Jak miris karija i začina oseća se duž cele ulice Brik lajn (Brick Line). Ist end (East End) je deo Londona u kojem se nalazi ova ulica, proglašena za prestonicu Karija tokom Olimpijskih igara.

Svake godine pojedini delovi Londona, a pre svih Brik lajn i Bredford takmiče se oko toga ko nudi autentičniji kari svojim klijentima. Ovo jelo je, uz ribu i pomfrit (fish&chips), Englezima omiljeno. Brik lajn je ovog leta pobedio Bredford, ali konkurencija će se nastaviti. Brik lajn vrvi od raznih rasa i nacija.

Originalni Istendersi prihvatili su doseljenike I njihova jela. Predsednik lokalne opštine je poreklom iz Bangladeša Luftur Rahman a Istenderse je “kupio” tako što je naučio kokni.

Moji domaćini iz London medija centra odveli su me u restoran "Masala" (u slobodnom prevodu "Mešavina"), u kojem radi kuvar koji je osvojio zlatnu medalju na takmičenju svih kari restorana. A samo u Brik lajnu ima ih više od 50!

Oli Rahman, 39-godišnji kuvar, ponosno nosi zlatnu medalju dok priprema kari. Kuva već 19 godina, a učio je od strica. Engleski jezik ne govori najbolje, pa je prevodilac bio gazda restorana Guldžar Kan.

Kao i svaki kuvar, ni Oli Rahman ne želi da otkrije tajnu, zvanično najboljeg karija u Londonu. "Ide sve što i u ostalim restoranima, najbolji začini i namirnice, ali još nešto, a šta je to, to ne mogu da ti kažem", rekao je šef male kuhinje, dok smo ćaskali u njoj, a on pripremao "olimpijski kari", kako ga naziva.

Dolazi na posao oko 10, 11 ujutru i priprema sosove i polukuvano meso za uveče. Potom mu dolaze pomoćnici koji su zaduženi za povrće i salate. Potom rade timski do uveče. Najviše posla ima vikendom kada se rezervišu mesta. Naprave i do 300 karija za jedno veče.

Gazda restorana Guldžar Kan likuje: "Pobedili smo fish&chips! Ovo je sada glavno englesko jelo!", kaže on i ponosno dodaje: "Ovo je najbolji kari na svetu!".



Grejem Barker, Englez koji vodi turu kroz Brik lajn, odnosno "kari put", zavoleo je ovo jelo još kao klinac. Mada, u početku, u engleskim kućama nisu želeli da pripremaju ovo jelo zbog jakog mirisa karija i ostalih začina. Međutim, sada je kari, zaista, ako ne glavno, onda, svakako, jedno od glavnih jela u Londonu I Britaniji.

"Dolazili smo ovde 80-ih godina, kao studenti, da se zabavimo i pojedemo kari. Od tada ne mogu bez ovog jela", kaže on.

Ist end se promenio. Uticaj na ovaj kraj Engleza, poznat po kokni jeziku, najpre su izvršili Hugenoti (francuski protestanti) u srednjem veku, potom su došli Jevreji koji su bežali od pogroma u Evropi (na Brik lajn se naslanja ulica u kojoj su jevrejske radnje nameštaja), da bi 40-ih godina došao talas imigranata iz Indije i Bangladeša. Oni su pokupovali kafee I manje restorane, a da bi pobedili tradicionalne pabove radili su do kasno u noć. Sada je Englezima nezamislivo da nemaju kari restoran na svakom ćošku, maltene.

Dok smo ćaskali krenuo je gastronomski “vozić“. Za početak predjelo ili "meze". Hrskavim "hlebom" umačete u slatki i ljuti sos, tu je i malo luka...Potom drugo jelo koje se sastoji od piletine, kebaba čudnog ukusa I vegetarijanskog trouglića od testa. I onda glavno jelo: džalfrezi i taj "olimpijski kari". Osećate raznorazne začine: korijander, biber, sok od limuna, kamin, kajen…

Iako je za "olimpijski kari" glavni kuvar dobio zlatnu medalju, meni se više dopao džalfrezi, mada je ljut u vražju mater! Uz jelo ide "Kobra" pivo, takođe iz Bangladeša (od pirinča), dobro je da se gasi ljutina koju osećate u celom telu.

Objasnio sam im da mi u Srbiji isto imamo "živu vatru" - ljutu papričicu, koju nikako ne smete da jedete "solo". Smejali su se.

Poželjno je da jedete kari blizu nekog “mokrog čvora”, jer bi posledice po vaš stomak, nenaviknut na tako začinjeno i "jako" jelo, mogle da budu neprijatne.

Englezi se sada kunu u kari. Toliko su prisvojili ovo jelo da je čak I bivši ministar spoljnih poslova Robin Kuk svojevremeno jedno od jela sa menija indijskih restorana (chicken tikka masala) okarakterisao kao "pravi britanski nacionalni tanjir".

Prvi indijski restoran u Londonu otvoren je pre 200 godina, ali nije imao mnogo uspeha u to vreme, jer su Englezi tada radije ostajali kod kuće gde im je kuvala posluga. Sredinom 19. veka, međutim, kari je ponovo dobio na popularnosti, pre svega zahvaljujući kraljici Viktoriji koja je tražila od svoje indijske posluge da joj spremaju indijsku hranu svaki dan.

Kari je opevan čak i u pesmi Vilijama Takerija "Poema za kari", a postoji i "kari scena" u "Veniti feru" (Vanity Fair), kada Rebeka Šarp prvi put proba to jelo i zaljuti se.

“Šta god da probate, nećete otići gladni”, piše na jednom od indijskih restorana u nakrcanoj Brik lejn. Nisam otišao gladan, štaviše. Zahvalio sam se domaćinima na gastronomskom užitku I nastavio ka Spitalfild pijaci, mestu gde možete da se obučete za sasvim pristojan novac, ali istovremeno da furate neki svoj fazon.

Izveštač MONDA iz Londona, Predrag Vujić - foto i video: MONDO)