Ne volim da pišem o muzici. Muzika se sluša ili oseća. Ali, morami i želim da sa vama podelim neponovljivo muzičko iskustvo koje pruža Bristih Music Experience u spektakularnoj O2 Areni na Nort Griniču.

To je, zapravo, četvrti simbol Londona i Engleske koje sam zacrtao da vam predstavim na ovom putovanju. Spektakularni, interaktivni vremeplov kroz muziku ostaće mi u sećanju dugo. Istorija rokenrola iIi svih podpravaca na jedan klik.

Na prvom nivou vas "pozdravlja" Bob Marli. Život Jamajčanina, njegove genijalne pesme, gitare koje je koristio, pojedini delovi odeće koje je nosio… sve to na jednom mestu, a dok hodate, đuskate ili se mrdate u ritmu muzike kralja regea. A imate i priliku da sa Santa Dejvisom udarate bubnjeve. Stavite sluške na uši, slušate muziku i pokušavate da uhvatite ritam.

Na kraju izložbenog prostora, pre prelaza na sledeći nivo, imate mogućnost da na samolepljivom papiru ostavite poruku posvećenu Marliju. "Movement of the people - Serbia", glasila je moja napisana na ćirilici.

Prelazak u naredni nivo je odlazak u budućnost. U ogromnoj sobi su na interaktivni način predstavljeni svi muzičari koji vam padnu na pamet, a ostavili su traga u rokenrolu. Na tri punkta zavrtite točak i zaustavite se na godini koju želite i slušate glas koji vas upoznaje sa najbitnijim dešavanjima u muzici godine koju ste odabrali.

U drugoj sobi, opet imate priliku da pokažete da li ste virtuozi ili muzički antitalenti. Bubnjevi, gitare, klaviri...Opet stavite slušalice i stvarate muziku. Nikada sebi nisam oprostio što sam pobegao sa prvog časa u muzičkoj školi u mom kraju i tako propustio priliku da naučim da sviram bar jedan instrument. Delimično sam tu stranu svoje ličnosti zadovoljio pevanjem u školskom horu, ali...slaba je to uteha.

"Hvala, Beograde! Vidimo se opet!" ili "Thank you London, see you soon", kako bih samo želeo da sam imao šansu da izgovorim te dve rečenice sa bine, posle svirke. Ja bih, naravno, bio frontmen, mada su me privlačile i udaraljke...San koji nikada nisam ispunio. Sam sam kriv.

U nekoliko soba po muzičkim razdobljima podeljeni su muzičari koji su zaslužili da budu tu gde jesu. Klif Ričard, Elvis Prisli, silni džezeri, Bitlsi, Stonsi, pankeri, šminkeri, metalci...ma, besmisleno je i da nabrajam. Svi su tu! I sve, koje želite, možete da ih slušate jednostavnim džoistikom i biranjem godine. Kada sam došao do sobe u kojoj su bili zastupljeni muzičari 80-ih i 90-ih godina čulo se "I wanna be adored", od The Stone Roses. Osmeh na mom licu. Ipak sam ih čuo u Londonu, pa makar i ovako, pomislio sam i nastavio dalje putovanje kroz muziku i one koji su zaslužni za promenu raspoloženja nabolje, za one uz čije pesme smo preboljevali stare ili neostvarene ljubavi, za one uz čije pesme smo proslavljali fudbalske pobede...

Za kraj, odlazak u zamračenu sobu, koja je, ustvari, koncertna arena.

Aaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaa!!! Desetominutni sempl Bitlsa, Stonsa, Robija Vilijamsa, Pistolsa, Kleša (Clash), Prodigy (čak mi se učinilo da je snimak sa koncerta na EXIT-u, ali ne bih smeo da stavim ruku), Deep Purple, Coldplay, The Queen…

Oh, kako bih voleo da ostanem ovde još sat, dva, pomislio sam, ali radnik nas je obavestio das je našoj turi došao kraj.

Hvala Bitlsi, hvala Stonsi, hvala Veleru, hvala Marliju, hvala Elvisu, hvala Sinatri, hvala svimaiI njihovim majkama što su ih rodile, jer su nam učinili ovaj život podnošljivijim.

(Izveštač MONDA iz Londona Predrag Vujić)