Lepo je videti London, osetiti ga, obilaziti sva ta sjajna mesta, istorijsko-kulturološka znamenja, pabove, tržne centre, ali jedno je biti ovde privremeno, u ulozi turiste, a sasvim nešto drugo živeti u njemu ili probati živeti u njemu.
Za ovih 15-ak dana, koliko sam ovde, video sam luksuz, ali I bedu, prosjake po ulici koji vas saleću, tražeći sitniš (mada, policija je gotovo na svakom koraku, pa pokušava da ih skloni sa ulica kako turisti iz raznih zemalja, koji su došli na Olimpijske igre, ne bi videli i tu sliku Londona).
Da li je i koliko teško živeti u Londonu, svaki dan ići na posao, prevaljivati kilometre i kilometre, dolaziti umoran kući, uglavnom iznajmljenim sobama sa kupatilom i kuhinjom, jer je ovde nekretnina izuzetno skupa.
Ako želiš da živiš u Londonu, nemoj ni da pomisliš da možeš da preživiš bez minimum 5.000 funti mesečno, pogotovo ako imaš dete.
Reče mi to jedan naš čovek koji je u britansku prestonicu došao još pre 15-ak godina i koji ima građevinsku firmu. Uz to, radi malo sa strane. Razume se u vodoinstalacije, pa u slobodno vreme radi po kućama, sitne popravke oko bojlera i česmi. Jedan sat naplaćuje 60 funti. Klinac mu igra u Brendfordu, klubu koji je trećeligaš, ali koji ima odličnu fudbalsku školu. Skauti kluba gledali su devetogodišnjaka u jednom drugom amaterskom klubu, primetili ga i pozvali.
"Imaš pet minuta da pokažeš šta znaš", rekli su mu, a onda je mali za pet minuta uvalio protivniku pet komada! Odmah su njegovog oca pozvali u kancelarije i dali mu ugovor. Njegovo je samo da detetu obezbedi patike. Sa potpisom na obući.
"Razlikujemo se od njih po tehnici. Oni sve na snagu, na 'fiziku', a mi imamo to nešto", kaže ponosni otac Željko.
Voli da gleda fudbal i nije mu, kaže, teško da ide nedeljom da gleda klinca. Put plaća sam, mada klub ima organizovan prevoz za roditelje dece.
To je uživanje, ali kada mi je rekao podatak koliko mu plaća školu, odnosno obrazovanje, nije mi bilo dobro. Čak 12.000 funti i to, kako kaže, nije najveća cena. Dakle, ima i državnih škola, ali postoje i škole koje se plaćaju, i to debelo. Za svačiji džep.
To me je podstaklo da se malo raspitam o cenama, da uporedim malo nas i njih (znam, znam, neuporedivo je).
Generalno gledano, najbolje žive bankari, advokati i knjigovođe. Ako izuzmemo, naravno, fudbalere, mejnstrim muzičare...Novinari, recimo, što je mene zanimalo, imaju godišnju prosečnu platu od oko 35.000 funti. Reč je o novinarima koji nemaju dug staž.
Prema zvaničnim podacima, jedna osoba mora da zaradi najmanje 16.400 funti godišnje da bi obezbedila minimalne standarde življenja. Ima i onih, naravno, koji idu ispod tog minimuma i moraju da "krešu" kućni budžet u vreme najvećih praznika i da se odreknu nekih drugih "luskuza".
Osobi koja živi sama potrebno je najmanje 200 funti nedeljno za normalan život. Četvoročlanoj porodici, dakle roditelji sa dvoje dece bar 450 funti nedeljno. Otkprilike, negde u proseku, za normalan život, mesečno je potrebno između 1.000 I 1.800 funti.
Mesečni izdaci su veliki. U to su uračunate i režije, dakle, struja, voda, ali i porez koji se plaća opštini, odnosno državi. To je najveći namet.
Ako imate stan ili neku drugu nekretninu u Londonu onda ste uspeli u životu! I to je siguran bingo. Počnete od garsonjere, cene odu gore, prodate, pa nađete negde veći stan…Odličan mesečni prihod vam je zagarantovan ako izdajete sobu ili stan. Na primer, imate kuću sa nekoliko sobaiI izdajete ih po 600, 700 funti. Izračunajte sami koliko je to unosan i siguran posao. Naravno, treba doći do toga da u Londonu kupite kuću.
Rentiranje i kupovina stanova i kuća je povezana. Kako skoči cena stana, tako rentiranje ide dole i obrnuto. Opet, sve zavisi od kraja grada i kako koji deo grada postane popularan ili mu popularnost opadne. Postoji ulica - Bišop strit - gde su kuće bolesno skupe, ali i u toj ulici ima nekoliko Srba.
Izdavanje, odnosno zakup stanova je oko 500, 600 funti, zavisi od lokacije, blizine ili udaljenosti metro stanica, lanca samoposluga, blizine ili udaljenosti škola...Recimo, rentiranje jednosobnog stana u južnom delu Londona, u memljivoj kući, dođe i do 800 funti. Izdaju se cele kuće, odnosno zasebno sobe sa kupatilom, pa može da vam se dogodi da živite u kući zajedno sa potpunim neznancima iz drugih država.
Sadašnje Olimpijsko selo će za godinu dana biti pretvoreno u potpuno novo naselje u istočnom delu Londona, koje je najviše promenilo izgled i najviše profitiralo u odnosu na druge krajeve grada. Zapravo, Olimpijsko selo i jeste bilo planirano za život posle Igara. Ako tamo budete želeli da iznajmite stan to će vas nedeljno koštati između 120 i 150 funti, odnosno mesečno oko 600 funti za dvosoban stan.
To ovde zovu "social housing" ili "affordable rent" - prihvatljiva cena, cena koja se može platiti.
Kuće se prodaju od milion funti, pa naviše i to ništa posebno velike. Isto važi i za stanove. Ima delova Londona gde ne možete da ih kupite za manje od dva miliona funti!?
Za Internet se potpisuje ugovor sa operaterom na godinu dana, uz šta ide i brdo televizijskih kanala, što košta oko 30 funti. Za prevoz Londonci plaćaju mesečno oko 120 funti (zavisi od zone), a za to mogu da koriste sve vrste prevoznih sredstava (metro, buseve, vozove).
Za ovih 15-ak dana, koliko sam ovde, video sam luksuz, ali I bedu, prosjake po ulici koji vas saleću, tražeći sitniš (mada, policija je gotovo na svakom koraku, pa pokušava da ih skloni sa ulica kako turisti iz raznih zemalja, koji su došli na Olimpijske igre, ne bi videli i tu sliku Londona).
Da li je i koliko teško živeti u Londonu, svaki dan ići na posao, prevaljivati kilometre i kilometre, dolaziti umoran kući, uglavnom iznajmljenim sobama sa kupatilom i kuhinjom, jer je ovde nekretnina izuzetno skupa.
Ako želiš da živiš u Londonu, nemoj ni da pomisliš da možeš da preživiš bez minimum 5.000 funti mesečno, pogotovo ako imaš dete.
Reče mi to jedan naš čovek koji je u britansku prestonicu došao još pre 15-ak godina i koji ima građevinsku firmu. Uz to, radi malo sa strane. Razume se u vodoinstalacije, pa u slobodno vreme radi po kućama, sitne popravke oko bojlera i česmi. Jedan sat naplaćuje 60 funti. Klinac mu igra u Brendfordu, klubu koji je trećeligaš, ali koji ima odličnu fudbalsku školu. Skauti kluba gledali su devetogodišnjaka u jednom drugom amaterskom klubu, primetili ga i pozvali.
"Imaš pet minuta da pokažeš šta znaš", rekli su mu, a onda je mali za pet minuta uvalio protivniku pet komada! Odmah su njegovog oca pozvali u kancelarije i dali mu ugovor. Njegovo je samo da detetu obezbedi patike. Sa potpisom na obući.
"Razlikujemo se od njih po tehnici. Oni sve na snagu, na 'fiziku', a mi imamo to nešto", kaže ponosni otac Željko.
Voli da gleda fudbal i nije mu, kaže, teško da ide nedeljom da gleda klinca. Put plaća sam, mada klub ima organizovan prevoz za roditelje dece.
To je uživanje, ali kada mi je rekao podatak koliko mu plaća školu, odnosno obrazovanje, nije mi bilo dobro. Čak 12.000 funti i to, kako kaže, nije najveća cena. Dakle, ima i državnih škola, ali postoje i škole koje se plaćaju, i to debelo. Za svačiji džep.
To me je podstaklo da se malo raspitam o cenama, da uporedim malo nas i njih (znam, znam, neuporedivo je).
Generalno gledano, najbolje žive bankari, advokati i knjigovođe. Ako izuzmemo, naravno, fudbalere, mejnstrim muzičare...Novinari, recimo, što je mene zanimalo, imaju godišnju prosečnu platu od oko 35.000 funti. Reč je o novinarima koji nemaju dug staž.
Prema zvaničnim podacima, jedna osoba mora da zaradi najmanje 16.400 funti godišnje da bi obezbedila minimalne standarde življenja. Ima i onih, naravno, koji idu ispod tog minimuma i moraju da "krešu" kućni budžet u vreme najvećih praznika i da se odreknu nekih drugih "luskuza".
Osobi koja živi sama potrebno je najmanje 200 funti nedeljno za normalan život. Četvoročlanoj porodici, dakle roditelji sa dvoje dece bar 450 funti nedeljno. Otkprilike, negde u proseku, za normalan život, mesečno je potrebno između 1.000 I 1.800 funti.
Mesečni izdaci su veliki. U to su uračunate i režije, dakle, struja, voda, ali i porez koji se plaća opštini, odnosno državi. To je najveći namet.
Ako imate stan ili neku drugu nekretninu u Londonu onda ste uspeli u životu! I to je siguran bingo. Počnete od garsonjere, cene odu gore, prodate, pa nađete negde veći stan…Odličan mesečni prihod vam je zagarantovan ako izdajete sobu ili stan. Na primer, imate kuću sa nekoliko sobaiI izdajete ih po 600, 700 funti. Izračunajte sami koliko je to unosan i siguran posao. Naravno, treba doći do toga da u Londonu kupite kuću.
Rentiranje i kupovina stanova i kuća je povezana. Kako skoči cena stana, tako rentiranje ide dole i obrnuto. Opet, sve zavisi od kraja grada i kako koji deo grada postane popularan ili mu popularnost opadne. Postoji ulica - Bišop strit - gde su kuće bolesno skupe, ali i u toj ulici ima nekoliko Srba.
Izdavanje, odnosno zakup stanova je oko 500, 600 funti, zavisi od lokacije, blizine ili udaljenosti metro stanica, lanca samoposluga, blizine ili udaljenosti škola...Recimo, rentiranje jednosobnog stana u južnom delu Londona, u memljivoj kući, dođe i do 800 funti. Izdaju se cele kuće, odnosno zasebno sobe sa kupatilom, pa može da vam se dogodi da živite u kući zajedno sa potpunim neznancima iz drugih država.
Sadašnje Olimpijsko selo će za godinu dana biti pretvoreno u potpuno novo naselje u istočnom delu Londona, koje je najviše promenilo izgled i najviše profitiralo u odnosu na druge krajeve grada. Zapravo, Olimpijsko selo i jeste bilo planirano za život posle Igara. Ako tamo budete želeli da iznajmite stan to će vas nedeljno koštati između 120 i 150 funti, odnosno mesečno oko 600 funti za dvosoban stan.
To ovde zovu "social housing" ili "affordable rent" - prihvatljiva cena, cena koja se može platiti.
Kuće se prodaju od milion funti, pa naviše i to ništa posebno velike. Isto važi i za stanove. Ima delova Londona gde ne možete da ih kupite za manje od dva miliona funti!?
Za Internet se potpisuje ugovor sa operaterom na godinu dana, uz šta ide i brdo televizijskih kanala, što košta oko 30 funti. Za prevoz Londonci plaćaju mesečno oko 120 funti (zavisi od zone), a za to mogu da koriste sve vrste prevoznih sredstava (metro, buseve, vozove).
U Londonu žive apsolutno sve rase i, verujem, gotovo sve nacionalnosti koje vam padnu na pamet. Arapi uglavnom drže samoposluge, odnosno piljare, brzu hranu aka kebab, fish and chips (mada, ovdašnji poznavaoci kažu da su najbolji fish and chips jeli u prvom engleskom restoranu te vrste u Kvins parku). Indijci i Banlgadežani drže restorane poznate po kariju, kao i internet šopove…
Socijalna zaštita je odlična. Ako nemate posao, možete da se prijavite da nedeljno dobijete po 60 funti. Registrovani beskućnici dobijaju stanove ili mogu da se prijave u svaku opštinu da prenoće u centrima.
Cene. Hm, cene su, manje-više, visoke. Pogotovo za naše prilike.
Bez dileme, najskuplja stvar u Londonu je cigareta. Ako ste pušač a želite da ostavite cigarete London je idealan grad za to. Ne samo da ne možete nigde u zatvorenom prosztoru da zapaliute cigaretu, nego su cene cigareta astronomske. Tako, recimo, jedna pakla “marlboro lajta” košta osam funti, “pal mal” šest…Gotovo kao ceo boks kod nas!
Većina stanovnika Londona kupuje hranu u trgovinskim lancima "Sejnzburi", "Tesko", kao kod nas "Maksi" ili neki drugi lanac. Tu su cene niže nego kod nas. Recimo, pakovanje suhomesnatog proizvoda (salama, kulen, šunka) je do jedne funte, mleko je do jedne finte (zavisi od pakovanja), osam piva košta sedam ili osam funti, velika kutija margarina oko dve funte, pakovanje kafe od 200 grama oko pet funti, čips (velika kesa) jedna funta, sredstva za čišćenje - jedna funta…
Tržni centar "Vestfild" u istočnom delu Londona je sada in mesto za šoping, ali svuda po gradu imate mesta gde možete da pronađete odeću i obuću kakva vam padne na pamet. Tu je ogromna prednost Londona u odnosu na Beograd. Kada su rasprodaje - onda su zaista rasprodaje, možete da nađete i pantalone za po 10 funti, cipele i patike za 10-15 funti...
U restorane ne izlazite bez 50-ak funti, ako želite da ostanete koji sat duže. a obrok ispadne oko 20-ak funti. Pabovi rade do 23 časa a pivo je Pivo je oko pet, šest funti,
U lancima brze hrane cene variraju - od tri funte do sedam, osam za glavni obrok sa pićem.
Večernji izlazak je skup. "Ufur" se plaća od 10 do 20 funti, zavisi od lokacije, trenutne popularnosti kluba, gostujućeg di-džeja ili muzičara. Ako ste lokalac i znate osobu na ulazu, onda za vas "nema zime". Unutra je piće od četiri funte (mala konzerva piva) pa naviše.
Život u Londonu je neprestana borba za opstankom. Ako imate dobar posao i dobro zarađujete može da bude najbolje mesto za život, ali ako nemate posao, onda vas, kao u bilo kom drugom velikom gradu, čekaju boks-runde, udarci u pleksus, bradu, šamaranje...
(Izveštač MONDA iz Londona, Predrag Vujić)
Socijalna zaštita je odlična. Ako nemate posao, možete da se prijavite da nedeljno dobijete po 60 funti. Registrovani beskućnici dobijaju stanove ili mogu da se prijave u svaku opštinu da prenoće u centrima.
Cene. Hm, cene su, manje-više, visoke. Pogotovo za naše prilike.
Bez dileme, najskuplja stvar u Londonu je cigareta. Ako ste pušač a želite da ostavite cigarete London je idealan grad za to. Ne samo da ne možete nigde u zatvorenom prosztoru da zapaliute cigaretu, nego su cene cigareta astronomske. Tako, recimo, jedna pakla “marlboro lajta” košta osam funti, “pal mal” šest…Gotovo kao ceo boks kod nas!
Većina stanovnika Londona kupuje hranu u trgovinskim lancima "Sejnzburi", "Tesko", kao kod nas "Maksi" ili neki drugi lanac. Tu su cene niže nego kod nas. Recimo, pakovanje suhomesnatog proizvoda (salama, kulen, šunka) je do jedne funte, mleko je do jedne finte (zavisi od pakovanja), osam piva košta sedam ili osam funti, velika kutija margarina oko dve funte, pakovanje kafe od 200 grama oko pet funti, čips (velika kesa) jedna funta, sredstva za čišćenje - jedna funta…
Tržni centar "Vestfild" u istočnom delu Londona je sada in mesto za šoping, ali svuda po gradu imate mesta gde možete da pronađete odeću i obuću kakva vam padne na pamet. Tu je ogromna prednost Londona u odnosu na Beograd. Kada su rasprodaje - onda su zaista rasprodaje, možete da nađete i pantalone za po 10 funti, cipele i patike za 10-15 funti...
U restorane ne izlazite bez 50-ak funti, ako želite da ostanete koji sat duže. a obrok ispadne oko 20-ak funti. Pabovi rade do 23 časa a pivo je Pivo je oko pet, šest funti,
U lancima brze hrane cene variraju - od tri funte do sedam, osam za glavni obrok sa pićem.
Večernji izlazak je skup. "Ufur" se plaća od 10 do 20 funti, zavisi od lokacije, trenutne popularnosti kluba, gostujućeg di-džeja ili muzičara. Ako ste lokalac i znate osobu na ulazu, onda za vas "nema zime". Unutra je piće od četiri funte (mala konzerva piva) pa naviše.
Život u Londonu je neprestana borba za opstankom. Ako imate dobar posao i dobro zarađujete može da bude najbolje mesto za život, ali ako nemate posao, onda vas, kao u bilo kom drugom velikom gradu, čekaju boks-runde, udarci u pleksus, bradu, šamaranje...
(Izveštač MONDA iz Londona, Predrag Vujić)
Partizan razbio Zvezdu i odigrao najbolji meč sezone! Obradovićev tim dominirao, Grobari slavili pred Delijama
Srbija pregazila Dansku i ide na Eurobasket: Blistali Aleksa i Balša, a moglo je i ubedljivije!
Uhapšeno 11 osoba zbog pada nadstrešnice na Železničkoj stanici: Preti im do 12 godina zatvora
Partizan za 55 dana mora da sakupi milione evra: Rasim Ljajić otkrio koliko crno-beli duguju!
Mondo ukrštenica za 21. novembar: Jutarnja zabava i "razgibavanje" mozga!