Početak prvog ekipnog prvenstva Srbije u boksu nadmašio je očekivanja i najtvrdjih zagovornika takvog načina nadmetanja, jer je odziv publike bio veoma dobar, a mladi borci su pokazali zavidnu motivisanost.
Da su se kod nas ljubitelji boksa uželeli pravih borbi potvrdili su gledaoci u Kragujevcu i Loznici, gde se ukupno okupilo oko 3.000 ljudi, a takvu posetu poželeli bi i mnogi fudbalskih klubova ove jeseni kod nas.
Mladi bokseri još su neiskusni, neki i nedovoljno obučeni, ali su se odužili publici, ne toliko majstorstvom, koliko svežinom, borbenošću i motivisanošću.
Otvorena je nova stranica u srpskom boksu, pa se stručnjaci i bokserski pregaoci nalaze pred obavezom da iskoriste "plimu" i podignu nivo tog sporta koji nas je u prošlosti mnogo puta obradovao.
Naš najagilniji stručnjak i najveći zagovornik novih odnosa u srpskom boksu Slobodan Lazić, ocenio je u izjavi Tanjugu da ekipno prvenstvo nije podesno za boks.
"Ako mi želimo da se ugledamo na najuspešnije zemlje, onda moramo da sledimo primer Rusije, Kube, Italije, Amerike i Francuske. Ove zemlje poslednjih godina izmedju sebe dele medalje na velikim takmičenjima ostavljajući za druge nacije mrvice", rekao je on.
Iako spada u zagovornike turnirskog načina takmičenja, Lazić medjutim priznaje da je u našim uslovima i ekipno prvenstvo bolje nego dosadašnje stanje u srpskom boksu.
Lepo je što se sedam klubova dogovorilo da se ekipno nadmeću, ali šta ćemo raditi sa preostalim klubovima koji nemaju uslove za takvo takmičenje, pita Lazić.
On se zalaže da vrednosti boksera budu iskazane preko rang lista.
"Moramo koristiti iskustva profi boksa. Kod njih se već 100 godina pravi rang lista najboljih u svakoj kategoriji, tako da bokseri u svakom trenutku znaju gde im je mesto", ističe poznati stručnjak.
Po tom modelu u protekle tri godine u Srbiji je odredjivan najbolji klub. Lazić smatra da je ljubomora medju bokserskim radnicima veća prepreka za takav način bodovanja, nego što postoje stvarni razlozi da se drugačije radi.
"Amaterski boks je i dalje u svim zemljama najšira baza za profesionalno bavljenje tim sportom. Mladima je konačni cilj profi boks u kome mogu da osiguraju dobru zaradu. Treba se, medjutim, prvo dokazati u amaterskom ringu", smatra Lazić.
Prema njegovim rečima, amater bez 50-60 teških mečeva u tom statusu nema šta da traži u profi boksu.
Našim bokserima ligaško takmičenje danas ne može doneti potrebno iskustvo i kvalitet. Zato je na nama da ovu dobru atmosferu iskoristimo za nadgradnju sistemskog rada i unapredjenja takmičenja i po modernim opšteprihvaćenim metodologijama rada, rekao je Lazić.
Da se ovom stručnjaku može verovati pokazuje njegovo dugo trajanje u stručnim bokserskim krugovima.
Zajedno sa legendom jugoslovenskog boksa Mate Parlovim, Lazić se kao trener sa Olimpijskih igara u Los Andjelesu 1984. godine vratio sa četiri medalje. Tada je pod njegovim stručnim rukovodstvom zlato osvojio Ante Josipović, Redžep Redžepovski je bio olimpijski visešampion, dok su se Mirko Puzović i Azis Salihu vratili sa bronzanim medaljama.
Pre dvadesetak dana, Lazić je u Banjaluci sa bokserom Goranom Delićem u verziji UBC osvojio profesionalnu interkontinentalnu titulu.
(Tanjug)
Da su se kod nas ljubitelji boksa uželeli pravih borbi potvrdili su gledaoci u Kragujevcu i Loznici, gde se ukupno okupilo oko 3.000 ljudi, a takvu posetu poželeli bi i mnogi fudbalskih klubova ove jeseni kod nas.
Mladi bokseri još su neiskusni, neki i nedovoljno obučeni, ali su se odužili publici, ne toliko majstorstvom, koliko svežinom, borbenošću i motivisanošću.
Otvorena je nova stranica u srpskom boksu, pa se stručnjaci i bokserski pregaoci nalaze pred obavezom da iskoriste "plimu" i podignu nivo tog sporta koji nas je u prošlosti mnogo puta obradovao.
Naš najagilniji stručnjak i najveći zagovornik novih odnosa u srpskom boksu Slobodan Lazić, ocenio je u izjavi Tanjugu da ekipno prvenstvo nije podesno za boks.
"Ako mi želimo da se ugledamo na najuspešnije zemlje, onda moramo da sledimo primer Rusije, Kube, Italije, Amerike i Francuske. Ove zemlje poslednjih godina izmedju sebe dele medalje na velikim takmičenjima ostavljajući za druge nacije mrvice", rekao je on.
Iako spada u zagovornike turnirskog načina takmičenja, Lazić medjutim priznaje da je u našim uslovima i ekipno prvenstvo bolje nego dosadašnje stanje u srpskom boksu.
Lepo je što se sedam klubova dogovorilo da se ekipno nadmeću, ali šta ćemo raditi sa preostalim klubovima koji nemaju uslove za takvo takmičenje, pita Lazić.
On se zalaže da vrednosti boksera budu iskazane preko rang lista.
"Moramo koristiti iskustva profi boksa. Kod njih se već 100 godina pravi rang lista najboljih u svakoj kategoriji, tako da bokseri u svakom trenutku znaju gde im je mesto", ističe poznati stručnjak.
Po tom modelu u protekle tri godine u Srbiji je odredjivan najbolji klub. Lazić smatra da je ljubomora medju bokserskim radnicima veća prepreka za takav način bodovanja, nego što postoje stvarni razlozi da se drugačije radi.
"Amaterski boks je i dalje u svim zemljama najšira baza za profesionalno bavljenje tim sportom. Mladima je konačni cilj profi boks u kome mogu da osiguraju dobru zaradu. Treba se, medjutim, prvo dokazati u amaterskom ringu", smatra Lazić.
Prema njegovim rečima, amater bez 50-60 teških mečeva u tom statusu nema šta da traži u profi boksu.
Našim bokserima ligaško takmičenje danas ne može doneti potrebno iskustvo i kvalitet. Zato je na nama da ovu dobru atmosferu iskoristimo za nadgradnju sistemskog rada i unapredjenja takmičenja i po modernim opšteprihvaćenim metodologijama rada, rekao je Lazić.
Da se ovom stručnjaku može verovati pokazuje njegovo dugo trajanje u stručnim bokserskim krugovima.
Zajedno sa legendom jugoslovenskog boksa Mate Parlovim, Lazić se kao trener sa Olimpijskih igara u Los Andjelesu 1984. godine vratio sa četiri medalje. Tada je pod njegovim stručnim rukovodstvom zlato osvojio Ante Josipović, Redžep Redžepovski je bio olimpijski visešampion, dok su se Mirko Puzović i Azis Salihu vratili sa bronzanim medaljama.
Pre dvadesetak dana, Lazić je u Banjaluci sa bokserom Goranom Delićem u verziji UBC osvojio profesionalnu interkontinentalnu titulu.
(Tanjug)
Pridruži se MONDO zajednici.