- Dragutin Topić govori o mentalnim krizama sportista posle karijere i poručuje da o tome mora otvoreno da se priča.
- Objašnjava da decu ne smatra profesionalcima, da je obrazovanje prioritet i da treneri ne treba da im daju lažnu nadu.
- O radu sa Angelinom kaže da nije planirao da joj bude trener, da je nije forsirao i da nikad nije bio surov, već je morao da se dovija.
Dragutin Topić imao je mnogo uspeha tokom sportske karijere, važi za jednog od najboljih naših atletičara. Sada ostvaruje uspehe i u ulozi trenera, prvenstveno sa svojom ćerkom Angelinom. O životu sportiste, trenera i svega kroz šta je prošao je pričao direktno i otvoreno, kako to stalno čini.
"Kada se završi karijera, većina sportista doživljava anksiozno stanje, praćeno i depresijama ponekad. Moj slučaj nije došao odmah, već posle četiri-pet godina, kada shvatiš da si izgubio veliki deo sebe i načina života. Drago mi je što sportisti sada otvoreno pričaju o tome, ljudi misle da je neki vrhunski sportista Supermen kome niko ništa ne može. Svi imaju krizu koju rešavaju na neki način", rekao je Topić u emisiji "Iza forme" na "Areni sport".
Drago mu je što ljudi pričaju o životu posle sporta i svemu šta sledi kada dođe vreme da se stavi tačka na kraj karijere.
"Mora o tome da se priča i da se zna da je sportista čovek od krvi i mesa koji prolazi kroz razna mentalna stanja. Da bi bio šampion moraš da imaš i fizički i mentalni potencijal koji mora da bude na svršenstvu. Zlatna medalja ne traje večno, jer dolazi sledeće takmičenje, pritisak, treba živeti sa tim."
"Moje kolege to zloupotrebljavaju"
Jedna od tema o kojoj je posebno pričao jeste trening kod dece. Kako na sve to gleda, posebno mu smeta način rada pojedinih trenera.
"Moj princip je takav da decu u osnovnoj i srednojoj školi ne smatram profesionalnim sportistima. Obrazovanje mora da bude prioritet. Trening je tu uklapanje. Imao sam uvek razumevanje za odsustvo sa treninga. Ti nemaš nikakvu garanciju uspeha. Moje kolege to zloupotrebljavaju i govore deci da će biti šampioni. Mi ne znamo koliko karijera sportiste traje - može da bude dan, godina, 10 godina. To je proizvod i sreće donekle. Sve može da se sruši u trenutku"
Pričao je o narednom koraku, odnosno o sportu i fakultetu.
"Profesionalni sport i fakulteti nisu u simbiozi kao što postoji u nekim drugim zemljama. Većina mojih sportista je otišlo u Ameriku, dobili su najbolje moguće uslove za rad, trenere, ali su u obavezi da završe to. Imam dete koje ide na Harvard. Ja sam Harvard video samo na filmu. Otišao je tamo i došao do tog nivoa."
"Nisam planirao da budem Angelinin trener"
Otkrio je Topić da njegova prvobitna ideja nije bila da trenira svoju ćerku Angelinu. Da je splet okolnosti do toga doveo.
"Nisam ni planirao da budem njen trener. Osnovao sam svoj klub u nameri da nešto pokrenem, jer nisam bio zadovoljan ponuđenim na tržištu. Imao sam drugačiju viziju sa svojim prijateljem i Biljanom. Upisali smo njih 14 tu, među njima je bila Angelina. Nisam ni sanjao da će ona da bude vrhunski sportista, niti mi je to bila ambicija. Vremenom se ispoljilo kroz karakter da može i da želi."
Nije je forsirao da izabere atletiku, ali je sport bio nešto što je zahtevao.
"Hteo sam da prođe kroz bazičan sport, da igra neku odbojku ili košarku, siguran sam da bi bila podjednako uspešna kao u atletici. Što se odabira sporta tiče, imala je širinu da sama bira. Ali, nije imala izbora da li će da se bavi sportom ili ne. Mislim da je sport važan i da sva deca moraju da prođu kroz neki oblik sporta."
"Ja sam stara škola, nisam je budio za trening"
Vratio se Dragutin na temu rada sa decom i saradnji sa roditeljima.
"Ja sam stara škola i smatram da deca od 7 do 12 godina sport treba da bude kroz igru. Učenje tehnika kroz igru, tako sam i radio, tako funkcioniše i moj klub. Važnije je to od pobede i ne treba davati lažnu nadu roditeljima da pravimo šampione. Kada dođe pubertet, dolazi do 'klika' kod tih klinaca. Oni sami sebe treba da pronađu u sportu."
Svoju ćerku nije forsirao da trenira, čekao je da sama to zaželi.
"Nijednom nisam Angelinu probudio na trening. Kada joj se ne dolazi, nije dolazila. Nisam joj zamerao. Nisam hteo da bude da je teram, da je imperativ, imala je 13 godina, zrela je, znala je šta želi. To je funkcionisalo tako, bilo je trzavica jedno dve godine. Kada je shvatila da ima potencijal za nešto više, počelo je više da se trenira, uveli smo četvrti trening u nedelji."
"Govorim drugima, a zapravo njoj - da bi shvatila"
Upitan je Topić o pristupu i o tome kako radi sa Angelinom iz ugla oca i trenera i da li mu je teško da bude surov kao što neki treneri znaju da budu.
"Ja nikada nisam surov. Drugačiji mi je pristup i u odnosu sa sportistima. Nisam ni najbolji drug, da se razumemo. Uvek sam kao neki dobar profesor. Pokušavam svima da budem roditelj, da imam taj odnos. Da im objasnim šta je za nih najbolje i ono što imaju u sebi, koji je način da to izvučemo iz njih. Ne slušaju me svi, ne doprem do svih, nisam mađioničar. Ali sam uspeo da napravim dobru ekipu, da od nekih sportista napravim sportiste, ali sam od njih svih uspeo da napravim akademske građane."
Kroz osmeh je ispričao kakve tehnike je koristio sa Angelinom, kako ne bi bio previše direktan.
"Koristio sam neke drugačije tehnike, bilo je dosta borbi, naročito kada je bila mlada. Ono što sam želeo da kažem njoj sam govorio nekom drugom, ali u njenom prisustvu. Ne da ima transfer blama, nego da shvati i ona. Nisam imao srca da njoj lično kažem pred svima, bilo bi katastrofa, jer sam joj otac. Dovijao sam se kako znam i umem. U kući nikada nisam pričao o sportu, osim kada ona to želi. Imam taj princip i sada. Ljudi misle da je nama na takmičenjima super, da putujemo, da je meni super. Ja džedžim, čekam da me pozove, popijemo kafu. Ona ima svoj svet, svoje prijatelje, ali sam joj dostupan u svakom momentu. Može da traje dva minuta, može da traje satima. Zrela je osoba i sa njom može da se priča o mnogo tema", zaključio je Dragutin Topić.
Vaše mišljenje nam je važno - ostavite nam komentar, nije potrebna registracija!
