Obišao sam mnoge gradove u Evropi, ali London je, ipak, prestonica mode.
Na predlog koleginica iz MONDA otišao sam do Vestfilda, tržnog centra koji se oslanja na Olimpijski park, gde se održavaju takmičenja. Njihova reč za mene je zapovest. Meta je bila prodavnica "Viktorija sikrit"(Victoria's secret), prva u Velikoj Britaniji.
Na predlog koleginica iz MONDA otišao sam do Vestfilda, tržnog centra koji se oslanja na Olimpijski park, gde se održavaju takmičenja. Njihova reč za mene je zapovest. Meta je bila prodavnica "Viktorija sikrit"(Victoria's secret), prva u Velikoj Britaniji.
Daleko od toga da mi je bilo teško da prihvatim njihov predlog. Lepo njima kada budu čitale i gledale fotografije (i čitateljkama, naravno), lepo i meni, da se ne lažemo.
Nisam, međutim, ni očekivao da ću otkriti "mamuta" od tržnog centra! Pa, to je veliko kao pet naših "Ušća" možda i više od toga! Hiljade i hiljade ljudi prolazi pored izloga prodavnica, ulazi u njih, proba garderobu, razgleda, gužva je pred šalterima lanaca brze hrane kao nekada za fudbalski "večiti derbi", ludnica!
"Hajde, hajde, kreći se, narode, gde vam je olimpijski duh!? Izvinite zbog ove kiše, ali u Engleskoj ste, ne zaboravite", govorio je duhoviti radnik londonskog metroa na izlazu stanice Stratford dok se reka ljudi slivala, što ka tržnom centru, što ka Olimpijskom parku (čini mi se da je ovih prvih bilo više).
Ovaj tržni centar zauzima 176.516 kvadratnih metara(!!!) i sagrađen je prošle godine. Gotovo sve robne marke koje vam padnu na pamet - tu su. Za naš džep i budžet najprivlačniji je "Prajmark" (Primark), ali može da se nađe nešto i u drugim radnjama od čega vas neće zaboleti glava. Mnogo.
Tržni centar je izazvao veliku polemiku u londonskoj javnosti. S obzirom na to da je u neposrednoj blizini Olimpijskog parka, a i na stalne apele gradskih otaca da se manje koristi saobraćaj u centru grada, većina turista se preselila u istočni deo Londona, na opšte razočaranje onih u centralnom i zapadnom delu, koji žive od turista.
Restorani na Vest Endu su gotovo prazni, a trgovci iz tog dela Londona smatraju da je čak 70 odsto turista pozicionirano na Stratfordu, odnosno u blizini tržnog centra "Vestfild", što se odražava na njihov loš posao.
Jedan restoran u Kovent gardenu (to je u užem centru) u petak je, na primer, zabeležio prihod od samo 1.600 funti, što je za 70 odsto lošije nego istim danom kada nisu u toku Olimpijske igre.
Ali, da vas ne zamaram ovim podacima. O cenama u restoranima, prodavnicama i o šopingu ću drugom prilikom.
Povod za moj odlazak u tržni centar bila je prodavnica "Viktorijina tajna" ili "Tajna koju svaka žena ima" (moj slobodan prevod). Otvorena je nedavno, 24. jula, dakle samo tri dana pred početak Olimpijskih igara. Čitate i gledate najsvežiju stvar.
Nisam, međutim, ni očekivao da ću otkriti "mamuta" od tržnog centra! Pa, to je veliko kao pet naših "Ušća" možda i više od toga! Hiljade i hiljade ljudi prolazi pored izloga prodavnica, ulazi u njih, proba garderobu, razgleda, gužva je pred šalterima lanaca brze hrane kao nekada za fudbalski "večiti derbi", ludnica!
"Hajde, hajde, kreći se, narode, gde vam je olimpijski duh!? Izvinite zbog ove kiše, ali u Engleskoj ste, ne zaboravite", govorio je duhoviti radnik londonskog metroa na izlazu stanice Stratford dok se reka ljudi slivala, što ka tržnom centru, što ka Olimpijskom parku (čini mi se da je ovih prvih bilo više).
Ovaj tržni centar zauzima 176.516 kvadratnih metara(!!!) i sagrađen je prošle godine. Gotovo sve robne marke koje vam padnu na pamet - tu su. Za naš džep i budžet najprivlačniji je "Prajmark" (Primark), ali može da se nađe nešto i u drugim radnjama od čega vas neće zaboleti glava. Mnogo.
Tržni centar je izazvao veliku polemiku u londonskoj javnosti. S obzirom na to da je u neposrednoj blizini Olimpijskog parka, a i na stalne apele gradskih otaca da se manje koristi saobraćaj u centru grada, većina turista se preselila u istočni deo Londona, na opšte razočaranje onih u centralnom i zapadnom delu, koji žive od turista.
Restorani na Vest Endu su gotovo prazni, a trgovci iz tog dela Londona smatraju da je čak 70 odsto turista pozicionirano na Stratfordu, odnosno u blizini tržnog centra "Vestfild", što se odražava na njihov loš posao.
Jedan restoran u Kovent gardenu (to je u užem centru) u petak je, na primer, zabeležio prihod od samo 1.600 funti, što je za 70 odsto lošije nego istim danom kada nisu u toku Olimpijske igre.
Ali, da vas ne zamaram ovim podacima. O cenama u restoranima, prodavnicama i o šopingu ću drugom prilikom.
Povod za moj odlazak u tržni centar bila je prodavnica "Viktorijina tajna" ili "Tajna koju svaka žena ima" (moj slobodan prevod). Otvorena je nedavno, 24. jula, dakle samo tri dana pred početak Olimpijskih igara. Čitate i gledate najsvežiju stvar.
Šik dizajn seksi donjeg veša i drugih linija (parfemi, kozmetika) od kojeg vam nije baš dobro (mislim, u pozitivnom smislu) ako ste muškarac. Žena koja hoće da obraduje svog muškarca ili da dodatno zavede nekog slobodnog, ovde može da nađe odgovarajuće "oružje".
Neka mi ne zameri ženski deo publike, ali zaista nisam zapamtio kako se koji veš zove, a ima ga u tolikom broju da nisam ni bio u stanju da zapamtim! Čipkane, pamučne, svilenkaste gaćice, kostimi, korseti, hulahop čarape i druge stvari kojima vi, žene, činite nas, muškarce, dodatno srećnima...Sve što vam padne na pamet. To se naravno odnosi i na brushaltere, od kojih neki modeli mogu da se stave na više načina na telo (opet, nemojte me pitati kako, jer ih nisam nosio, pa nisam ja Dejvid Bekam!).
Ako vam nešto znači - zapamtio sam da pojedini modeli gaćica mogu da se kupe povoljnije ako ih uzimate više - tri para za 25 funti. To je valjda, ok cena, zar ne?
Dok sam obigravao oko rafova sa donjim vešom nekoliko prodavačica me je značajno pogledalo i nasmešilo se, verovatno misleći: "Vidi ovog paćenika, došao je da pari oči", ali neka me ta etiketa prati samo da zadovoljim znatiželju mojih koleginica.
Ako vam nešto znači - zapamtio sam da pojedini modeli gaćica mogu da se kupe povoljnije ako ih uzimate više - tri para za 25 funti. To je valjda, ok cena, zar ne?
Dok sam obigravao oko rafova sa donjim vešom nekoliko prodavačica me je značajno pogledalo i nasmešilo se, verovatno misleći: "Vidi ovog paćenika, došao je da pari oči", ali neka me ta etiketa prati samo da zadovoljim znatiželju mojih koleginica.
Došao sam do odeljenja parfema. Probao sam nekoliko njih (na testeru). "Dream Angels Heavenly", koji mi se dopao, košta 44 funte (50-ak evra) za bočicu od 75 mililitara, a "Love is heavenly" 36 funti. "Bombshell" stoji u zasebnom delu odeljenja sa parfemima, što me navodi na zaključak da je tražen. Za njega u "recenziji" piše da stoji četiri-pet sati, odnosno da se toliko dugo oseća.
Kad je me videla kako se motam oko parfema, prišla mi je prodavačica i srdačno ponudila pomoć. "Kakve tvoja devojka voli mirise? Slatkaste? Malo 'oštrije', 'jače'?", upitala me je simpatična prodavačica koja se predstavila kao Vanesa.
"Nikako slatkaste! Sad samo pokušavam da razlučim mirise, čas pomislim da je to taj, onda probam drugi...", dao sam odgovor iz čega je zaključila da mi je pomoć baš neophodna. Videla je da u ruci držim flašicu "Dreams Angels Heavenly" i pokazala mi još jedan sličan.
"Pomiriši i jedan i drugi i ako je to tu negde, ako te podseća na nju, izaberi", ohrabrivala me je Vanesa i dodala: "Probaj i neke druge, a ako ti zatrebam, samo me potraži".
Fina neka devojka, pomislih.
Osetio sam miris još nekih, ali onda mi se sve pomešalo, pa nemam predstavu kako se sad koji zove i koliko košta. Uglavnom su tu negde do 50 funti.
"Nikako slatkaste! Sad samo pokušavam da razlučim mirise, čas pomislim da je to taj, onda probam drugi...", dao sam odgovor iz čega je zaključila da mi je pomoć baš neophodna. Videla je da u ruci držim flašicu "Dreams Angels Heavenly" i pokazala mi još jedan sličan.
"Pomiriši i jedan i drugi i ako je to tu negde, ako te podseća na nju, izaberi", ohrabrivala me je Vanesa i dodala: "Probaj i neke druge, a ako ti zatrebam, samo me potraži".
Fina neka devojka, pomislih.
Osetio sam miris još nekih, ali onda mi se sve pomešalo, pa nemam predstavu kako se sad koji zove i koliko košta. Uglavnom su tu negde do 50 funti.
Inače, fotografisanje je zabranjeno unutra, ali sam uspeo da "opalim" par fotki, drage koleginice i čitateljke. I drage kolege i čitaoci. Uživajte :)))
(Izveštač MONDA iz Londona, Predrag Vujić)
(Izveštač MONDA iz Londona, Predrag Vujić)
Partizan razbio Zvezdu i odigrao najbolji meč sezone! Obradovićev tim dominirao, Grobari slavili pred Delijama
Srbija pregazila Dansku i ide na Eurobasket: Blistali Aleksa i Balša, a moglo je i ubedljivije!
Uhapšeno 11 osoba zbog pada nadstrešnice na Železničkoj stanici: Preti im do 12 godina zatvora
Partizan za 55 dana mora da sakupi milione evra: Rasim Ljajić otkrio koliko crno-beli duguju!
Mondo ukrštenica za 21. novembar: Jutarnja zabava i "razgibavanje" mozga!