Srbija želi novu medalju od Milorad Čavić. Odličje priželjkuje i najbolji srpski plivač svih vremena, koji pored rezultata želi da dokaže svima koji su sumnjali u njega da nisu bili u pravu.
"Ulazim u istoriju uprkos lošim šansama, a to mi mnogo znači. Svaki lekar kod koga sam bio mi je kazao da nikad više neću biti na ovom nivou, a eto mene, radim to, a mislim i da je ovo svedočanstvo da je malo ljudske volje ponekad veće čak i od nauke", rekao je Čavić u intervjuu američkoj agenciji Asošijejted Pres.
Čavić je u Pekingu 2008, u jednom od epskih finala Olimpijskih igara, zvanično izgubio trku od Felpsa za stotinku, mada nas najprecizniji televizijski snimak ni do danas nije uverio da je Amerikanac prvi stigao do cilja.
Ovaj poraz, kao ni onaj godinu dana kasnije u finalu Svetskog prvenstva u Rimu, nisu bili dovljni da slome Čavićevu volju, bol u leđima je postao tako jak u prvim mesecima 2010. da mu je često trebala pomoć samo da ustane iz kreveta. Nije mogao ni da zaveže pertle, niti da obriše noge posle tuširanja ili plivanja. Jedina preostala opcija bila mu je operacija uz pet meseci mirovanja.
Tačno godinu dana posle operacije, Čavić na mitingu u Šangaju nije uspeo da dođe ni do polufinala. Ovaj Srbin rođen u Kaliforniji je u poslednjih godinu dana polako vraćao formu.
"Stalno sam na terapiji. Ne mogu da radim bez dve masaže nedeljno. Jako je neperijatno posle jakog treninga, tako da moram da idem na masaže samo da bih se oporavio. Ali, sada mogu da radim na način na koji nisam mogao u prošlosti. To je definitivno ogromna prednost. Nije mi žao što sam išao na operaciju", rekao je Čavić.
"Za prošle Olimpijske igre sam imao tri treninga, a onda bih preskočio jedan ili dva. Nisam imao nikakav kontinuitet jer mi leđa to nisu dozvoljavala. To je sada prošlost", dodao je on.
"Ulazim u istoriju uprkos lošim šansama, a to mi mnogo znači. Svaki lekar kod koga sam bio mi je kazao da nikad više neću biti na ovom nivou, a eto mene, radim to, a mislim i da je ovo svedočanstvo da je malo ljudske volje ponekad veće čak i od nauke", rekao je Čavić u intervjuu američkoj agenciji Asošijejted Pres.
Čavić je u Pekingu 2008, u jednom od epskih finala Olimpijskih igara, zvanično izgubio trku od Felpsa za stotinku, mada nas najprecizniji televizijski snimak ni do danas nije uverio da je Amerikanac prvi stigao do cilja.
Ovaj poraz, kao ni onaj godinu dana kasnije u finalu Svetskog prvenstva u Rimu, nisu bili dovljni da slome Čavićevu volju, bol u leđima je postao tako jak u prvim mesecima 2010. da mu je često trebala pomoć samo da ustane iz kreveta. Nije mogao ni da zaveže pertle, niti da obriše noge posle tuširanja ili plivanja. Jedina preostala opcija bila mu je operacija uz pet meseci mirovanja.
Tačno godinu dana posle operacije, Čavić na mitingu u Šangaju nije uspeo da dođe ni do polufinala. Ovaj Srbin rođen u Kaliforniji je u poslednjih godinu dana polako vraćao formu.
"Stalno sam na terapiji. Ne mogu da radim bez dve masaže nedeljno. Jako je neperijatno posle jakog treninga, tako da moram da idem na masaže samo da bih se oporavio. Ali, sada mogu da radim na način na koji nisam mogao u prošlosti. To je definitivno ogromna prednost. Nije mi žao što sam išao na operaciju", rekao je Čavić.
"Za prošle Olimpijske igre sam imao tri treninga, a onda bih preskočio jedan ili dva. Nisam imao nikakav kontinuitet jer mi leđa to nisu dozvoljavala. To je sada prošlost", dodao je on.
Čavić je pokazao da se vratio u formu u maju, kada je pobedio na Evropskom prvenstvu na 100 metara delfin.
"Bio sam i pre evropski šampion, ali nisam ništa radio dve godine, tako da mi ta titula nije toliko važna koliko je dokaz i nada da se može vratiti posle takve operacije. Na očigled svih mojih kritičara - moje porodice, prijatelja, čak i lekara koji su govorili da se nikad neću vratiti", rekao je Čavić.
To nije jedina rizična odluka koju je ovaj 28-godišnjak doneo, pošto je ove godine promenio trenera, i to samo četiri meseca pre Igara. Čavić je napustio Italijana Andrea Di Nina i vratio se Majku Botomu, sa kojim je plivao na Univerzitetu Mičigen.
"Andrea je stvarno dobar čovek i bio je uz mene u najtežim trenucima tokom poslednje tri godine. Bio je u Minhenu i posetio me odmah posle operacije. Učinio je sve što može da mi pomogne kada smo radili zajedno, ali istina je da je naš odnos bio kao jako, jako loš brak", opisao je Čavić.
"Nismo, jednostavno, neke stvari videli na isti način. Nije mi se sviđalo kako trenira. Njemu se nije svidelo kako plivam. Mrzeo sam da dolazim na treninge i mrzeo sam da radim sa njim. Došao sam do tačke kada nisam to više hteo. Odlučio sam da je najbolje da reagujem u tom trenutku jer nisam verovao da sa njim mogu da budem uspešan u poslednjoj fazi Olimpijskih igara".
On je Botoma nazvao "zapanjujućim majstorom tehnike".
"Ustajanje ujutro mi nikad nije bilo problem od kada sam prešao kod Majka i stvarno osećam da sam se preporodio od kada sam mu se vratio. Osećam da će mi Majk pomoći ako budem imao šansu da uradim nešto na Igrama. On će biti čovek koji će mi pomoći da ostvarim svoje ciljeve".
Felps je ove godine postizao znatno bolje rezultate od Čavića, koji je priznao da je izgubio brzinu, ali da mu je aerobna kondicija bolja.
"Bio sam i pre evropski šampion, ali nisam ništa radio dve godine, tako da mi ta titula nije toliko važna koliko je dokaz i nada da se može vratiti posle takve operacije. Na očigled svih mojih kritičara - moje porodice, prijatelja, čak i lekara koji su govorili da se nikad neću vratiti", rekao je Čavić.
To nije jedina rizična odluka koju je ovaj 28-godišnjak doneo, pošto je ove godine promenio trenera, i to samo četiri meseca pre Igara. Čavić je napustio Italijana Andrea Di Nina i vratio se Majku Botomu, sa kojim je plivao na Univerzitetu Mičigen.
"Andrea je stvarno dobar čovek i bio je uz mene u najtežim trenucima tokom poslednje tri godine. Bio je u Minhenu i posetio me odmah posle operacije. Učinio je sve što može da mi pomogne kada smo radili zajedno, ali istina je da je naš odnos bio kao jako, jako loš brak", opisao je Čavić.
"Nismo, jednostavno, neke stvari videli na isti način. Nije mi se sviđalo kako trenira. Njemu se nije svidelo kako plivam. Mrzeo sam da dolazim na treninge i mrzeo sam da radim sa njim. Došao sam do tačke kada nisam to više hteo. Odlučio sam da je najbolje da reagujem u tom trenutku jer nisam verovao da sa njim mogu da budem uspešan u poslednjoj fazi Olimpijskih igara".
On je Botoma nazvao "zapanjujućim majstorom tehnike".
"Ustajanje ujutro mi nikad nije bilo problem od kada sam prešao kod Majka i stvarno osećam da sam se preporodio od kada sam mu se vratio. Osećam da će mi Majk pomoći ako budem imao šansu da uradim nešto na Igrama. On će biti čovek koji će mi pomoći da ostvarim svoje ciljeve".
Felps je ove godine postizao znatno bolje rezultate od Čavića, koji je priznao da je izgubio brzinu, ali da mu je aerobna kondicija bolja.
Felps je u Pekingu pobedio zato što se odlučio na još jedan mali zamah i jače je udario u elektronsku tablu, dok je Čavić zid samo dirnuo vrhovima prstiju. Tu grešku više nikad neće ponoviti.
"Treba ga napasti. Ne vodiš ljubav sa zidom, nego ga napadneš", slikovito je opisao Čavić.
On je istakao da ne želi da se vraća na trku iz 2008, iako su rezultati izazvali proteste u Srbiji.
"To ćemo ostaviti u prošlosti. Nemam nikakvih problema sa svojom prošlošću, nemam loša osećanja prema Majklu i nikad ih nisam imao", naglasio je srpski plivač.
Obojica takmičara nameravaju da se povuku posle Igara u Londonu.
"U ovom trenutku nemam više motivacije. Sve je sada posvećeno Olimpijskim igrama, a osvajanje olimpijske medalje bi bio savršen kraj moje karijere", istakao je Čavić.
"Ako ne osvojim medalju, samo se nadam da ću osetiti taj unutrašnji mir kad dodirnem zid, da znam da sam dao sve što sam imao. Nisam više klinac. Spreman sam da odem čim se Igre završe", dodao je on.
Budućnost mu je isplanirana.
"Kandidat sam za sportsku komisiju MOK-a. Nadam se da ću biti izabran, a to će biti korak ka onome u šta se nadam da ću jednom ući - sportsku politiku".
Njegova trka je 3. avgusta i to je jedina pojedinačna disciplina u kojoj će učestvovati.
(Beta/MONDO - foto: MN Press)
"Treba ga napasti. Ne vodiš ljubav sa zidom, nego ga napadneš", slikovito je opisao Čavić.
On je istakao da ne želi da se vraća na trku iz 2008, iako su rezultati izazvali proteste u Srbiji.
"To ćemo ostaviti u prošlosti. Nemam nikakvih problema sa svojom prošlošću, nemam loša osećanja prema Majklu i nikad ih nisam imao", naglasio je srpski plivač.
Obojica takmičara nameravaju da se povuku posle Igara u Londonu.
"U ovom trenutku nemam više motivacije. Sve je sada posvećeno Olimpijskim igrama, a osvajanje olimpijske medalje bi bio savršen kraj moje karijere", istakao je Čavić.
"Ako ne osvojim medalju, samo se nadam da ću osetiti taj unutrašnji mir kad dodirnem zid, da znam da sam dao sve što sam imao. Nisam više klinac. Spreman sam da odem čim se Igre završe", dodao je on.
Budućnost mu je isplanirana.
"Kandidat sam za sportsku komisiju MOK-a. Nadam se da ću biti izabran, a to će biti korak ka onome u šta se nadam da ću jednom ući - sportsku politiku".
Njegova trka je 3. avgusta i to je jedina pojedinačna disciplina u kojoj će učestvovati.
(Beta/MONDO - foto: MN Press)
Rapsodija Zvezde, Olimpijakos je pao u Areni: Ovako se ide u plej-of Evrolige!
Zvezda pokazala Evropi da joj je mesto u plej-ofu: Kad imaš igrača koji može sve, pobede se i najbolji!
Ovako će izgledati novi kružni tok u centru Beograda! U sredini sat od 15.000.000 RSD: "To će biti simbol grada"
NOVO NA MONDO PORTALU: Probaj MONDO sudoku, svaki dan u 19h nova igra!
Miloš Teodosić ne igra protiv Olimpijakosa: Još jedan problem za Crvenu zvezdu