Dok sportisti iz raznih zemalja za medalje na Igrama u Londonu dobijaju pozamašne sume novca, nacionalne penzije, stanove, luksuzne automobile, poluge zlata, ulice sa svojim imenima, itd, britanski sportisti ne dobijaju ništa.

Tako je odlučeno, jer oni smatraju da u trenutku kada zemlja organizuje najveće sportsko takmičenje na planeti, nije novac taj koji može da motiviše sportiste.

Britanci od svojih najboljih sportista traže da se bore za čast, ponos i večnu slavu i to im za sada dobro ide. Posle neprikosnovenih Kineza i Amerikanaca, Ostrvljani su treći po broju osvojenih medalja na početku poslednje nedelje takmičenja (16, 11, 10).

Odlučeno je, takoše, da oni koji su osvojili zlato imaju priliku da uplate 15.000 funti i tako izdejstvuju da Pošta odštampa markice sa njihovim likom!?

Kako im ni od toga neće biti "dublji" džepovi (naprotiv), Britanci se trude da svojim najboljim olimpijcima iskažu divljenje za uspehe na borlišitima. Tako je uvedena jedna lepa tradicija da se u blizini kuće svakog osvajača medalje, najbliže poštansko sanduče ofarba u zlatnu boju!

Britanija je jedna od prvih zemalja na svetu koja je krajem XIX veka uvela poštanske sandučiće, po ugledu na Belgiju i Francusku. Prvi su bili ofarbani u zeleno, a potom je 1874. godine uvedena crvena boja kao standard.

Pored zlatnih sandučića, mnoge komšije i poznanici osvajača medalja na svojim kućama isticali su zastave i poruke, banere, transparente u kojima su podržavali i zahvaljivali se za trenutke radosti. Suludo je uopšte i pominjati kolika količina čestitki stiže putem raznih društvenih mreža...

Britanci ne slave samo uspehe svojih sportista već i prelazak u vođstvo u njima važnom derbiju sa Francuskom.

Novi predsednik Francuske Fransoa Oland, pecnuo je Britance posle prvih nekoliko dana Igara i rekao da je u Londonu postavljen crveni tepih za francuske sportiste. Ipak, stvari su se u međuvremenu promenile, pa su Francuzi pali na šesto mesto (8, 8, 9), iza Južne Koreje (10, 4, 6).

Rang lista, inače, pravi se po broju zlatnih medalja, a ne osvojenih ukupno, ali u obe kategorije, Britanija vodi.

Ove dve zemlje koje spaja (ili deli) La Manš, imaju viševekovnu netrpeljivost ili mođda bolje reći da postoji određena vrsta tenzije. Ona je, kao i u mnogim drugim slučajevima, najupečatljivija na sportskim borilištima. Sada je već čuvena anegdota po kojoj je London dobio Igre 2012. godine zahvaljujući tadašnjem predsedniku Francuske Žaku Širaku!?

Širak je, u toku kampanje Pariza i Londona za tekuće igre, nespretno izjavio da "Englezi ne bi trebalo da dobiju Igre jer je od njihove kuhinje gora samo ona finska". Ne samo da je uvredio Engleze, čije glasove Francuzi svakako ne bi dobili, već je uvredio i Fince, a prevideo je da oni imaju dva mesta u Izvršnom odboru Međunarodnog olimpijskog komiteta.

S tim glasovima, London je dobio Pariz i eto mi sada pratimo igre u Britaniji, a ne Francuskoj.

Da se Širak nije izlanuo, pitanje je koju bi pesmu Francuzi izabrali za "zvaničnu" kada njihovi sportisti uzmu zlato, ali Englezima nije bilo teško. Uprkos tome što imaju najbolju muzičku scenu na svetu, jedna pesma po svom nazivu nametnula se sama po sebi.

To je hit grupe Spanda Ballet - "Gold"!

Ovaj kultni hit iz 1983. godine, sa albuma "True", emituje se svaki put kada neki britanski sportista osvoji ne samo zlato, već i ostala odličja.

Poslušajte...



Organizacija Igara u Londonu dovela je i do novog apsolutnog rekorda kada je železnica u pitanju. Londonski metro, popularnim "Tube", u četvrtak koristilo je 4,31 milion ljudi za 24 časa.

(Izveštač MONDA iz Londona, Predrag Vujić)