudima. Shvatio sam tužnu istinu posle svega. Ako hoćeš da izgubiš prijatelja, pozajmi mu 100 evra. Onda sam zaronio u alkohol, piće mi je odnelo ostatak novca. Na tom dnu me pronašao Zlatan Arnautović koji je preko novinara pokrenuo akciju za moje spasavanje."
Direktno i otvoreno je pričao o svom životu, nije birao reči.
"Ne mogu da kažem da sam bio klošar, jer način na koji sam živeo tih godina. Pa, rekao bih da je to bila uvreda i za klošare. Kupao sam se i brijao na Bundeku (park i jezero u Zagrebu). Tamo sam jeo i zeleno voće, zato mi je to mesto kao Azurna obala. Bio sam tada u baš teškoj situaciji, ostao sam bez svega", ispričao je Hadžić.
Iz krize ga je izvukao tadašnji sportski direktor Dinama Zvezdan Cvetković, uključio ga je prvo u rad omladinske škole, pa je bio i trener veteranske ekipe. Preminuo je 2015. godine posle duge i teške bolesti, a sahranjen je u rodnoj Tuzli.
Vaše mišljenje nam je važno - ostavite nam komentar, nije potrebna registracija!
BONUS VIDEO:
· Reaguj