- Bobi Fišer je 1992. i 1993. boravio u Srbiji, uglavnom u banjama, a najduže u Banji Kanjiži, u sobi 219. Tamo je došao posle revanša sa Borisom Spaskim na Svetom Stefanu i ostao pola godine.
- Fišer je u Jugoslaviji imao prijatelje i mir daleko od javnosti: družio se sa Janošem Kubatom i Svetozarom Gligorićem, svakodnevno vežbao šah i pratio stranu štampu.
- Tekst podseća i na njegovu kontroverznu stranu - antisemitizam, divljenje Hitleru i sukob sa SAD, zbog čega je godinama živeo kao izbeglica.
Legendarni šahista rođen u Čikagu Bobi Fišer nije samo obeležio ovu igru već i jedan period Jugoslavije. Kako? Ostaće upamćena 1992. i revanš meč protiv Borisa Spaskog na Svetom Stefanu - to je samo jedan od zanimljivih podataka o Amerikancu i njegovoj vezi sa ovim prostorima. Ono što je posebno zanimljivo jeste nekoliko meseci tokom 1992. i 1993. koje je provodio u Srbiji, uglavnom boraveći u banjama, a za sve to vreme imao je i svoje odaje - mnoge tajne su se krile u Banji Kanjiži, u sobi 219.
To da je Bobi Fišer boravio u Srbiji bila je gotovo državna tajna. Vrlo mali krug ljudi je znao gde je skrivena legenda šaha, vunderkind kakav se jednom rađa, ali i čovek koji je u kasnoj fazi života mrzeo baš sve, pa i svoju rodnu SAD. Od malih nogu je znao put kojim želi da ide, pa prgavost koju je u starosti pokazao ne čudi mnogo. Imao je svega 15 godina kad je odsečno rekao: "Dosta mi je ovih ruskih svinja", nezadovoljan tretmanom koji je dobio tokom šahovskih duela protiv Sovjeta.
Iako je još kao jako mlad bio uvažen gost u SSSR-u, rečenica koju je u afektu izgovorio naljutila je mnoge. Posle teških reči okarakterisan je kao drzak mladić koji ne poštuje nikoga. Ipak, u isto vreme shvatili su da iza te drskosti stoji genijalan um, jedan od retkih koji će zaista postati jedan od najboljih šahista ne samo svog vremena već svih vremena.
Ekstremni antisemitizam, divljenje Hitleru i još mnogo toga...
Robert Džejms Fišer kao da je oduvek znao šta želi u životu i karijeri. Iako su sovjetski šahisti važili za elitu, njegov cilj je bio jasan - biti bolji od svih. Želeo je da pobedi dotad nepobedive, ne samo Ruse već sve šahiste širom sveta. Ma ne šahiste, vodio je borbu protiv svih, pa i protiv samog sebe. Zvuči apsurdno, ali Fišer važi za jednu od najkontroverznijih ličnosti u istoriji sporta.
Njegovi neosporni šahovski uspesi isprepletani su sa kasnije ispoljenim ekstremnim antisemitizmom, divljenjem Adolfu Hitleru, glasnom mizoginijom, a kasnije i otvorenom mržnjom prema sopstvenoj domovini, zbog čega je gotovo dve decenije živeo kao izbeglica.
"Idolizovao je Hitlera i čitao sve što je mogao da pronađe o njemu"
Kontroverzna ličnost Bobija Fišera nije tajna. Još od malih nogu je pokazivao znake, a tokom godina je razvijao i snažne antisemitske stavove uprkos jevrejskom poreklu. Holandski velemajstor Jan Hajn Doner beleži da je Fišer bio fasciniran Hitlerom i idejama koje su potpuno odvojene od stvarnosti. "Idolizovao je Hitlera i čitao sve što je mogao da pronađe o njemu. Takođe je zastupao vrstu antisemitizma koju je mogao smisliti samo um potpuno odvojen od stvarnosti."
I nije Hitler bio jedini problem kad je u pitanju Bobi Fišer. Stav koji je imao prema ženama takođe nije bio sjajan. "Žene baš i nisu dobre u šahu. Verujem da bih im svima mogao dati skakača prednosti i opet lako pobedio. Kada govorimo o šahu, nemam veliko mišljenje o njima. Izvan šaha? Mislim da ne bi trebalo da se mešaju u intelektualne poslove. Trebalo bi da se strogo drže domaćinstva", navodi se u jednoj od njegovih izjava.
Prvi kontakt sa Jugoslavijom
Nakon što je blistao na američkom prvenstvu 1958. Bobi Fišer je dobio priliku da se nađe u Portorožu na Interzonalnom turniru, a na putu ka Sloveniji posetio je i Rijeku. Na turnir je stigao sa sestrom, a na toj smotri našli su se najbolji šahisti sveta. A mesto među prvih šest vodilo je na Turnir kandidata. Iako je bio autsajder sa samo 15 godina, Fišer je bio samouveren: "S velemajstorima mogu da remiziram, a bar pola pacera nameravam da pobedim", rekao je jugoslovenskom novinaru.
I gle čuda - Bobi Fišer, iako je bio najmlađi, uspeo je da stigne do petog mesta. Ispred njega su bila dva buduća svetska šampiona - Mihail Talj i Tigran Petrosjan, kao i najbolji Jugosloven svih vremena Svetozar Gligorić i Mađar Pal Benko. Ovaj rezultat omogućio mu je da naredne godine nastupi na Turniru kandidata u Jugoslaviji, gde je zauzeo šesto mesto, pretrpevši četiri poraza od Talja, koji je kasnije srušio Botvinika sa svetskog trona.
Zapravo, dolazak u Portorož bio je prvi kontakt sa Jugoslavijom. Iako je veći deo života vodio borbu sa komunističkim sistemom i Sovjetskim Savezom, Jugoslaviju je zavoleo - tu je stekao drage prijatelje i pronašao mir.
Bobi Fišer je u Jugoslaviji imao prijatelja - Anđelka Bilušića, koji je bio domaćin Amerikancu u Vinkovcima. Prvi put 1968. na turniru, a dve godine kasnije boravio je gotovo dva meseca odmarajući se. Fišer je uživao u miru i jednostavnom životu, daleko od medijske pompe, trčao je i plivao, igrao mali fudbal, a obožavao je lokalnu hranu - riblji paprikaš, kulen i jagnjetinu.
Bobi Fišer se skrivao u Srbiji
Da će Srbija biti utočište Bobiju Fišeru malo ko je mogao da zna. Jedan od ljudi koji su čuvali tajnu o vrhunskom šahisti je primarijus dr Ferenc Agošton, direktor Banje Kanjiža od 1993. do 2011. Doktor, koji je preminuo 2023, ni 30 godina nakon dešavanja u Kanjiži nije želeo da pokaže fotografije iz perioda kad je Bobi Fišer boravio u banji. Iako se rado sećao trenutaka u kojima se družio sa legendom, umesto toga delio je slike koje je sam oslikavao, a na kojima je prikazan Fišerov boravak iz jednog posebnog ugla, ugla Ferenca Agoštona.
"Došao sam na mesto direktora posle završetka revanš meča između Fišera i Spaskog 1992. na Svetom Stefanu. Moj prijatelj, novinar "Mađar Soa" Janoš Kubat, doveo je Fišera u Banju Kanjiža. Posle meča u Crnoj Gori, Fišer je boravio u Beogradu, zatim u Vrnjačkoj Banji i Banji Junaković, da bi početkom 1993. došao kod nas u Kanjižu. Ostao je pola godine."
"Kod nas je došao da se leči, odmori i da bude u azilu. Za njim je bila raspisana poternica u Americi, zbog meča u Jugoslaviji kojim je prekršio poreska pravila i sankcije protiv naše zemlje. Osim toga, on je, iako Jevrejin, bio izraziti antisemita i davao je ekstremne izjave, zbog čega je imao velikih problema", pojasnio je.
"Kod nas je popravljao zdravlje"
Da je Bobiju Fišeru prijala Jugoslavija potvrdio je i Janoš Kubat. Kao sportski urednik "Mađar Soa", dnevnog lista iz Vojvodine, i direktor šahovskih olimpijada u Novom Sadu i Atini, Janoš Kubat je poznavao Fišera i zapravo je on bio zaslužan što je Amerikanac stigao u Banju Kanjižu. Fišer je tako boravio na samom severu Srbije od marta do avgusta 1993. "Popravio je kod nas zdravlje, ali mi se čini da se i psihički oporavio. Po mom mišljenju, on je imao ozbiljnih psihičkih problema."
"Za jedne je bio genije, a za druge ludak. Ja bih ga opisao kao čudaka. Imao sam utisak da se svega plašio, i stvarnih i nestvarnih stvari. Živeo je na prvom spratu, u apartmanu 219, dok su njegovi telohranitelji i lični sekretar boravili u susednim sobama. Fišer je tražio da sekretar drži odškrinuta vrata 24 sata dnevno, jer je strahovao da će neko da ga napadne. Imao je malu kuhinju sa šankom, dnevni boravak i spavaću sobu sa odvojenim toaletom i kupatilom."
Osim Kubata, sa Fišerom se družio i Svetozar Gligorić, jugoslovenski velemajstor. Dolazio je jednom nedeljno i satima sa Fišerom igrao šah. Fišer je u Banji Kanjiži svakodnevno vežbao šah, a dva do tri puta nedeljno jedan od njegovih telohranitelja išao je u Segedin po stranu štampu. U Kanjiži je boravio do leta 1993, a onda je godinama živeo u Mađarskoj.
Ko je, zapravo, Robert Džejms Fišer?
Fišer je rođen 1943. u Čikagu, ali njegovo detinjstvo nije bilo bezbrižno, ali ne u finansijskom smislu. Od malih nogu je pokazao bunt, koji se najčešće dovodi u vezu sa prevelikim odsustvom majke Regine, koja je često menjala mesto boravka zbog karijere i političkog aktivizma. Ako svemu tome dodamo i da veza sa ocem Hansom Fišerom nije postojala, onda dobijamo sasvim opravdano bahato ponašanje malog dečaka. Prema nekim navodima, spominje se i da je njegov otac zapravo bio mađarski Jevrejin Paul Nemenji, ali nema potvrda na tu temu.
Bobi je mirnu luku pronašao u šahu, koji je počeo da igra sa svega šest godina. Nije to bila samo razonoda, mladi igrač je počeo da proučava knjige, igrao je sam protiv sebe. Kada se porodica preselila u Njujork, bilo mu je sedam godina. Bobi je dobio priliku da igra na javnim događajima, gde je njegov talenat brzo primećen. Smelost u ovoj igri razvijao je uz dobre profesore, a vrata su se otvarala sama od sebe.
Imao je svega 13 godina kad je postao juniorski prvak Sjedinjenih Američkih Država, a svega dve godine kasnije zaseo je na tron i u seniorskoj konkurenciji. Naravno, reč je o rekordima koji i danas ostaju nedostižni. Već sa 15 godina postao je najmlađi velemajstor u istoriji šaha do tada, potvrdivši status izuzetnog genija. Odlazak u SSSR predstavljao je svojevrstan iskorak, koji mu je omogućila majka Regina. Kada mu Sovjeti nisu dozvolili meč sa svetskim prvakom Botvinikom, besni Bobi je nazvao domaćine "svinjama" i odlučio da napusti Moskvu.
Malo je reći da u SSSR-u nisu bili zadovoljni ponašanjem Bobija Fišera. Tako je i jedno njegovo pismo kući postalo javno. U njemu je napisao: "Ne volim rusko gostoprimstvo i njih kao ljude". Zbog toga mu je bilo odbijeno produžavanje vize. Na kraju, SSSR je poklekao i Fišeru dozvolio da se sastane sa jednim od najjačih sovjetskih šahista, Tigranom Petrosjanom. Fišer je igrao brzopotezni šah i izgubio je u većini partija.
Fišer je Banju Kanjižu napustio krajem leta 1993. i godinama potom boravio u Mađarskoj. Bio je pod zaštitom porodice Polgar, a družio se sa čuvenom šahistkinjom Juditom. Preminuo je na Islandu 2008. u 65. godini.
Bonus video:
