- Veselin Vujović kaže da su današnji roditelji previše ambiciozni i da od deteta odmah žele novog Đokovića, što smatra greškom u vaspitanju.
- Ističe da su nekada sport i trening imali više strpljenja i discipline, dok danas roditelji često reaguju na svaku strožiju metodu trenera.
Legendarni jugoslovenski rukometaš Veselin Vujović uvek govori bez dlake na jeziku na sve teme, a tako je i kada se povede priča o tome koliko se sport promenio od njegovog vremena - do danas. Više nema priča kao njegovih o transferu sa Lovćena u Metaloplastiku, koje nalikuju "gangsterskim filmovima", ali više nema ni strpljenja kod roditelja kao što je bilo kod njegovih kada je počinjao da se bavi sportom. Ne isključivo rukometom...
Kao dete je trenirao i košarku, pa karate, hteo je da se oproba u svemu da bi video u čemu je dobar, pre svega zbog igre - ne jer je imao velike ambicije da postane poznati sportista i da se obogati. Primećuje da današnji roditelji kada upisuju dete na sport više nemaju takav stav, nego je to prvo o čemu razmišljaju.
Kako su se sportisti promenili?
"Hajde da uporedimo današnji odgoj sportista sa onim iz našeg vremena", rekao je Mirza Džomba svom sagovorniku Veselinu Vujoviću u emisiji "Neuspjeh prvaka", istakavši da promene nisu samo usled tehnologije, nego i zbog drugačijeg vaspitanja.
"Sigurno je drugačije", rekao je i prisetio se svojih početaka kada bi ga trener kažnjavao zbog toga što ne sluša instrukcije, recimo sklekovima - što zna da danas roditelji ne bi mogli da trpe.
"Ja sednem na kraj klupe i mislim: 'Ma neće on mene, Cetinjanina, da tera da radim sklekove!'. A Sako iz Bačke mi kaže: 'Lezi, bre, budalo! Nisi normalan, radi to!'. Razmislim malo i legnem. Osam hiljada ljudi mi broji sklekove, na ruskom: jedan, dva, tri... I onda me on vrati u igru. Ali sledeći šut bio je dole, kako je tražio... To danas nije moguće. Odmah bi se pojavio neki roditelj da se žali. Novine bi pisale, novinari bi napali trenera da maltretira igrače. Odmah bi bio na sastanku u klubu, uz priču da takvo ponašanje ne priliči ozbiljnom treneru", rekao je Vujović.
"Eto, to je današnji rukomet. Neko se sigurno i u takvim okolnostima snalazi, možda sam ja malo staromodan...", rekao je uz osmeh popularni Vuja i ispričao jednu sjajnu anegdotu: "Jednom smo putovali sa rukometašima Zagreba u Minsk. Kada smo sleteli, naravno, nismo imali roming jer smo bili u Belorusiji. Do Meškova smo morali da putujemo autobusom i to 400 kilometara. Za tih 400 kilometara igrači su igrali pantomimu, asocijacije, pevali... Milina ih je bila slušati.A onda dođeš u hotel, povežeš se na Wi-Fi i tu se završe i druženje, i priča, i sve ostalo. Video sam čak i jednu ozbiljnu reklamu na jednom kafiću: 'Svratite kod nas, možete da pričate, nemamo Wi-Fi'. Razumete me? Vidiš četiri drugarice kako sede zajedno, a svaka gleda u svoj mobilni telefon. Pa zašto ste se uopšte našle?".
"Pare, lova i novac"
Mirza Džomba je apostrofirao i da su u rukometu nekada treneri bili volonteri i amateri, radili su individualno s igračima, a sada su škole rukometa potpuno drugačije. Da li je to zbog novca, energije, ljudi ili nečeg drugog?
"Ja uvek kažem da su za uspeh u sportu važne tri stvari: pare, lova i novac. Kada imaš te tri stvari, onda sve nekako ide", rekao je Vujović: "Nema problema onda? Sve nekako ide. Ali, recimo, kada pogledam neku školu rukometa, vidim sitnu, visoku, mršavu i debelu decu, dečake i devojčice. Trener im samo ubaci loptu, a oni trče, igraju se i trče i to je to. Ne vidiš da su radili neke konkretne vežbe. Važno je samo da se plati članarina, recimo 20 evra".
"To je površnost. Ne kažem da nema ljudi koji to rade izuzetno dobro, ali mislim da bi rukometni savez morao da donese pravila za rad škola rukometa. Moramo da imamo sistem".
Od 100 roditelja - 89 bi novog Đokovića
Kada kaže da u rukometu pravila nisu jasno definisana, kao pozitivan primer izvlači fudbal i vaterpolo, gde se zna šta se kada radi i u kom uzrastu, pa upravo to što se radi po sopstvenom nahođenju daje za pravo roditeljima da se mešaju.
"Dok sam bio trener Zagreba, insistirao sam na tome da roditelji ne dolaze na treninge. Mislim da su čak i oni napisali da je roditeljima dolazak zabranjen. Roditelji ponekad mogu loše da utiču na razvoj svog deteta", rekao je Vujović i dodao da ima bolesno ambicioznih.
"Ima roditelja koji znaju da im dete nije talentovano, ali ga usmeravaju u sport kako bi ga sklonili sa ulice. I to je ispravno. Dokle stigne, stiglo je, ali važno je da se dete bavi sportom. Međutim, ima i onih koji su bolesno ambiciozni. Hoće da im dete postane teniser", naglasio je Vujović i dao sjajan primer Novaka Đokovića.
"Postoji jedna anketa rađena u Srbiji među roditeljima dečaka koji treniraju tenis. Pitali su ih da li bi pristali da njihova deca imaju karijeru kakvu su imali Viktor Troicki ili Janko Tipsarević. Od 100 ispitanih, njih 89 odgovorilo je da ne bi. Svi bi želeli da im dete bude Novak Đoković. Razumete dokle to ide?", upitao je čuveni Vuja i dodao da je i kod svoje dece video da drugačije gledaju na sport.
Sin mu je na pitanje da li bi trenirao rukomet uzvratio - misliš da li bih se bavio rukometom? I to mu je bilo dovoljno da ga ne forsira dalje, dok je kćerka rođena u Barseloni i nju sport nije zanimao, zbog potpuno drugačijeg mentaliteta.
Vaše mišljenje nam je važno - ostavite nam komentar, nije potrebna registracija!
BONUS VIDEO:
